Иако одлично говори енглески: Иванић пао на испиту у Сарајеву

Рандеву између политичког Сарајева и предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића, ових дана је прегрмио или пак није, показаће вријеме, талас захлађења. Пише: Енсар Згодић Рандеву између политичког Сарајева и предсједаваћег Предсједништва БиХ Младена Иванића, ових дана је прегрмио или пак није, показаће вријеме, талас захлађења. Најавио га је јавни иступ из Коалиције „Први март“, у […]

уторак, јул 7, 2015 / 08:10

Рандеву између политичког Сарајева и предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића, ових дана је прегрмио или пак није, показаће вријеме, талас захлађења.

Пише: Енсар Згодић

Рандеву између политичког Сарајева и предсједаваћег Предсједништва БиХ Младена Иванића, ових дана је прегрмио или пак није, показаће вријеме, талас захлађења. Најавио га је јавни иступ из Коалиције „Први март“, у којем се Иванић оптужује да „изнесеним ставовима потпуно непотребно своју реторику прилагођава оној коју износе Милорад Додик и власт СНСД-а у Републици Српској“.

Познајући какав третман Предсједник РС-а има у Федерацији БиХ, те у иступима невладиног сектора који стоји иза формирања Коалиције „Домовина“, прононсирани „антимилорадници“ у вријеме избора и пописа, овакви ставови јасно наговјештавају у којем црном фолдеру би Иванић могао да заврши, док трепнемо, и поред све његове умивене реторике, пристојности, јавних наступа из којег се види напор да се буде што даље и од примисли на Додика.

Одговорите!

„Иванић је изабран већином гласова грађана БиХ са подручја ентитета РС, али је у тој већини велики и пресудни број гласова добио из бошњачке повратничке заједнице који су га сматрали бољим избором од СНСД-ове Жељке Цвијановић“, изјавио је Един Икановић из Коалиције „Први март“, практично исто што управо Додик и СНСД тврде, да је Иванић у Предсједништво ушао гласовима Бошњака.

Овакве изјаве Иванићу само отежавају позицију у РС, и велика су му медвјеђа услуга, вјетар у крилима већ етаблиране СНСД-ове приче о „пробосанском блоку“, како га је прошле године у најави предавања СДС-овог лидера Младена Босића, „крстио“ декан сарајевског Факултета политичких наука. Од тада практично СНСД и користи синтагму „пробосански блок“ у истој реченици с Босићем, Иванићем и Чавићем.

Од Иванића се, могао се стећи такав утисак, изгледа очекивало да подржу британски приједлог резолуције о Сребреници, или макар да не пише Уједињеним нацијама да се резолуција не усвоји.

Иванићев потенцирани отклон од онога што се сматра Додиковом реториком, у већинском корпусу и јавности Федерације БиХ као да је схваћен „преоптимистично“. У емисији„Интервју 20“, предсједавајући Предсједништва је уредницу и водитељку Санелу Прашовић, неколико пута видно разочарао, што не подржава улазак у НАТО, босанскохерцеговачко признање Косова, што не може да подржи резолуцију о Сребреници, а и неколико пута је саговорницу морао подсјетити пред аудиторијумом да је Србин, казавши још да нема потребу никоме да се доказује.

Упорно је водитељка инсистарала да Иванић призна геноцид у Сребреници онако како би већинска јавност ФБиХ од њега можда жељела да чује, говорећи о називању ствари правим именом „како то ради цивилизирани свијет“ , на шта је Иванић казао: „Ја сам о томе говорио, али никад није довољно“.

„Одговорите ми“, одлучно је захтијевала уредница, док је Иванић, не скривајући неугоду, из петних жила убјеђивао саговорницу да он никад није негирао оно што се десило у Сребреници, али да, како је неколико пута изговорио у разговору – „никад није довољно“.

Раније је Иванићу, подсјећања ради, прије медијског, из Београда стигао резолутни захтјев да се изјасни о британској резолуцији, у потпису тројца – Николић, Вучић, Додик.

„Зашто ме тјерате да то кажем“, очајно је завапио Иванић Прашовићевој, замало у стилу Надреалиста, у скечу када видиоц НЛО-а Ђуро моли: „Немојте ме више, стварно, молим вас“!

Мутације реформиста

У већински федералном медијском оку за тили час Иванић може осванути као мрски Милорад, некад и не тако давно, узданица федералних медија и НВО-овске сцене, што сада тетоше реформисте нове, док тешко грде старе и низ воду пуштене.

„Ја који сам, мислим коректан, сам дочекиван у овом граду као четник с енглеским који је опаснији од четника с пушком“, присјетио се Иванић свог послијератног службовања у Сарајеву.

Ни Додик никада није задовољио ова, показало се, нереална очекивања из већинског федералног корпуса у вези са односом српских политичара из РС и Србије према питањима из ратних деведесетих. Присјетимо се – и Додикова посјета Поточарима, протумачена је као врста политикантства и провокација. Какав год да су Додик и СНСД, годинама правили отклон од некада мрског СДС-а, то никада није било довољно политичкој елити и интелектуалној јавности у најбројнијем корпусу Федерације БиХ, јер се увијек очекивало више.

И тако је Додик, разапет између федерално-сарајевских очекивања и јавности и бирача у свом етнитету, баш као што су то данас лидери Савеза за промјене, постао зли вук који вреба босанску црвенкапицу, мути бајку у којој дође ловац Вучић, странци, Иванић и реформска екипа да распоре вука и спасу црвенкапицу.

„Ако ја са својим ставовима нисам прихватљив, онда сам врло забринут за дугорочну судбину ове земље…“, поручио је у разговору Иванић, након што му је уредница и водитељка поклонила сребренички цвијет, којег Иванић ипак није могао да одбије, јер да је којим случајем одбио – осјетио би жаоку већинске федералне јавности, коју добро свих ових година осјећа Додик.

Нити данашњи Иванићев отклон од Додика, изгледа неће бити довољан, баш као што није ни Тадићу, првом предсједнику Србије који је отишао на џеназу бошњачким жртвама. Не само да је извиждан, него је још појео дебелу попару у земљи у којој је предсједниковао, расчеречен између оних којима се недовољно и оних у чије се име извињавао.

Касније је због честих и раздраганих сусрета са Додиком, Тадић разумије се, постао врло неомиљен у Федерацији, њеном већинском корпусу. Па ко је онда могао очекивати да ће, што у народу кажу „положити“ Вучић и Николић, ако није раније положио ни Додик, некад мезимче, данас оличење зла у поређењу ваљда са оно некад’ бијаше „гениоцидним и злочиначким“, пардон, данас „проевропским“ и „слободарским“ СДС-ом.

И Иванић полако пада на испиту пред овом презахтјевном политичком публиком за недовољне могућности званичника из РС-а и Србије, ма кајој странци припадали, извињавали се и или не, признавали или не признавали карактере рата и догађаја у Сребреници.

Та политичка јавност већ 20 година тражи начине да преко Хашког и других судова, њихових пресуда за геноцид, на политички терен изађе са захтјевом да се поништи договор из Дејтона, да се „ентитет РС“, чије име иначе многи тешко и данас могу да изусте, избрише као резултат геноцида и етничког чишћења, и то траје ли траје, никако да престане.
Јавност се увјерава и храни таквим обећањума деценијама, да је то оствариво, пожељно, нужно и да је то циљ, а да је на примјер свака тенденција која прихвата реалности Дејтона пословично и унапријед већ оптужена за цементирање, легализирање, негирање, подјелу, награђивање агресора и за сијасет других издајништава дакако.

Просто не постоји политичка снага у ФБиХ на дијелу са већинским народом која на томе неће макар понекад, а у случају ванредних догађаја, задржавања и хапшења у иностранству, једва дочекати да зајаше. То су стандарди политичке коректности у федералном најборнијем корпусу и кадрови из РС-а и Србије тешко ће је достићи, а нити оправдати пред бирачима, поготово још ако неко гледа Иванића, а оно замишља Чеду Јовановића, гледа Николића, а можда сад жали за оним „регионалним“ Тадићем.

Како вријеме иде, можда Иванић за неколико година постане Додик, а Додик Иванић или неко трећи? У ћудљивој и никад задовољној, „хоћу сад и хоћу све“ – федералној политичкој јавности, с кратким фитиљем, за час се од пробосанског реформисте и партнера, мутира у негатора и фашисту, сепаратисту и геноцидаша, с енглеским или без.



0 КОМЕНТАРА

  1. Погледах ову емисију, Иванић је прогутао толико гована за ових пола сата, а није се ни намрштио, није затражио чашу воде да сплаче сраћ из уста. Ако је ово урадио зарад бољих времена што долазе, онда је стварно фанатик своје идеје и свака му част.
    Водитељка је крајње непријатна, непрофесионална и мислим да са оваквим шпрахфелером ког има, апсолутно није кадра да ради на телевизији која се назива државном.
    Фасцинира ме потреба муслимана да од сваког појединачног Србина чују признање геноцида у Сребреници, па ако се пристане на то, онда људе буквално тјерају да то понављају до границе гађења. Као да кроз то признање, умањују национални комплекс, који је очигледно превелики пошто га ничим не могу нахранити.
    Најјаче ми је ово кад му је поклонила сребренички цвијет да га држи на реверу. Замишљам шта би се десило да је неко поклонио нешто слчно било ком српском функционеру у Сарајеву прије 20 година. А Иванић узе и још рече хвала.

  2. Питам се да ли је у том тренутку имао на уму српске жртве у подрињу, пошто их ниједном у току емисије није поменуо…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *