Аушвиц: Прво име холокауста

Преживјели холокауста и породице жртава обиљежиће данас Међународни дан сјећања. Подсјећамо на Фронталову репортажу о мјесту које је постало синоним на холокауст.



Пише: Марко Шикуљак

Тешко да је Аушвиц мјесто пут кога ћете кренути циљано само због њега. Али ако дођете до предивне средњовјековне пољске пријестонице Кракова, штета је је не обићи га.

До најзвучнијег имена међу логорима се из Кракова возом путује око 2 сата. Возних линија има прилично често у току дана и карта је јефтина, 5 марака преведено у нама блиске цијене. Последња линија за повратак је око 7 сати.

Долазак на жељезничку станицу у Освјећин (како гласи пољско име градића) асоцира на тешку социјалистичку индустрију која је у опадању и осипању. Само мјесто је доста тихо и зелено. Са станице право улицом, 20-ак минута шетње уз пар запиткивања пролазника јер путоказа за оно куда сви странци иду нема.

При уласку у овај дио логора нема неког посебног утиска, занимљивости. Обична жичана капија. Тек након проласка поред једног од музеја и табли са мапама и бројкама, стиже се до оне ограде која прва пада на памет кад се помене Аушвиц. Арбеит мацхт фреи. Рад ослобађа. Визуелна разгледница овог мјеста. Украдена недавно, па враћена. То је Аушвиц 1.

Комплекс логора је велики, и има три дијела. У овом су препознатљиве зграде од црвене опеке, са уредним улицама. До Аушвиц Биркенау 2 се долази другим путем (боље означеним) и са слика је препознатљива пруга која води до улазне зграде са капијом, Са ње пуца поглед на поље зелене траве, начичкане дрвеним баракама окружених бодљикавом жицом, у којима су логораши спавали.

Многе су биле угрожене и пред пропадањем, али њемачке власти су издвојиле новац да се од овог мјеста сачува што је више могуће. Имао је просто другачију судбину од Јасеновца, који је зарављен до земље, да би се на њој после испољавале некакве умјетничке визије. Овдје је махом реалност имала приоритет.

Мир и тишина

Сам Аушвиц 1 изгледа прилично мирно, складно. Све улице под правим углом, једнаке зграде од црвене опеке, дрвореди топола. Гледано споља из мира у лекције историје враћају бетонски стубови који држе три реда бодљикаве жице, оквири од греда за које су по казни везани логораши, и мјесто гдје су ликвидирани за примјер. Данас највише подсјећа на олтар, или мјесто гдје се остављају свијеће и цвијеће.

Историја каже да је у Аушвицу страдало 1,1 милион људи, највише Јевреја. Довожени су из свих дијелова, најчешће средње Европе. Посебно је интересантно да су Јевреји ту кроз историју углавном и потискивани са запада, из Њемачке, Француске, Шпаније. У току 2. свјетског рата нацисти су дошли за њима да их и ту униште. Оно што је претекло нацистичку, није комунистичку чистку. Тако је совјетски режим докусурио јеврејску заједницу у Пољској након слома трећег рајха.

Нису страдали само пољски Јевреји. Довожени су из свих дијелова Европе, највише из оближњих земаља, попут Мађарске или СССР. Логораши су довожени и из Југославије, о чему говори плоча исписана ћирилицом, на мјесту гдје су на исти начин поменуте жртве на свим језицима којима су говориле. Један детаљ је у вези са овим: Зграде у којима су некада смјештани логораши, данас су музеји. На улазу у онај у коме је поставка Аустрије добро се загледајте. Ту је била поставка Југославије, види се по словима која су изблиједила на стаклу. Прилика да се замислимо.

Музеји

Музејске поставке су разнолике. Пољска највише држи до аутентичних фотографија, новинских исјечака, наредби о егзекуцијама, спискова. Најупечатљивији експонат су логорашка одијела окачена тако да изгледају као да је из њих неко управо извукао човјека, а она остала тако у ваздуху.

Поставке Аустрије и Мађарске имају доста мултимедијалног садржаја, снимака, звукова и сличних излета у умјетност. Ипак, ништа више не погађа него двије слике једна до друге. На једној особа прије рата, сретна, са породицом, жива; на другој након проласка кроз логор, као живи костур ког прегледају љекари.

Доста просторија су сачуване онакве какве су биле и прије 70 година, да се лакше доживе услови у који су ту владали. Мјеста гдје су спавали, тоалети, на гомилу сакупљен прибор за бријање, или ципеле. Један детаљ је прилично потресан. Велико клупко од наочари које су остале иза ликвидираних људи, сакупљене на једно мјесто. Ту се осјети колико је живот био јефтин. Као што за паштету од славујевих језика треба побити мноштво птица, тако тешко треба замислити све те људе са наочарима, који су убијени да би на крају иза њих остало то клупко наочари.

Нијемци су имали прилично уврнут смисао за хумор, па су у неким купаоницама, премаленим за број логораша стајали натписи у стилу чистоћа је пола здравља. Прилично душебрижно, ако се зна да логораши нису имали довољну заштиту за рад у руднику соли, па су им се од ње на кожи отварале живе ране.

Како се све то подносило, зар се у таквим условима има шта изгубити ако се покуша бјекство. Обично су у логорима биле читаве породице, и бјекство је било довољан разлог да се над бјегунчевим најближим изврши одмазда.

У логору су радили најтеже послове, а били су храњени порцијама недовољним ни за пола људских потреба. Кад тако исцрпљени не би били за рад, ликвидирани су и спаљивани у крематоријима. Крематоријум је последње мјесто и у обиласку. Уђе се у мрацнију просторију, једину у којој стоји натпис да се тишином не ремети вјечни мир. И да се не пале упаљачи и блицеви. До тада није било потребно напомињати на тишину, која се спустила на ово мјесто.

Иако је јеврејска жртва посебно истакнута у историји и медијима, Пољаци имају другу представу која се може видјети у њиховој изложбеној поставци у Аушвицу. Кроз логоре трећег рајха током 2.св. Рата прошло је 3,5 милиона пољских држављана, од тога 1,5 милиона етничких Пољака.

Ако у Варшави узмете млађег локалног водича, вјероватно ће вам се десити друга крајност. Обићи ћете сва мјеста на коме су страдали Јевреји, готово без помена да су и Пољаци страдали. Мораћете посебно питати какав је то споменик, наслагани крстови у отвореном вагону који “путују” на шинама, да бисте добили одговор да је то за све Пољске жртве које су страдале на истоку. Крстови су ту, јер су симболично били мртви чим су их повели.

Објављено 27.2. 2012. у Екстра магазину

 

27.01.2013.  На данашњи дан 1945. 322. стрељачка дивизија Црвене армије ослободила је Аушвиц. Уједно, овај датум се слави и као Дан сјећања на холокауст, поводом чега објављујемо репортажу о најгласовитијем нацистичком логору. 

Кључне ријечи: Марко Шикуљак, ,





КОМЕНТАРИ

    • MrMojo
    • ,27.01.2014. 19:20:34[101324]

    Пошто је нажалост и на фронталу присутна србијанска цензура свега што није "напредно" одлучио сам да вас овим путем упознам са оним што се јуче догађало у Београду.

    http://www.dverisrpske.com/sr/dveri-na-delu/4748-velicanstvena-proslava-15-god-dveri.html


    • zulkedin
    • ,27.01.2014. 22:59:48[101351]


    Čudi me da se ne javljaju dežurni matematičari da iznesu teze,jednačine i nejednačine kako je nemoguće da neko pobije,strijelja,uništi par miliona jevreja za sitničave 3-4 godine rata...


    • risovivrbasa
    • ,27.01.2014. 23:35:27[101357]

    Nema tu nista nejasno, Nacisticka Njemacka je zajedno sa svojim saveznicima, Italijanima, Bugarima, Hrvatima i Muslimanima... pobila, strijeljala, unistila par miliona Jevreja u koncentracionim logorima a jedan od njih je bio i Jasenovac, u kojem je na najmonstruoznije nacine pobijeno oko 700.000 Srba, Jevreja i Roma i ostalih Antifasista!


    • zulkedin
    • ,27.01.2014. 23:44:43[101358]


    Ma znam al opet mi nije jasno kako uspješe pobit toliko ljudi za 3-4 godine, al mi još više nije jasno što se ti čudiš da ste pobili tek par desetaka tisuća za isto vrijeme...