Хрватски бискупи у Јасеновцу: Покајање или сапирање љаге!?

Посјета хрватских бискупа Спомен подручју Јасеновац, јесте за сваку похвалу. Све би могло остати на томе, да су бискупи дошли само одати пијетет жртвама. Да ништа нису говорили. Овако, стичемо утисак да је циљ њихове посјете био, ништа више до, лишавање најтежег бремена. Хрватски бискупи посјетили су јуче Спомен подручје Јасеновац, које су описали као […]

субота, април 4, 2009 / 19:26

Посјета хрватских бискупа Спомен подручју Јасеновац, јесте за сваку похвалу. Све би могло остати на томе, да су бискупи дошли само одати пијетет жртвама. Да ништа нису говорили. Овако, стичемо утисак да је циљ њихове посјете био, ништа више до, лишавање најтежег бремена.

Хрватски бискупи посјетили су јуче Спомен подручје Јасеновац, које су описали као мјесто "боли, туге и злочина", на које су дошли да би одали "поштовање и свој пијетет".

Предсједник Хрватске бискупске конференције, Марин Сракић, осудио је злочине који су почињени и истакао да је Јасеновац "љага за хрватски народ", те да је могуће да је међу крвницима било и појединаца који су били припадници Католичке цркве, али да се никако не може говорити о Цркви или црквеној политици.

"Нека је један невин човјек страдао овдје, само зато што је био друге вјере, нације, или што је заступао другу идеологију, то је превише. Поготово кад је ријеч о мјесту као што је Јасеновац, за које можемо рећи да је парадигма злочина", рекао је надбискуп Сракић.

Говорећи о честим критикама да Католичке цркве нема у Јасеновцу, Сракић је рекао да је свима стало да истина о Јасеновцу изађе на видјело, али не она која ће се прилагођавати њима, већ коју ће они поштовати.

Он је навео да се кривица за Јасеновац не може свалити на цијели народ, "поготово што се Црква у то вријеме излагала прогонима, нпр. због спашавања Јевреја".

Предсједник Савеза антифашистичких бораца Хрватске, Иван Фумић, рекао је прошле године на комеморацији жртвама Јасеновца, да су многи свештеници унутар усташког поретка учествовали у усташким организацијама, вршили покатоличавање, те да су неки и сами били убице у овом логору.

"То је вјеројатно и разлог што врх Католичке цркве у великом луку заобилази Јасеновац, али не и Блајбург", закључио је тада Фумић.

Осим Сракића, Јасеновац су посјетили бискупи пожешки Антун Шкворчевић и сремски Ђуро Гашпаровић, као и ђаковачки помоћни бискуп Ђуро Хранић.

Наравно, посјета католичких (хрватских) бискупа Спомен подручју Јасеновац, јесте за сваку похвалу.

Све би могло остати на томе, да су бискупи дошли само одати пијетет жртвама. Да ништа нису говорили. Овако, стичемо утисак да је циљ њихове посјете био, ништа више, до лишавање најтежег бремена.

Рећи, како је "могуће", да је међу крвницима било и припадника Католичке цркве, више је него лицемјерно. Много логичније, звучи питање, да ли је међу крвницима био ико, ко није био припадник Католичке цркве!?

Да ли су Анте Павелић и Макс Лубурић, као вјерници које је Католичка црква прогласила ослободиоцима, били и припадници те цркве? Коначно, да ли је и кардинал Алојзије Степинац, за кога постоје необориви докази да је вршио покатоличавање православних Срба у Јасеновцу, био припадник Католичке цркве!?

Можда оваква изјава хрватских бискупа представља одрицање Католичке цркве од лика и дјела "кардинала смрти"? Колико нам је познато, њега је та иста црква прије пар година срамотно прогласила блаженим! Вјероватно због тога, што га је Анте Павелић загрљајем "прогањао због спашавања" Јевреја!

Иначе, Католичка црква у Хрватској, али и држава, већ годинама на највишем нивоу, одају почаст жртвама у Блајбургу, упорно заобилазећи Јасеновац. То је отприлике исто, као када би свјетска јавност за највећу трагедију Другог свјетског рата, умјесто холокауста, прогласила бомбардовање Дрездена.

Из тог разлога је хрватским бискупима требало више од 60 година како би посјетили једно од највећих стратишта II свјетског рата. Наравно, било је потребно да се у свијести сваког Хрвата, као дио националног идентитета, угради сјећање на Блајбург, а да се истовремено исконструише безочна прича о неколико хиљада јасеновачких жртава.

Кратак закључак би био: На западу ништа ново!



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *