Има ли живота после евра, и како изгледа

Европски Финансијски систем се и даље урушава, упркос очајничким покушајима политичара да очувају зону евра, па су гласине о распаду валутне зоне све активније шире, док економисти и бизнисмени јавно размишљају како ће изгледати „живот после евра“. Нема за сада заједничког става како ће се тај процес одвијати и на шта ће "спасти" еврозона и […]

четвртак, децембар 1, 2011 / 12:48

Европски Финансијски систем се и даље урушава, упркос очајничким покушајима политичара да очувају зону евра, па су гласине о распаду валутне зоне све активније шире, док економисти и бизнисмени јавно размишљају како ће изгледати „живот после евра“.

Нема за сада заједничког става како ће се тај процес одвијати и на шта ће "спасти" еврозона и цијела Европска унија (ЕУ), али сви скептици се слажу да распад 17 – члане монетарне уније није далеко.

Компанија ИЦАП, која управља највећим системом за трансакције на свјетском девизном тржишту, већ је објавила да припрема инструменте за пословање са драхмом уколико Грчка изађе из зоне евра.

На крах евра се истовремено припрема и други учесник међународног девизног тржишта, банка ЦЛС чији су експерти, према агенцијским извјештајима, већ покренули стрес тестове у покушају да прорачунају реаговање тржишта у неком од могућих сценарија распада зоне евра.

Бивши челник највеће федерације њемачких предузетника Ханс-Олаф Хенкел је још у августу позвао своју земљу да се хитно одрекне евра у садашњем облику и да поново уведе марку или створи нову унију од финансијски стабилних чланица зоне евра.

Иронија је у томе што је Хенкел прије десет година важио за најубјеђенијег присталицу општеевропске валуте, а сада о тој позицији говори као о "највећој грешци" у својој каријери, наводе њемачка гласила, уз опаску да став тог предузетника дијели и велики број његових колега.

Размишљања о перспективама након нестанка евра последњих дана су много мање магловита и закулисна. Нови премијер Италије Марио Монти је, например, 27. новембра без увијања изјавио да уколико програм штедње буџетских расхода земље не буде усвојен, на заједничку европску валуту се слободно може ставити крст.

Практично истовремено министар финансија Велике Британије Џорџ Осборн је објавио да влада његове земље такође предузима мјере којима се припрема за крах еврозоне. Према његовим ријечима, све неопходне мјере биће разрађене за неколико мјесеци.

Свјетски познати економиста Жак Атали, један од идеолога глобализације и увођења евра, прије само неколико дана је претпоставио да заједничка валута "евроленда" можда неће преживјети до католичког Божића. Вјероватноћу тако стрмоглавог краха он је оцијенио са 50 одсто.

Европске земље би за спас евра, сматра Атали, требало хитно да усвоје мјере за које још нису спремне – на пример да Европска централна банка покрене штампарију новца, или да озбиљно ограниче суверенитет појединих држава.

Све већи број експерата, инсајдера али и политичара, признаје да је вјероватноћа краха евра висока, иако би прије пар година такво мишљење било осуђено као јеретичко.

За сада је, међутим, неизвесно чиме може да резултита тај процес (распад зоне евра), а експерти предвиђају три различита сценарија, са опасним последицама по свјетско валутно тржиште.

Први од тих сценарија је најмање болан, јер предвиђа изалазак или принудно искључење из зоне евра њених најслабијих чланица, на пример Грчке, Италије и Португалије. У том случају евро ће нагло ојачати, сбацивши "окове" привреда огрезлих у дугове. Инвеститори који чувају новац у њемачкој активи тада би могли да рачунају на позамашну добит, док ће они који су уложили у италијанске дужничке хартије имати огромне губитке.

Друга варијанта предвиђа повлачење јаких чланица из валутне уније. Уколико Немачка иступи из зоне евра курс заједничке валуте ће се "срозати", а нова дојче марка или друге валуте земаља које би напустиле еврозону ће имати, бар у прво време, врло високу вредност.

Експерти не искључују ни трећи сценарио који подразумијева да након "удаљавања" из еврозоне Њемачке, а можда и француске, преостале чланице еврозоне схвате немогућност пословања са заједничком валутом и да је се на крају добровољно одрекну.

Потпун или делимичан распад зоне евра имаће мноштво последица, о чијем карактеру и димензијама може само да се нагађа. У том случају треба очекивати талас судских процеса око нове процјене дуга и других финансијских инструмената, а такође није јасно по ком ће се курсу прорачунави вредност дугова.

Поставља се и питање шта ће бити са финансијским системима земаља које су курс своје валуте везали за евро, као што су на пример чланице Европске уније изван зоне евра.



0 КОМЕНТАРА

  1. Imam jedno pitanje za upućene u ekonomiju:

    – a šta je sa ruskom i kineskom valutom, i da li je pametno promijeniti novac u EVRO-ima u njih i da li bi i one propale ako bi propao EVRO?

    hvala

  2. Ja nešto kontam – kako bude Švabama neka bude i meni. Ne vjerujem ja nikome drugom. Švicarcima, Kinezima, Amerikancima, Norvežanima… ništa! Samo Švabama. Kontam i da ako neko ima nekih maraka u slamarici – neka skoči ovih dana do banke i neka traži evre. Naši pacovi mogu poludit i u odlučujućem trenutku obustaviti mogućnost zamjene KM za evre. Ako slučajno Njemačka odluči da izađe iz evrozone – istog trena evre slati u Njemačku i mijenjati za te nove marke.

  3. Ako neko baš ima para na gomili, možda je kupovina stana dobro rješenje. Cijene teško da će biti mnogo niže… ako baš zagusti po Jevropi, eto naših deviznih gastosa da se skrase u našim gradovima.

  4. Њемачка једина може својом привредом и економијом да одбрани своју валуту уколико одустану од евра, њихов проблем је што не могу подизати вриједност те рехабилитоване марке у односу на евро, због извозне оријентисаности њихове привреде, а промјена чисто један за један са евром им дође па на исто…:P

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *