dysko

Идентитет ћевапа, ајвара и фестивала

Шта некоме прво пада на памет кад му споменете Бању Луку? Кастел, Нектар, Врбас, ћевапи, Витамикин ајвар или Демофест, Театарфест и још много других догађаја који овај град посљедњих година чине живим? Шта је плански учињено на питању идентитета града? Ни мени није јасно какав је, као ни сликa коју желимо послати о њему. Да […]

субота, јун 12, 2010 / 07:07

Шта некоме прво пада на памет кад му споменете Бању Луку? Кастел, Нектар, Врбас, ћевапи, Витамикин ајвар или Демофест, Театарфест и још много других догађаја који овај град посљедњих година чине живим?

Шта је плански учињено на питању идентитета града? Ни мени није јасно какав је, као ни сликa коју желимо послати о њему.

Да ли то она Бања Лука о којој данас пишу хроничари или нека нова Бања Лука, много ближа савременим градовима у окружењу? Да није било трагичне Сафикаде данас не би имали нити један урбани мит, а да није било Кочића нити једног озбиљног драмског писца? А када је то било?

Јако давно.

Ако Бања Лука данас нема свог писца, пјесника, сликара или глумца; онда мора да се потруди да га створи. Не говорим овдје о локалним достигнућима ових умјетника, већ о потреби да се представимо некоме са друге стране границе. А то питање идентитета можемо само плански и већ сљедеће године.

Ни у свим осталим градовима у РС и ФБиХ ситуација није ништа боља, али то не треба да буде још један разлог чекања да се ствари саме почну ријешавати.

Бања Лука има потенцијал да буде најзанимљивији град у Дејтонској творевини, под условом да већ 2011. године започне на осмишљавању и усвајању културне политике града, која ће овом граду дати идентитет и позиционирати га у ред европских градова, који користе културу као начин за побољшање квалитета живота и за економски развој.

Вјероватно у скупштини града имамо и оних којима су бањолучки ћевапи сасвим довољан и препознатљив идентитет града у ком живе, али треба им објаснити да то није довољно и констатнтно радити да трагању истог.

Да ли су то фестивали којих има "гомила", па чак и непотребних, или разноразни културни догађаји који служе за самопромоцију локалних умјентика, питање је које требамо поставити. Културна политика наших градова налази се на маргини интересовања градских управа и неопходно је ставити на листу приоритета, да нас и даље не би памтили само по храни и пићу.

Ипак много трајнији је онај осјећај са доброг концерта него тренутно надимање послије велике порције ћевапа…

Са луком поготово.

Знам да је тешко данас говорити о идентитету града у времену кад култура нема никаквог значаја у новонасталим мјерилима вриједности, али цитирајући градску администрацију једноставно речено граду је потребна култура колико и град култури.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *