Има ли наша економија (развојне) шансе?

У последњем наставку одговора наших еконимста покушавамо добити неки оптимистичан одговор.  Које су развојне шансе Републике Српске и шта се може учинити да се поправи пословно окружење? Светлана Ценић: Мало ми је досадило да слушам како је то час енергетика, час туризам, час дрво, час ваздух, час вода… А кад се повуче Врбас, рецимо, брука […]

среда, мај 18, 2011 / 08:39

У последњем наставку одговора наших еконимста покушавамо добити неки оптимистичан одговор.

 Које су развојне шансе Републике Српске и шта се може учинити да се поправи пословно окружење?

Светлана Ценић:

Светлана ЦенићМало ми је досадило да слушам како је то час енергетика, час туризам, час дрво, час ваздух, час вода… А кад се повуче Врбас, рецимо, брука од кеса и смећа по обалама, као да је неко окитио свако стабло.

Такође, прича о нашој радној снази као компаративној предности. Ко то каже, очито не зна шта је компаративна предност. Радна снага је за сада јефтина, али не значи да је укорак са новим технологијама.

Да скратим: смањити папирологију, бирократизацију свега, порадити на угледу, стимулисати иновације, под хитно нешто учинити са овим скарадним образовним системом и квалитетом образовања, производњу поставити на прво место и дефинисати да су трговина и банкарство пратећа делатности и сервис, а не да су то основне привредне делатности, а производња пасторче.

У таквим условима, сваки нови прозвод ће имати своју прођу, било га захтева тржиште или се намеће тржишту. Потражња се и креира – ко је то знао за мобилни телефин, iPod или рачунар својевремено док то неко није осмислио и представио тржишту, односно креирао тражњу? Иновација може бити и чачкалица посебног анатомског облика, па ће се и за то наћи купац.

 

Алекса Милојевић:

Посједујемо завидно богатство у шуми. Данас, шумарство у губитку а немамо ни дрвну индустрију.

Поред моћних ријека, посебно Дрине, и угљенокопа у близини, што је скоро идеална прилика за развој електропривреде, она је данас, код нас на доњој граници одрживости. Све су пријетње да ћемо је изгубити (приватизовати) прекомјерним задуживањем код странаца које кредите нећемо моћи враћати.

Пољопривредна имања су прије рата производила храну за наше градко становништво. Данас је тај извор скоро пресушио.

Чак се ни здрав разум и елементарни патриотизам не супростављају овој погубној приватизацији. То може да ради само народ који не мисли на своју будућност, који сам себи одузима будућност.

Могућност развоја Републике Српске је у цјеловитости њене привреде са основним ослонцем на индустрију и крупна индустријска предузећа. Ма колико то данас изгледало нестварно, али то је једини метод развоја који допире из економске теорије и остварених развојних искустава са стране развијених.

Да би био успјешан развој мора да буде цјеловит. Разлог је у преносу развојних ефеката из једног подручја (области, гране, дјелатности) на друго. Чак и у случају ниже појединачне продуктивности, привреда у својој цјеловитости остварује већи развојни резултат, него ако се покуша са остварењем високих резултата (модернизација) на појединачним подручјима, острвима (пољопривреда, туризам и слично). О томе свједоче скоро сви примјери развијених.

 

 

 

Синиша Божић

Развојне шансе РС су пољопривреда, енергетика и информатика. Међутим, није питање у шта бисмо требали улагати (добрих пословних идеја не мањка), већ је питање ко би требао уложити и под којим условима.

За побољшање пословног окружења, у времену у коме се налазимо, би требао да буде фокус на правној страни – гарантовању права власништва, равноправан третман предузећа (без фаворизовања одређених, подобних), олакшавању процедура при оснивању новог бизниса.

Тек кад успоставимо ове правне институте, можемо се надати доласку страног капитала (будући да је домаћи врло оскудан).

 

Дамир Миљевић:

Нажалост развојне шансе Републике Српске своде се на оно што нам је Бог дао, а то је плодна земља, обиље воде и шуме. Све друго, не да нам није развојна шанса, него је наш хендикеп. Пољопривреда нам је у лошој ситуацији, воде су нам загађене и прљаве, а шуме девастиране.

Често ћете чути да је енергетика наша развојна шанса. Ја сматрам да није јер нити запошљава људе на дуги рок, нити грађани имају користи од ње. Корист имају само они који раубују то наше природно богатство, било да се ради о залихама угља или о води. Ово не значи да у енергетику не треба улагати, али корист коју грађани имају је минимална.

Ми, нажалост, немамо новца да улажемо у било шта, пословни и политички амбијент нам је најгори у Европи па, осим шпекуланата или оних који би да исцрпе наше природне ресурсе, овде нико озбиљан и не улаже.

Требало би промијенити комплетан приступ друштвеним приоритетима да би се ситуација побољшала. Умјесто борбе за фотеље и имагинарна права народа, морамо се почети борити за бољи живот појединца. Када економија и квалитет живљења буду у друштвеном фокусу онда можемо причати о томе шта би се све могло и требало урадити.

До тада свака прича о економји и развоју је бесмислена. Власт се забавља сама са собом, док грађани и привреда тону у безнађе. Главне теме у скуштини су Суд БиХ и тужиоци, док истовремено имамо највећу незапосленост те највећу задуженост привреде, грађана и ентитета у историји Републике Српске али изгледа да то баш никоме није занимљиво.  

Повезано



0 КОМЕНТАРА

  1. Мислим да је одговор Светлане Ценић, његов почетак, прави. Све је нама Бог дао, а ми не користимо, стога прво треба смањити бирократизацију, смањити плате функционерима, објаснити дјеци да се не може радити само у Влади (општини, водоводу, електродистрибуцији…) стимулисати предузетништво, па ће сами људи када крену нешто радити, наћи шта је исплативо. Код нас се прича да нам је енергетика шанса, а не стимулишемо дјецу да постају инжињери, већ и даље срљају у куповне факултете да постану „менаџери“

  2. Milojević opet najkonkretniji. Ostali opet dosadni.

    Naša je prva prednost – malo nas je i ne treba nam puno. Često to zaboravljamo i bojažljivo prilazimo problemu.

    Bilo koju strategiju da primjenimo, ako je primjenimo korektno – uspjeh neće izostati. Bilo da pođemo putem koji predlaže Milojević ili putem potpuno suprotnim od tog njegovog puta – ali da pođemo i da ne stajemo – uspjeh neće izostati.

    Možemo razvijati velika ind. preduzeća i na njih kalemiti mnogo malih a možemo i graditi superekskluzivne IT ili distributivne centre i na njima bazirati rast i razvoj. Možemo krenuti i u poljoprivredu.

    Fora je da krenemo, al’ za prave. Umjesto da krenemo i da idemo – tapkamo u mjestu. Iz godine u godinu imamo istovjetne budžete, istovjetne prioritete… nama bosim i gladnim se nudi politika kontinuiteta i ništa osim toga. Strogo tapkanje.

    P.S. Odakle Božiću ideja da dobrih poslovnih ideja ne manjka… ako nam nešto fali, fali nam ideja.

  3. Pored navedenih, vrlo vrlo bitno je kupovati naše srpske proizvode, ako ne iz RS, onda iz Srbije. Imam utisak ako bih kupio tuzlanski jogurt ili Klasov hljeb kao da ih muslimanima kupujem municiju ;D

  4. Ово вриједи погледатиhttp://www.youtube.com/watch?v=rTvZxs5Kvao и прочитатиhttp://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri/branko-dragas/branko-dragas-sloboda-se-brani-u-grckoj.php

  5. elep81, 18.05.2011. 22:18:45

    Хвала за ове линкове! Одавно нисам читао његове текстове, и ево вечерас управо то чиним. Мислим да је реалан и добронамјеран човјек, а исто мислим за 4 цијењених аналитичара. Свако је на свој начин дао реалну и поштену оцјену. Уколико сви који знају добију једном прилику да заједно раде, постаћемо боље и срећније друштво.
    Још увијек вјерујем!

  6. prijedor, 18.05.2011. 22:27:33
    Kad je to “nekad bilo“?Kad je to bilo dobro?

    ex-1978, 18.05.2011. 20:47:01
    Mislim da nam(po obicaju)nedostaje strategija i tu se svakako slazemo.Mi kao prvo jos ni ne znamo “na koju stranu treba udarati“.Svastarimo brate i neodlucni smo.
    Mi nismo imali strategiju ni osmisljen plan ni za vrijeme rata i sto bi ocekivao nesto drugaije kad se prica o ekonomiji.
    A narod ko’narod i tu je Marko u pravu.Koliko je vlast kriva,toliko je svijest obicnih gradjana iskvarena.
    Roditelji samo mastaju kako ce djecu zaposliti u vodovodu ili gradskoj upravi.Pa ljudi moji ,ne mogu svi raditi u opstini.Da se mene pita ionako je previse gamadi tamo i ovo treba rastjerati puskom.
    Ali dobro,ko ocekuje nesto od vlasti i drzave,neka ceka..ja ne.

  7. Za ozbiljan iskorak treba ozbiljan kapital. Do kapitala možemo doći:

    1. Zaduživanjem
    2. Rasprodajom imovine
    3. Stranim ulaganjima
    4. Radikalnim izmjenama budžeta

    Ne znam koliko je ovo nova kineska priča realna ali osim toga ne vidim da neko, bilo da je na strani vlasti ili na strani opozicije ili je „nezavisni analitičar“ – radi i promišlja o izvorima kapitala za pokretanje novog razvojnog ciklusa.

  8. Kineska prica je realna za Kineze. Ko zeli da vidi kako to ide nek se raspita o gradnji mosta u Borci. Kinezi nece prevodioca da plate, zive po kontejnerima cak i rukovodioci. Filozofija im je odlicna, njihov kredit, njihov materijal, njihove ruke…itd. koliko je povoljno je nepoznanica jer Kinezi tek ulaze na ovo trziste sa tim nacinom poslovanja, mislim ne Evropu…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *