dysko

Хрватски фрижидер патриотизам

Неки дан сам се баш обрадовао. На нашем тржишту се појавила прва, колико толико пушљива, бањалучка цигарета. Дуго сам, желећи да личним примјером промовишем своје ставове, тражио замјену за страну дуванску прерађевину. Не, далеко од тог да ми та цигарета није одговарала. Није у том ствар. Ствар је у одговорности нас, који смо некакве јавне […]

среда, мај 27, 2009 / 03:06

Неки дан сам се баш обрадовао. На нашем тржишту се појавила прва, колико толико пушљива, бањалучка цигарета. Дуго сам, желећи да личним примјером промовишем своје ставове, тражио замјену за страну дуванску прерађевину. Не, далеко од тог да ми та цигарета није одговарала. Није у том ствар. Ствар је у одговорности нас, који смо некакве јавне личности. Често и нашироко причам около како странци требају да оду, како требамо да купујемо домаће производе… Пуна ми уста патриотизма, а у њима страна цигарета. Признаћете, не иде.

Није народ глуп. Народ слуша шта ми то причамо и ту причу упоређују са нашим поступцима и понашањима. Ако хоћеш да те исти тај народ, због којег, зашто не рећи, добро живиш, бар поштује – онда требаш своје ријечи подупријети и личним примјером.

Многи тврде да политичари углавном не раде оно што причају. Неки би то могли окарактерисати као шизофреност, док други, који су ближи истини, то називају лицемјерјем. Глобално узевши, политика је пуна лицемјерја. О том би се могла написати књига, од пар стотина хиљада страница.

У тој књизи би се нашла и недавна изјава господина Иве Санадера.

Говорећи на конференцији хрватских извозника, он је мјере наших власти (којима се забрањује увоз перади, живих говеда и рибе из Хрватске), назвао „неевропским и некоректним". Прешућујући да су ове мјере одговор на понашање институција државе, у којој је он предсједник Владе.

Наиме, још у фебруару ове године, хрватске власти су забраниле увоз млијека из БиХ. Тај потез неки данас правдају као „превентивну мјеру". Али чега је то требала бити превенција? Они тврде да су на тај начин хтјели осујетити доношење закона о заштити домаћих производа, и самим тим избјећи кршење ЦЕФТА споразума. А зар сам тај потез није био кршење истог тог споразума?

Забрана увоза млијека и млијечних производа, требала је да заустави продор наших извозника на њихово тржиште. За само годину дана (2007), за нешто мање од 50% повећан је извоз наших производа на тржиште Хрватске. У истом периоду, забиљежен је и пад продаје њихових производа на нашем.

Фармери с којима сам у вријеме те кризе разговарао тврдили су да то нису једине мјере које су биле уперене против наших произвођача. Они су тад говорили да неки увознички лобији нуде домаћим мљекарама млијеко у праху како би оне смањиле откуп сировог млијека и самим тим гурнуле у пропаст велики број фармера.

Кординисаном акцијом републичких и заједничких институција спријечена је неевропска и нетолерантна тржишна активност хрватских извозника, њихове државе и домаћих увозничких лобија.
Тренутни сукоб око перади, живих говеда и рибе има исту позадину. Анализе показују да у посљедњих неколико година увоз пољопривредних производа из Хрватске се знатно смањује а да наша прехрамбена индустрија и поред свих нецаринских забрана остварује повећање извоза у неким областима.

Хрватска покушава заштити своје тржиште хране и задржати доминацију над нашим. Своје нецаринске баријере правдају условима и правилима Европске Уније, иако нису у њој. Наше контра мјере сматрају кршењем уговора о слободној трговини (ЦЕФТА). Чисто лицемјерје!

Бољи однос према нама у спољнотрговинској размјени немају ни други сусједи. Наша је срећа, у овом случају, што су људи из БХ агросектора, без обзира на националну припадност, овим мјерама угрожени и самим тим уједињени у притиску на све нивое власти. Власти су под тим притиском ушеле у сукоб који ће трајати док се не промјене односи тржишне моћи. Надам се у нашу корист.
Медији су овај сукоб назвали трговинским ратом и нису пуно погријешили.

Овај „рат" дотиче све нас. Свјесно или не, у њему учествујемо скоро сваки дан. Коме помажемо?

Фрижидер одговор зна!



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *