ПИНК ПАНТЕР (PINK PANTHER)

Претрпан водвиљском комиком, можда чак и више и мало напорније него што је то био оригинални узор.



Истински извор смијеха је глума, и то глума искључиво главног протагониста. Уз повремено, али квалитетно садејство Жан Реноа, који овдје не мора глумити француски нагласак, него се мора потрудити (као Ева Рас мађарски) да би га појачао. Бијонс глуми само из разлога из којих је то чинила и Лепа Брена, а тешко да има капацитета за неко скорије појављивање. Бар што се мене тиче.

У остатку филма, нема битнијих изненађења. Једино изненађење је било да је редитељ и сценариста толико глуп, да на крају убица испадне заиста тај више него добро наглашени Рус.

Једино од чега је у национално-супрематистичком смислу овај филм одступио, јесте то што Британац није батлер. У овом случају он је агент 006. Што би инспектор Клузо рекао – фали му број да буде главна фаца. Остало је све редовно. Французи су смијешни, мутави и неспособни; Американци озбиљни по питању контроле путника на аеродрому, Кинези губитници са пуно пара, а Руси, наравно, убице.

И, кажем, без обзира што га је двапут довео у ток приче, и Јуриј, тренер који тренира сам, рекао да га је убијени довео из Војске Руске Федерације; те се шалили мало на рачун акцената он и Клузо, сценариста мора бити тако огавно предвидљив.

И био је.

Коначан закључак: заиста школски примјер презасићености геговима, који убрзо престају бити смијешни, чак и тамо гдје би могли бити.

Ипак, прдеж у музичком студију, као и увијек уосталом, заиста пали.
 





КОМЕНТАРИ