Хрватска: Пресуда Жељку Гојаку за масакр

Врховни суд Хрватске правоснажно је осудио хрватског полицајца из Карловца Жељка Гојака на девет година затвора због ратног злочина над Драгицом Нинковић и 14-годишњом Данијелом Рокнић у октобру 1991. године, пише “Јутарњи лист”. Према писању листа, судско вијеће је 16. маја потврдило првостепену пресуду загребачког Жупанијског суда, коју је у фебруару прошле године донијело судско […]

недеља, јун 2, 2013 / 16:44

Врховни суд Хрватске правоснажно је осудио хрватског полицајца из Карловца Жељка Гојака на девет година затвора због ратног злочина над Драгицом Нинковић и 14-годишњом Данијелом Рокнић у октобру 1991. године, пише “Јутарњи лист”.

Према писању листа, судско вијеће је 16. маја потврдило првостепену пресуду загребачког Жупанијског суда, коју је у фебруару прошле године донијело судско вијеће под предсједавањем судије Ивана Турудића.

Вијеће је одбацило жалбу Гојака који је тврдио да је невин, али и жалбу тужилаштва које је оцијенило да је убиство 14-годишњег дјетета и његове тетке у породичној кући, с обзиром на окрутност којом је изведено, заслужило оштрију казну.

У недјељу, 5. октобра 1991. у кућу Србина из Карловца Марка Рокнића и његове супруге Хрватице Бранке Рокнић, у вријеме ручка, на коме су биле и њихове рођаке Драгица Нинковић и Ана Гојак, упала је група припадника хрватских оружаних снага, међу којима је био и припадник Специјалне полиције Жељко Гојак.

У ходнику су убили Марка Рокнића, а у трпезарији Маркову сестру Драгицу Нинковић и његову 14-годишњу кћерку Данијелу, које су се у страху од пуцњаве сакриле под сто.
Гојак је у дјевојчицу и њену тетку из близине испалио рафале, иако га је дјететова мајка, с обзиром на то да га је познавала, јер је живио у комшилуку, преклињала да то не чини.

Девојчица није остала на мјесту мртва, него је умрла од крварења. Гојак није дао да се позове помоћ, оглушујући се на молбе дјететове мајке, већ је пустио да Данијела умре.
Гојак је једни кажњен за овај масакр, јер "нису нађени докази" ко је одговоран за смрт Марка Рокнића.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *