И морвонгу пријети изумирање

БЕРЛИН- Убрзани раст просјечне температуре океана довешће до изумирања многих врста риба, резултат је истраживања аустралијских научника, који упозоравају да постоји граница до које рибе могу да се прилагоде. Истраживачи су пратили развој морвонга (Nemadactulus), врсте рибе која може да живи до 100 година у Тасманијском мору између Аустралије и Новог Зеланда. Ту је забиљежено највеће […]

среда, април 20, 2011 / 10:48

БЕРЛИН- Убрзани раст просјечне температуре океана довешће до изумирања многих врста риба, резултат је истраживања аустралијских научника, који упозоравају да постоји граница до које рибе могу да се прилагоде.

Истраживачи су пратили развој морвонга (Nemadactulus), врсте рибе која може да живи до 100 година у Тасманијском мору између Аустралије и Новог Зеланда.

Ту је забиљежено највеће загријавање морске воде у јужној хемисфери – више од два Целзијусова степена за шест деценија. Научници су утврдили да је то разлог што је значајно смањен број морвонга.

Морвонг на тијелу има шаре, према којима се може утврдити старост рибе – као у случају годова на пањевима. С обзиром на то да научници посједују примјерке с почетка прошлог вијека, упоредили су их са данашњим и открили везу између загријавања мора и изумирања ове врсте риба.

Угрожене су и комерцијалне врсте риба, којима сада не само због рибарства већ и због климатских промјена пријети истребљење. Аустралијанци су закључили да загријавање морске воде повећава киселост, што утиче на корале који су важни у ланцу исхране риба.

Рибе би као хладнокрвне животиње требало да се лако прилагоде порасту температуре, каже еколог Рон Трешер из Националног института за научна и индустријска истраживања (ЦСИРО) – јавља "Дојче веле".

Међутим, постоји ниска граница до које рибе то могу да учине.

"Открили смо да рибље врсте не могу тако брзо да се прилагоде загријавању вода у којима живе, тако да им се ремети метаболизам, што утиче на њихово понашање и репродукцију. Већина врста нема обичај да мијења станиште, тако да су осуђене на пропаст – док се јата туна, рецимо, све чешће повлаче јужније у хладније воде", каже Трешер.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *