Одговор СКЗ: Наш језик остаје српски, а ви можете говорити хрватскосрпским, бошњачкосрпским, црногорскосрпским

Одбор за српски језик Српске књижевне задруге одлучио је да не подржи Декларацију о заједничком језику, између осталог и због тога, јер је њен циљ да научно негира историјско утемељење и актуелни статус српског језика.



Предсједник Одбора, проф. др Милош Ковачевић, филолог и професор на београдском Филолошком факултету, подсјетио је да су Декларацију иницирали: ПЕН центар из Сарајева, Удружења Кусрса из Сплита, Центар за грађанско образовање из Подгорице и Удружење Крокодил из Београда.

Декларација је донијета 30. марта ове године у Сарајеву.

Према његовим ријечима, "свако ко се бави лингвистиком наведених невладиних организација зна колико и какво је њихово филолошко утемељење и та би чињеница била довољна да филолози игноришу Декларацију".

Одбор сматра да је Декларација добила велик публицитет, те да је циљ да научно негира историјско утемељење и актуелни статус српског књижевног језика.

Одбор у чијем саставу су још била присутна три професора универзитета Славица Гароња, Михајло Шћепановић и Радивоје Микић је у свом саопштењу истакао да из перспективе србистике Декларација, коју до сада потписало близу 10.000 угледних личности, сама себи противречи.

Србисти су увек заступали, пише у њиховом саопштењу, да се у Србији, Хрватској, Црној Гори и БиХ "употребљава заједнички језик" и да је тај језик полицитричан.

Као неспорне су и тврдње да су четири назива за стандардне варијанте тог заједничког језика "не значе да су то и четири различита језика, да мора постојати "слобода индивидуалног избора и изражавања језичких разноликости, затим језичка слобода у књижевности, уметности и медијима, као и слобода дијалекатске и регионалне употребе".

Они сматрају да је за сваку осуду превођење у судској и административној пракси, будући да је ријеч о заједничком језику и да треба укинути "све облике језичке сегрегације и језичке дискриминације у образовним и јавним установама".

Ове наводе из Декларације Одбор назива" откривањем топле воде".

Веома је важно, наводи се, да највећи дио потписника нема лингвистичко образовање и зато нису свиесни да ова Декларација негира научне филолошке чињенице на штету српског језика јер нигдје се не каже који је то "заједнички језик који има варијанте".

Одбор тврди да се текстом Декларације српски језик изједначава са својим варијантама, а недвосмислено су оне из политичких разлога проглашене засебним језицима.

Они прихватају да је историјски и научно оправдано да се језик Срба назива српски језик док је књижевни језик Хрвата хрватскосрпски, Бошњака бошњачкосрпски, а Црногораца црногорскосрпски.

Пошто, према мишљењу Одбора, једино српски језик има статус лингвистички утемељеног језика, његове варијанте су политички језици. 

 





КОМЕНТАРИ