Хашке статистике: Само три човјека су убијала Србе

Хашки трбинал је за злочине над Србима током рата деведесетих година прошлог вијека осудио само три лица – једног Хрвата и два Бошњака.

Из статистичких података који су објављени на сајту Хашког трибунала, а које је у књизи "Хашки трибунал између права и политике“ обрадио др Јован Ћирић – директор Института за упоредно право из Београда,
види се да је Здравко Муцић добио девет година затвора, Хазим Делић 18, а Есад Ланџо 15 година.

До сада су у Хашком трибуналу 43 Србина осуђена на 701,5 година затвора, а једном је изречена доживотна робија.

Ако се томе додају и првостепене пресуде Србима који сада чекају одлуку Апелационог вијећа и они код којих је првостепени поступак још у току, ти подаци су још драстичнији.

Насупрот томе, до сада је у Хашком трибуналу 11 Хрвата добило 146 година затвора, а пет Бошњака осуђено је на 41,5 година затвора

За злочине над Србима Хашки трибунал ослободио је одговорности Зејнила Делалића и Насера Орића, иако су изнесени бројни докази о Орићевим злодјелима над Србима у Подрињу.

Много злочина над Србима у минулом грађанском рату у БиХ починили су и Хрвати.

Познати су случајеви: Сијековац, Купрес, Мркоњић Град…Ипак, Хрвати су у Хагу углавном одговарали за злочине над Бошњацима.

Према подацима које је као тачне прихватио и Хашки трибунал и УН, у рату у БиХ страдало је 104 хиљаде људи, од чега 68 хиљада Бошњака, 23 хиљаде Срба, девет хиљада Хрвата и готово четири хиљаде оних који су се изјашњавали као "остали".

Без обзира на ове податке, очигледно је да су у Хашком трибуналу процесуирани углавном Срби.

Због тога је недавно Горан Петронијевић – познати београдски адвокат и правни савјетник некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, на једном скупу рекао да је пред Хашким трибуналом "свако невин док му се не докаже да је Србин".

Та реченица могла га је скупо коштати, јер су у Хашком трубунал чули за ту узјаву и покренули поступак због, наводног, непоштивања суда.

"Међутим, приликом првог изјашњавања о томе, које је на шест страница урадио доктор Радован Караџић, јер није дозволио да то ја учиним, одустали су од тог поступка, али ме и даље чекају на свакој `кривини`“, каже Петронијевић.

Многи адвокати су у Хашком трибуналу већ одговарали због непоштивања суда. Познати београдски адвокат Милан Вујин 2000. године замало је избјегао затворску казну.

Кажњен је новчаном казном од 15 хиљада холандских гулдена и трајно је избрисан са списка адвоката у Хашком трибуналу. Било је још неких адвоката који су слично прошли.

Хашки трибунал је за непоштивање суда до сада казнио и многе свједоке, па чак и неке оптужене који се већ налазе у Шевенингену. Тако је седамдесетогодишњи Коста Булатовић у хашком затвору одлежао три мјесеца само због тога што није хтио да свједочи у предмету против Слободана Милошевића.

Генерала Војске Републике Српске у пензији Радислава Крстића, који је већ осуђен у Хашком трибуналу на 35 година затвора, крајем маја ове године вјероватно очекује и додатна казна за непоштивање суда због тога што није хтио да свједочи у случају Радована Караџића.

И предсједник СРС-а Војислав Шешељ, који је у Хашком протвору више од десет година, а још није добио пресуду, већ три пута је одговарао због непоштивања суда. Први пут је добио 15 мјесеци затвора, други пут 18, и трећи пут, недавно – двије године.

Има, наравно, још много случајева кажњавања људи због непоштивања суда, али само један од њих до темеља је пољуљао кредибилитет Хашког трибунала. Ријеч је о случају некадашњег порпарола Хашког трибунала Флоренс Артман.

Расправно вијеће Хашког трибунала је 14. септембра 2009. године осудило Артманову због објављивања повјерљивих података са суђења Слободану Милошевићу. Она је те податке објавила 2007. године у својој књизи "Мир и казна“ и због тога је кажњена новчаном казном од седам хиљада евра.

Пошто није хтјела да плати, Хашки трибунал расписао је међународну потјерницу иако су добро знали да се она налази у Француској, јер им је отуда и поручила да неће послати новац за казну.

Убрзо послије тога француско Министарство иностраних послова обавијестило је Хашки трибунал да неће ухапсити Артманову и изручити је Трибуналу, гдје је требало да иде у затвор на седам дана, нити ће извршити принудну наплату те казне, јер, како је написало, "непоштивање суда није кривично дјело у њиховој надлежности".

И овај случај показао је да се у Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу правда селективно примјењује.

Артманову је у овом случају заштитила Француска, која је члан Савјета безбједности УН и један од оснивача Хашког трибунала.