Имамо институт за урбанизам и ево шта каже директор

Посједујемо многе лиценце, попут лиценци за обављање дјелатности из области заштите животне средине, за геолошка истраживања, за израду докумената просторног уређења, и то стратешких докумената, наводи директор Института за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске Стеван Јовановић

петак, мај 13, 2016 / 19:12

Посједујемо многе лиценце, попут лиценци за обављање дјелатности из области заштите животне средине, за геолошка истраживања, за израду докумената просторног уређења, и то стратешких докумената, наводи директор Института за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске Стеван Јовановић

Разговарала: Јелена САВИЋ

Директор Института за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске Стеван Јовановић најавио је да ће крајем године ова установа бити организатор обиљежавања Међународне године мапа у БиХ, догађаја који подржавају УН и Међународни картографски савез.

Јовановић у интервјуу за Срну истиче да је сврха организовања овог догађаја приближавање мапа грађанима и дјеци школског узраста, те представљање примјене мапа и атласа.

Циљ је, такође, и представљање информационих технологија у прикупљању географских података и производњи властитих карата, те повећање заинтересованости студената за картографију и научне дисциплине повезане са картографијом.

Он напимиње да ће овај догађај бити обиљежен низом активности – изложбама различитих врста мапа и карата различите намјене, предавањима и интерактивним радионицама које ће јавности приближити процес настајања мапа, карата, географског информационог система.

Према ријечима Јовановића, Институт би требало да почне активности на изради "Просторног информационог система", односно програма који би садржао податке – попут граница, насељених мјеста, ресурса и слично.

"На примјер, можете сазнати колико на којем простору Републике Српске има пољопривредног земљишта. Такође, инвеститори могу сазнати гдје се налази индустријска зона, гдје је могућа градња и слично", објашњава Јовановић, који очекује да реализација пројекта почне ове године.

Он прецизира да би израда овог система могла трајати око пет година и констатује да је то посао који би био обављан у континуитету, с обзиром на то да ће информације бити потребно редовно ажурирати.

Јовановић напомиње да Институт посједује многе лиценце, попут лиценци за обављање дјелатности из области заштите животне средине, за геолошка истраживања, за израду докумената просторног уређења, и то стратешких докумената.

Затим лиценце за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје Министартво за просторно уређење, грађевинарство и екологију.

Институт, односно подручна јединица Института за испитивање материјала и конструкција, има БАТА сертификат за десет подручја испитивања и 52 акредитоване методе испитивања за област бетона и бетонских производа, камена и агрегата, опекарских производа и грађевинске керамике…

Институт посједује лабораторије и властиту опрему за обављање наведених испитивања, као и респектабилну кадровску структуру, што омогућава да на захтјеве тржишта одговори благовремено и професионално.

Јовановић наглашава да је Институт прије два мјесеца потписао уговор о дугорочној сарадњи са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије и оцјењује да ће ова сарадња допринијети бољем пословању и квалитету рада двије установе.

"У најави је израда просторног плана подручја посебне намјене за систем хироелектрана на средњој Дрини. Два института би требало да, у договору двије владе, раде на изради тог плана. То је обиман посао и релативна је ствар колико би то могло трајати", наводи Јовановић за Срну.

Сарадња ће бити остварена и на другим пројектима, као што су инфраструктурни коридори, трансгранична сарадња, заједнички наступи на регионалним и међународним пројектима… У плану је и потписивање уговора о сарадњи са Заводом за урбанизам Војводине.

Институт за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске јесте самофинансирајућа јавна установа под окриљем Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске, у којој је запослено више од 130 људи, од којих је више од 80 одсто високобразован кадар. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *