И Република Српска би “пунта”!

БЕОГРАД – Република Српска и даље има велики спољнотрговински дефицит са Србијом, а предузећа из Српске заинтересована су да учествују у изради ауто-дијелова за крагујевачки “пунто” – истакла је министар за економске односе и координацију РС, Јасна Бркић. Бркићева је, послије састанка са замјеником предсједника Привредне коморе Србије, Михаилом Весовићем у Београду, навела да је […]

среда, април 15, 2009 / 16:48

БЕОГРАД – Република Српска и даље има велики спољнотрговински дефицит са Србијом, а предузећа из Српске заинтересована су да учествују у изради ауто-дијелова за крагујевачки “пунто” – истакла је министар за економске односе и координацију РС, Јасна Бркић.

Бркићева је, послије састанка са замјеником предсједника Привредне коморе Србије, Михаилом Весовићем у Београду, навела да је лијепа и корисна акција да се "пунто" продаје у Српској, односно у цијелој БиХ, уз субвенције влада Србије и РС, али је за Владу РС изузетно важно да се покрене производња дијелова и компоненти и у РС и у Србији, а не само да се у "Застави-Фијату" склапа "пунто" од компоненти које се увозе.

"За нас је изузетно важно да покренемо предузећа, мала и средња, да производе дијелове и компоненте које ће се склапати у `Застави` у нови `пунто`" , рекла је Бркићева.

Она је навела да је у разговору у ПКС делегација из РС поново скренула пажњу на нецаринске баријере, које су главна препрека приликом извоза робе из РС у Србију.

"Разговарали смо о проблемима који постоје низ година, а неке од њих могуће је ријешити одмах уз мало добре воље и организације, а на некима треба радити мало дуже", истакла је министар за економске односе и координацију РС.

Јасна Бркић је рекла да је Србија у већој мјери него РС искористила предности потписаног Цефта споразума, и да може бити више задовољна спољнотрговинском размјеном него Српска, с обзиром да је покривеност увоза извозом Српске у односу на Србију око 36 одсто, чиме Бањалука није задовољна.

Она је изразила наду да ће заједничким активностима двије владе и привредне коморе, од којих су неке најављене током данашњег разговора о уклањању нецаринских баријера, доћи до побољшања тог односа и да ће РС моћи више робе да извезе у Србију.

Замјеник предсједника ПКС, Михаило Весовић, рекао је да би Србија, али и РС, које желе да учествују у изради "пунта" требало да достигну европски квалитет неопходан да се учествује у било којој индустрији, па и индустрији аутомобила.

"Ми мало каснимо у добијању одређених сертификата, а то је улазница у свет аутомобилске индустрије", додао је Весовић.

Састанку су присуствовали и помоћник министра за економске односе и координацију РС, Аида Богдан, директор Представништва Привредне коморе РС у Београду, Угљеша Пејић и директор Представништва РС у Београду, Млађан Цицовић, као и директор Бироа за регионалну сарадњу ПКС, Миливоје Милетић.

На састанку је Милетић изнио податке да се Цефта споразум показао изузетно повољан за Србију, више него споразум о слободној трговини са Русијом, с обзиром да је Србија са земљама Цефте остварила суфицит чак од 1,86 милијарди долара.

Према подацима које је на састанку изнио директор Представништва Привредне коморе РС у Београду, Угљеша Пејић, Српска у прва два мјесеца биљежи значајно смањење робне размјене са иностранством, али у размјени са Србијом у том периоду има повећање извоза за 13 одсто, док је увоз значајно смањен за 31 одсто.

У 2008. години Српска је са иностранством остварила укупан спољнотрговински промет у висини од шест милиона КМ, од чега је извезла робу вриједности 1,9 милиона КМ, а увезла робу вриједности 4,1 милион КМ, од чега највише из Србије.

РС је са Србијом током прошле године остварила спољнотргивнску размјену у висини од 1,46 милион КМ, од чега је извезла робу вриједности само 373.508 КМ, а увезла робу вриједне више од милион КМ.

Делегација РС је током данашњег дана посјетила и Инђију, једну од најуспјешнијих општина у Србији, гдје је са представницима те општине о регионалној сарадњи разговарала помоћник министра за економске односе и коордоанцију РС, Аида Богдан.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *