Хрвати успјели: Наљутили сваког

Велика се ствар догодила на недавном Хрватском народном сабору: Ујединила је укупну босанскохерцеговачку и међународну јавност у – незадовољству! Нитко, наиме није задовољан Сабором. Како су Хрвати успјели оно што је и Тити тешко полазило за руком!? Анализират ћемо то послије, де да видимо тко је све незадовољан. Пише: Твртко Миловић Прво се нагаламио Звонко […]

петак, април 22, 2011 / 11:01

Велика се ствар догодила на недавном Хрватском народном сабору: Ујединила је укупну босанскохерцеговачку и међународну јавност у – незадовољству!

Нитко, наиме није задовољан Сабором. Како су Хрвати успјели оно што је и Тити тешко полазило за руком!? Анализират ћемо то послије, де да видимо тко је све незадовољан.

Пише: Твртко Миловић

Прво се нагаламио Звонко Јуришић. Каже да је то уствари ујединитељски Сабор два ХДЗ. Нешто касније, али исти дан огласио се и Младен Лијановић изјавом да је то уствари ујединитељски Сабор два ХДЗ. Петар Милић је рекао да је Сабор нелегалан јер га нитко из претходног сазива није потписао, укључујући и њега.

Послије Сабора огласио се Младен Иванић, вели да је закључак ХНС неприхватљив а Драган Чавић је рекао да је закључак ХНС неприхватљив. Нешто другачију, али једнако оштру поруку дао је и онај из ДНС рекавши како је закључак ХНС неприхватљив.

Да у РС не влада једноумље показао је Босић изјавивши како је закључак ХНС неприхватљив. Вечер су сачекали бошњачки вође. Један од перспективнијих, и евидентно оригиналнијих, Асим Сарајлић, рекао је да „неће рећи да га ово подсјећа на Карађорђево“. Љепша половина бошњачких представника у Предсједништву БиХ, Жељко Комшић упозорио је да повлачење граница у БиХ увијек доноси крв и рат.

Претпоставља се да је ово довољно јасна порука грађанима Олова да без крви и рата никад неће напустити Зеничко добојски кантон. Гдје је Комшић чуо да се повлаче нове границе није познато, али вјероватно је на истом непознатом мјесту и Инзко чуо да се формирају паралелне институције ФБиХ, па је одмах нагаламио да је „то вријеме иза нас“. Међу посљедњим реакцијама стигла је она из СДП у којој се наводи да је ово уствари био ујединитељски сабор два ХДЗ.

Ипак, ови би се незадовољници лако заборавили да су Хрвати задовољни. Али нису. Хрвати су били најжешћи критичари. Само на Поскоку има десетак текстова који се криве како је Сабор промашај, срамота, лутање, лапрдање и слично. Хрватска јавност у БиХ дочекала је Сабор на нож. Оцијењен је као конфузан, недоречен, благ… једном рјечју католички.

Мој је особни дојам, можда нисам објективан због акредитације „организатор“, да је Сабор био коректан. Али ја сам један, а горе побројаних је негдје 70% грађана БиХ. Како је дакле успио Сабор побрати толико негативних реакција са толико различитих страна!? Неки су очекивали много, па добили шипак. Неки су очекивали да се неће ни одржат па су љути што су се Хрвати уопће окупили око нечег. Неки су већ имали припремљене осуде у фиокама, неки су реагирали реда ради.

Ипак, што је теоретски могло бити друкчије на ХНС!? Могле су бити упућене теже ријечи, јаче осуде, конкретније пријетње, могао се најавити непослух, побуна, рат… све се могло, али би опет то било само вербално. Опет би се око 15.00 посланици разишли. Само би очекивања била већа, а каснија спознаја немоћи и апатије неподношљива.

Све дневнополитичке изјаве које су се очекивале на Сабору су биле нереалне, из простог разлога што се не може Сабор изјашњавати о текућим питањима. Сабор је дао начела (генијална Љубићева мисао) по којима ће дјеловати касније Главно вијеће, а још важније, Сабор је пренио свој легитимитет са заступника на Главно вијеће. Тако одлуку о грађанском непослуху треба донијети Главно вијеће, на примјер.

Фрустрираној хрватској јавности оваква килавост вјероватно иде на живце, али Хрвати немају простора за грешке, јер свака, па и најмања грешка у корацима значи потпуну политичку пропаст, која је ионако изгледна.

Разумљиве су реакције странака из РС, које су рекле оно што су морале, бошњачке су љуте што је до Сабора уопће и дошло, МЗ је љута што таласамо умјесто да „сви заједно радимо на путу БиХ ка еуроатланским интеграцијама и економском развитку земље“. Незадовољство Хрвата је друге природе: очекивала се револуција, покрет, радикализација… То ипак није реално од људи који цијели живот дјелују институционално.

Стварне потезе Сабор није донио, и није их ни могао донијети. Они су препуштени Главном вијећу па ћемо сачекати да видимо шта ће бити. Ипак, једна порука је остала неоправдано незамијећена – она Здравка Томца. Он каже: игнорирајте их. Моћна је то алатка. Не дјелује брзо, али је функционална. Дакле, Хрвати би се требали борити својим најјачим оружјем: епском хрватском шутњом!

Која је казна лошем супругу? Женина шутња. Нема ручка, нема прања, нема оног. Нема ништа. Па ти види како ћеш даље. Тешко је процијенити колико су заиста Хрвати потребни Федерацији, али од институција и међународне правде ионако нема ништа. Шутња нас ништа не кошта. Ако су Хрвати Сабором успјели наљутити сваког, можда шутњом избезуме.



0 КОМЕНТАРА

  1. Gandijevski otpor, potpuno je pogrešan koncept. Kao da je iz Zlajinih vlažnih snova istrčao na javu.

    Razlozi su jednostavni, Gandi je imao stotine miliona ljudi a Hrvati par stotina hiljada a od tih par stotina hiljada uvijek će se naći 10 ili 15% koji će prihvatiti ponudu Sarajeva i dati privid legaliteta i legitimiteta vladajućim strukturama. Sarajevo će sada da vam otme sve preduzeća što imate, posle HT ide Elektroprivreda… i to je kraj hrvatske konstitutivnosti u BiH.

    Mnogi će reći – stigla ih je pravda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *