Хоћемо ли се имати чиме возити по аутопуту?

Дошли смо и до оне теме о којој се причало много и свашта. Аутопут је био омиљена тема многих, али без много удубљивања у податке. И Хрвати избјегавају своје аутопутеве да би уштедили нешто новца. Срећом имају морску обалу која мами стотине хиљада туриста.  Има ли изгледа да Српска повуче један њихов дио уколико изгради […]

среда, мај 4, 2011 / 08:09

Дошли смо и до оне теме о којој се причало много и свашта. Аутопут је био омиљена тема многих, али без много удубљивања у податке.

И Хрвати избјегавају своје аутопутеве да би уштедили нешто новца. Срећом имају морску обалу која мами стотине хиљада туриста. 

Има ли изгледа да Српска повуче један њихов дио уколико изгради аутопут до Купреса, и да ли о може помоћи њеној економији, нико не смије прогнозирати јер се ни почетак изградње не назире. Да ли је битније повезати Бању Луку са Србијом преко Бијељине, и чему би уопште служио аутопут до Новог Града, то нико и не жели да прича.

Наши економисти одговарају на питање: Да ли је реална изградња мреже аутопутева у Републици Српској, и да ли то може дати замах нашој економији?

Светлана Ценић:

Светлана ЦенићСваки мост, сваки комад пута је значајан , а де не говорим о аутопуту. Уосталом да се не враћамо на пример Хрватске, која је за мање од деценије саградила 1.100 км, па Албанија га направи кроз планине, а код нас је вожња природни начин да се избаци камен у бубрегу или тестира издржљивост.

Нажалост, много је времена и угледа изгубљено у директним погодбама, уместо да је одмах расписан тендер или јавни позив,  па би се нашле и банке да прате, добри извођачи радова, а цена би била неупоредиво нижа. За надати се да ће бити бар  сада расписан тендер.

Користим се овом приликом да подсетим да овај комад пута до Градишке неће бити баш тако рентабилан, јер се дође на мостић и мали гранични прелаз и појео ћар вајду што се нешто добило на брзини. Такође, од Бањалуке даље ништа.

Зато мислим да поново треба размотрити ону студију коју је финансирала јапанска JICA. Мост ка Јасеновцу постоји, везује за аутопут, па не знам зашто се није ишло на аутопут до Козарске Дубице – ем се повеже већа територија, ем мост већ постоји, онај ка Јасеновцу.

 

Алекса Милојевић:

Упорност око изградње мреже аутопутева у Републици Српској је поуздан доказ потпуног непознавања властите привреде. Умјесто развоја ово је снажан допринос њеном неразвоју, уништењу. Ово је колонизаторски подухват гдје властита Влада колонизује властиту привреду и народ. 

Образац колонизације једног народа је у појачаном инфраструктурном улагању на једној а уништењу привреде на другој страни, на чему тако предано ради наша Влада. Због потпуног непознавања властите привреде Влада, појачиним инфраструктурним улагањима, прије свега изградњом аутопутева, оптерећује развој и доприноси порасту кризе.

Суштина непознавања властите привреде је у незнању да је преовладавање потрошње над производњом основ нашег кризног стања. То је потуно супротно до развијених привреда (на које се неосновано угледамо) код којих је криза последица превласти производње над потрошњом. Сужена потрошња не може да пропусти нараслу производњу и настаје криза. Због тога они своје кризе рјешавају повећањем потрошње.

Ми то никако не би смјели да радимо. С обзиром да је наша криза, последица сужене производње и прекомјерне потрошње наша терапија би морала да буде супротна – да ограничавамо потрошњу а ширимо производњу. Изградњом аутопутева дјелује се супротно. Појачава се потрошња а ограничава производња.

На чињеницу да већ петнаест година два пута више трошимо него што зарађујемо сада се додатно увећање потрошње остварује појачаном изградњом аутопутева. Наравно да се то на крају мора да заврши у огромном инфлаторном пожару. То што је то сада невидљиво не значи да не постоји и да се неће догодити.

 

Синиша Божић

Поучени претходним искуствима, код изградње аутопутева у Републици Српској су спорни сви кораци: од избора методе финансирања пута, одабира партнера, до фазе реализације и контроле.

 Ствара се утисак да Република Српска гради више путних праваца, а никако да ниједан заврши, и то тако траје годинама. Умјесто да се један путни правац финализује (Бања Лука-Градишка), отварање истог се пролонгира већ другу годину, и то без завршетка моста преко Саве и прикључка на Окучане. У таквој ситуацији се прича о пројекту аутопута Бања Лука-Добој, те о имагинарној дионици ка Купресу.

Када ту додамо да су упитни финансијски ефекти, односно исплативост изградње наведених дионица (поготово правца Бања Лука-Добој), те чињенице да су анексима уговора, трошкови извођења дионице од Бање Луке ка Градишци вишеструко повишени, онда је јасно да се аутопутеви у Републици Српској граде стихијски, нетранспарентно, без реалног сагледавања ситуације и потреба и са јако спором динамиком.

О неким ширим ефектима (јавни радови, запошљавање хиљада радника), у протеклим годинама није било ни говора. Међутим, уколико би се кроз јавно-приватно партнерство, на транспарентан начин уговорила изградња неког путног правца, то би потенцијално могло да служи као добар примјер за будуће пројекте и да одбаци одређене ефекте.

 

Дамир Миљевић:

Изградња путне инфраструктуре увијек је била замајац за развој економије јер без добре инфраструктуре, нема ни убрзаног економског развоја. Међутим, мрежа аутопутева у Републици Српској је мегаломански и потпуно нереалан пројекат, без обзира да ли се ради у вријеме кризе или вријеме просперитета, јер осим дионице Бања Лука – Градишка остали правци, нажалост, немају економску оправданост с обзиром на број становника, економску активност и фреквенцију саобраћаја.

Аутопут према Градишци ни након 7 година још није готов, а и када буде готов, завршаваће у ријеци Сави. Аутопут према Добоју има једино смисла када почну озбиљни радови на коридору 5Ц . До тада је и то бацање новца. Путна инфраструктура има смисла када знате ко ће се и због чега ту возити, а улагати милијарде и то кроз задуживање у нади да ће неко доћи и уложити због инфраструктуре је заблуда и извртање тезе.

Хрватска има 800 км аутопутева зато што живи од туризма, па им аутопутеви доносе додатне госте и додатне приходе. Прво се мора развити економија и привредни амбијент, па онда унапређивати путна инфраструктура, а не обрнуто. Шта ће нам аутопут према Добоју, кад ионако немамо повода да у Добој идемо?

 Повезано

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Jedino mi je Milojević inspirativan. Ovi ostali su mi sa tipičnom đurđevdanskomposleparpivairakija pričom.

    Svjedoci smo da je odluka o izgradnji autoputeva donesena na pogrešan način. Nije se pitala struka, niti su rađene ozbiljne studije – već je Dodo sjeo sa svojim Bizmismenima i dogovorili se ljudi da krenu u taj posao. Strabag je pred krizu izgledao kao vrlo ozbiljan partner i da je bilo sreće da nije bilo krize – Strabag bi svoj dio priče vjerovatno izgurao do kraja. ŠBB KBB.

    Znači, umjesto ekonometrijskih modela, Dodo i biznismeni su poslušali svoju intuiciju i krenuli u avanturu autoputa. Oni to i ne kriju, deviza je – usuditi se, to je cijena uspjeha. Oni su se usudili.

    To što je odluka donesena na pogrešan način ne znači da je i pogrešna. Bilo bi dobro da nam Milojević saopšti šta je to bila alternativa? U koju smo oblast trebali ulagati novac? Već sam se osvrtao koliko je zapravo ulaganje u domaću proizvodnju mlijeka zapravo podsticaj njemačkoj, italijanskoj, mađarskoj prvivredi i poljoprivredi.

    Situacija sa asfaltom i autoputem, ipak je drugačija. Dobar dio sirovine je domaća proizvodnja a uvozne komponente i nisu toliko visoke. Steći iskustvo, znanje i referenc lisu na takvim poslovima, bitan je faktor za neke buduće poslove i poduhvate, ne samo u Srpskoj. Eto to su neka 2 bitna razloga koja sugerišu da odluka o autoputu možda i nije toliko loša.

    Nastaviću…

  2. Приоритет ауто-пута је повезивање центара(којих центара) и регија,да би се утврдила индустријска зона као пратилац развојног дијела изградње тог пута.
    Не мислим да је лош план повезивање Бањалуке са европским аутопутем кроз Хрватску, али се показао као катастрофално лоше припремљен технички, и финансијски прескуп!
    Од чега ће негативне последице повући сви наредни слични пројекти, поготово што се тај замишљени ауто-пут води кроз најплоднији дио РС Посавину, гдје је изузимање земље додатни терет за РС и те општине кроз које пролази траса!

    Довољан је био само овај негативан примјер до Градишке, да се амбијент потпуно охлади од те стратегије за будуће градње, а то је произвео политички метиљив додиков снсд!
    За разллику од његових посрнулих пројеката, у федерацији се наставља изградња једне по једне дионице Ц-5, на оба краја у току је изградња заобилазнице код Сарајева, од вогшћанске петље, а на другој страни постојећег ауто-пута наставља се изградња иза Какња!
    Остварени приход са досадашње трасе, даје значајан дио учешћа у свакој следећој финансијској конструкцији!

  3. rammstein, 04.05.2011. 15:22:40
    O autoputu C5 ,koliko se sjecam pricalo mnogo prije ove Gradiske price.Cujem rade otprilike istom brzinom,kao i ovu Gradisku,s tim sto postoji velika razlika u smislu finansiranja.Sarajevski begovi su isplakali se u MMF-u i koliko se sjem dobili ogromnu lovu da Sarajcka mahala dobije autoput,koji nicemu ne sluzi osim Sarajlijama.
    Nasa dionica se radi iskljucivo nasim sredstvima.

  4. Put ka Doboju ima smisla pod dva uslova:
    da je protok 12 do 15 000 vozila dnevno (u ovom alucajU BI BIO ISPLATIV SA stanovista koncesije ili kredita)
    i da postoje privredna kretanja na pravcu

    Prvi uslov nije ispunjen jer je protok max 8000 vozila dnevno
    a o drugom vidite i sami, privreda se gasi a gradimo autoput.
    Svaka ozbiljna ino firma koja gradi puteve vodi racuna o procentu teretnog saobraćaja i o zaštiti od alternativnih pravaca. tj ako nema 10 odsto teretnog saobraćaja, dzaba svi automobili. Plus, da kamioni koji idu ka Doboju i Bijeljini koriste autoput a ne lokalne puteve, sto bi bilo onemoguceno sa obzirom na nasu policiju koja bi na tovarni list zazmurila na jedno oko.
    Zato niko ozbiljan nece da gradi u koncesiji, vec eto vam kredit pa se sami snalazite kako cete ga otplacivati.

  5. Коментатору ex-1978, детаљније о идејама и приједлозима господина Милојевића моћи ћете прочитати у интервјуу на Фронтал.РС који ће бити објављен у наредном периоду. Господин Алекса Милојевић вас поздравља и захваљује на интересовању, те вам поклања његову књигу “Програм опоравка и напретка РС”, коју већ данас можете подићи у редакцији Фронтал.РС, Максима Горког 17А (насеље Сунце).

    Гуглајте ћирилицом!

  6. Jasno se izdvaja Milojević među ovim neoliberalima plaćenim ekonomisitima.
    Da smo gradili hidroelektrane umesto puteva, da je elektroprivredda ulagala novac u svoj razvoj umesto u pljčku danas bi smo imali imali elektroprivredu dvostruko veće snage. A sa auto-puteve ni samo neznamo šta ćemo. Ko će se voiti njima i ko će imati novca da ih plaća, pošto svaka država pored mreže autoputeve mora imati i besplatne puteve. Ali kako bi smo sada bili u kolonijalnom ropstvu da nismo gradili puteve.
    Narod bi najbolje prošao da ni jedan kilometar asfalta niej urađen niti ijedno vozilo iz Nemačke uvezeno. Mi smo kolonizovani uvoznim vozilima, ljudi ni sami neznaju zašto ih kupuju da se takmič sa drugima, videli da svu uvoze auta pa hoće i oni. Bolje da korisitimo javni prevoz, a ne da se prave bespotrebno gradske gužve jer više nijo neće ni 500 m peške nego pali kola.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *