Жељко Свитлица

Новинар, фотограф и поета

Чекајући пејзажног архитекту

За разлику од слуђене незаинтересоване већине којој се ово гади, досадило јој је, или преко воље учествује у свему, за активно чланство политичких партија изборна кампања је ''ивент''.


27.10.2016. / 09:55:50

извор: Фронтал

Oни лијепе плакате, лете са материјалом од насеља до насеља, од села до села, кандидате возају к'о главице купуса (понеки испадне из камиона у трци па се види да је изударан и "доњи", неки други је дубоко у приколици, заштићен осталима), ратују на друштвеним мрежама, а у свему томе имају супарнике. Води се утакмица, олимпијада, рат.

Касније се догађај препричава са сјетом коју осјећа омладина која љето проведе по музичким фестивалима: сјећаш ли се оног лудила и кампање 2016? Јест било лудо, али било је добро. Сјећаш се кад се оно изнапијасмо под шатором на Старчевици, а онај народ гледа около?

Многи кандидати су кампању за протекле изборе започели тако што су свечано залијепили први предизборни плакат.

Има у том плакатирању нечег ритуалног. Нечег као на нашим свадбама. Не знајући прецизно и јасно како се ''води кампања'', домаће политичке партије, по свему још младе и самоникле јер нису имале на шта да се наслоне (осим на ону Партију) измаштале су хибридне предизборне и изборне обичаје, који су спој нечег како они мисле да би то требало да изгледа и примјене на домаћем терену..

Предизборни плакати су ''медијум'' кроз који протиче највише те енергије. Први се свечано лијепе (свечано! молим вас), прекрију зидове, улице и бандере као скакавци поља у Америци и како се у досадашњој пракси чини, никада заувијек не нестану.

На неком мјестима, ради се углавном о надвожњацима, подвожњацима и бетонским површинама поред путева, постоје дебели слојеви плаката заостали из ко зна колико предизборних кампања.

Археолози ће у њима ишчитавати нашу политичку историју у будућности па ће се цијеле филозофске школе настати на дилеми каква је рецимо: откуд Шпирић у првом слоју на плакату ових, а на четвртом слоју, на плакату оних, итд.

Невјероватно је управо на каква су све мјеста залијепљени плакати током протекле кампање. На телефонске кутије, на бандере, а дрвеће је већ навикло иако је званично заштићено од ове пошасти (неке странке су кампању 2014. године јавно започеле свечаним лијепљењем плаката на дрво - све фотографисали и објавили поносно)

Све је урађено јако траљаво и ружно, уз много потрошеног селотејпа, па ће бити да су активисти који су за ово задужени били у журби да их не ухвати конкуренција - што је мало вјероватно - или су трчали да што прије отаљају посао и узму дневницу - што је вјероватније.

Ипак, након побједе (и пораза) странкама као спроводницима кроз које струји парламентарна демократија није пало на памет да то све и почисте. По аутобуским стајалиштвима грађане и даље посматрају сабласни остаци постеризованих ликова кандидата. Један их посматра једним оком, неко се смије с пола уста, некоме је остала само кравата и одијело.

Покушају да се подеру или склоне били су неуспјешни захваљујући оном селотејпу и другим врстама љепила (странке изгледа нису жалиле пара у Центруму)

Насеља на ободу БЛ са својим изрованим асфалтом, кућама без фасаде, локвама у октобру и неправилно распоређеним бандерама, чекају обећаног пејзажног архитекту са полу-откинутим и испараним, висећим и полу-висећим плакатима са претходних избора, и личе на суморне градиће на дивљем западу или непоспремљену собу након дјечијег рођендана.

А кандидати - бар су се хвалили - тако су ревносно обилазили сваког бирача, од врата до врата, тако су напорни и одлучни били, и њихови заостали плакати су као да ти се неко уносио у лице и галамио мјесец дана, а онда се није извинио нити обрисао пљувачку. Основна култура је да се у тоалету остави чисто иза себе, а биће да наше партије још до тог нивоа не надолазе.


КОМЕНТАРИ