Игор Стојановић: Свима им подједнако не вјерујем

Игор Стојановић, човјек са чела Центра цивилних иницијатива у Бањој Луци, у интервјуу за Фронтал.РС говори о изборној кампањи, пројектима као што су Гласометар, Истиномјер… о Фронталу и политичкој култури у цјелини.

петак, октобар 1, 2010 / 23:40

Игор Стојановић, човјек са чела Центра цивилних иницијатива у Бањој Луци, у интервјуу за Фронтал.РС говори о изборној кампањи, пројектима као што су Гласометар, Истиномјер… о Фронталу и политичкој култури у цјелини.

 Разговарао: Богдан Елез

 
Како генерално оцјењујете досадашњи ток изборне кампање и да ли мислите да ће се на крају моћи окарактерисати као фер и поштена?
 
Кампања и за ове изборе је мање више слична као и свих претходних година. Карактерише је мањак објективних информација које би људима могле помоћи да донесу смислену одлуку на дан избора, тако да нити сам изненађен, нити сам више очекивао.
Да ли би се на крају кампања могла оцјенити објективно? Нисам сигуран, јер обично партије на власти користе ресурсе који су им доступни, јавне емитере или материјална средства, да појачају свој сегмент кампање, тако да она тешко може бити у том смислу претјерано објективна.
 
Генерално говорећи она не може бити објективна према нама грађанима, јер нам не нуди информације које нам требају, да би ми могли објективно уочити неку разлику између различитих политичких партија и кандидата. У том смислу ми неком не можемо објаснити зашто смо донијели неку одлуку и зашто смо гласали за одређену политичку партију.
 
Тренутно, како стоје ствари, већина људи не може да објасни зашто је неком дала свој глас, изузев да им се чине да нису лоши.
 
ЦЦИ је покренуо мноштво пројеката (Гласометар, Истиномјер, Кампања за излазак на изборе у што већем броју) како би се грађанима омогућило да донесу праву одлуку. Да ли сте сигурни да је могу донијети?
 
ЦЦИ није покренуо све те пројекте. Ми у ствари подржавамо рад различитих невладиних организација. Подржавамо их из простог разлога што мислимо да је постојање таквог вида информација врло важно баш да би људи узели и то у разматрање. Из истих разлога ми подржавамо и рад Фронтала и сматрамо да је то добар начин да људи представе своје мишљење и да га укрсте са неким ко не мисли тако.
 
Да ли ће људи бити у могућности да искористе те информације? Ја се надам, јер је сад само до њих. Дакле, аналитичке информације су креиране, широко представљене и доступне у јавности, сад је само до појединца да он одлучи да их прочита и да мало размисли о њима, па ће му онда вјероватно бити јасније ко је шта обећавао раније, колико је тога урадио. То нас може навести да можда закључимо да ли би можда поново тим људима дали свој глас или не. На нама је једноставан избор, да добро размислимо или да изаберемо мозговно јефтинију варијанту „ови ми се чине добри“.
 
Колико им је у томе помогао ваш рад?
 
Ја вјерујем да рад различитих невладиних организација и медија који преносе те информације може помоћи, јер да те организације нису направиле анализу обећања од прије четири године, односно неиспуњених обећања, да нису направиле алатке типа Гласометар, да нису урадиле анализу колико средстава од укупно 25 милијарди у задње четири године је додијељено у којим сегментима младима, да те невладине организације нису то урадиле, то не би урадио нико.
 
Дакле, не би уопште постојале такве информације и са тога становишта гледано важност је у сваком случају  огромна.
 
Имате ли ви свог фаворита и какав став имате према јавном изношењу мишљења за кога ће нека особа гласати, јер се стиче утисак да код нас ни радници на грађевини не могу то рећи?
 
Па ја немам неког политичког фаворита, јер ја подједнако не вјерујем ниједном од њих док се не докаже супротно. Ја сам искључиво заинтересован да свакога ко је кандидат видим као некога ко је помогао у нечему што се зове рјешавање наших животних проблема.
 
Не мислим да тзв. историјска питања треба да имају предност над нечим што се зове свакодневни животни проблеми. Из тог разлога немам неког свог фаворита, већ као и други људи покушавам мноштву тих понуда пронаћи нешто што је можда мени блиско и што може евентуално нешто промјенити, па на различитим нивоима власти покушавам да дам свој глас различитим партијама. Што би се рекло, мало мијешам карте.
Што се тиче јавног изношења политичког мишљења, нисам заговорник тога, мислим да сваки појединац то треба задржати за себе, али чињеница је да људи иду неком логиком незамјерања, тј. шта већина мисли то и ја, па често у том смислу дају неискрене одговоре. Поготово се то односи на анкете.. Зато имамо и тако различите резултате ових предизборних истраживања ко ће побиједити.
 
Сматрате ли да би икада могла бити једнака количина информација у дневнику о политици и о рокенрол музици? Да ли је код нас икада могуће постићи такво друштво?
 

Ја мислим да је могуће. Оптимиста сам. То би вјероватно био неки појавни облик, резултат напора великог броја људи да добијемо фер друштво у коме ће шта је неки премијер рекао из минута у минут престати бити толико важно, па и ми можда једног дана као у Швајцарској будемо имали проблема да кажемо како се зове наш предсједник државе.

 

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *