Дани(ј)ел Симић

Хашка услуга и Момо Обрван

Још се живо сјећам кад Момчило Крајишник на рахметли СРТ (РТРС) рече да му се дјеца обрадују кад им има дати 5 динара да изађу у град. Динара, не марака.

четвртак, август 29, 2013 / 14:42

Хашка услуга је нешто слично, али је заправо много гора од свима познате – медвјеђе услуге. Због локалних дупедаваца којим федерални медији затрпавају свијест своје у клерофашизам огрезле пастве као овдашњим ставовима и поготово због истих тих на федералним порталчићима са фиктивним адресама у Републици Српској, увијек треба нагласити да тзв. суд у Хагу није никакав суд.

То је смрдљиви чир лицемјерства и преплаћености. Окречени гроб и срамота слободног човјечанства. Естрадна машина за политички притисак у српским државним творевиницама, која је однекуд одабрала да се позива на право, а не на чисту физичку силу својих оснивача и финансијера.

При том, ово све говорим као човјек који га је лично посјетио у Холандији. Суд, не Крајишника.

Медвјеђи суд

Кад смо завршили са околчавањем политичко-мисаоних координата око тог смећа, онда можда имамо неке шансе да се посветимо путоказима за истину. Немојмо скренути у септичку.

Момчило Крајишник је ратни профитер и злоупотребљивач службеног положаја епских размјера. Ни електричне гусле то не опјеваше. Једнако као они што су продавали агрегате за струју, бензин и дизел за исте те агрегате, Ронхил за рак на плућима или обећавали борцима шуму у дивидендама.

Они што су непријатељској страни у ратном сукобу уступали струју док је Крајина била у мраку, изнајмљивали или чак продавали муницију и оружје, имају посебан круг пакла у сјећању свих који су крвавили гаће за Српску као земљу слободних људи. Без грађана другог реда, трећине спахијама и десетине Аустроугарима.

Једини мој проблем док то пишем, јесте што квазисуд није судио Мому за те преступе.

Почасни круг пакла

Оно за шта је тај ко-фол-суд Обрвана судио и осудио, нешто је што чак и мене ломи у мисли да сједнем у своја готово пунољетна кола и упутим се на Пале, да га дочекам славодобитно са осталом сиротињом рајом. Ако ништа, оно из ината конформистичким љубитељима вазелина.

Тај правни гној нам је учинио услугу отевши нам прилику да хладне главе, са историјске дистанце, расправљамо о људима као што је М. Крајишник.

У цјелокупном повијесном контексту, ратном и посљератном, Момчило дође више као правило, него као изузетак. Да ли сада бити морална пицајзла, па истог третирати као лопова, профитера, издајника државне и националне ствари, предратног осуђеника за привредни криминал, државотворног неспособњаковића; или у контексту каснијих политичких великана – као перјаницу првобитне акумулације капитала у постсоцијалистичком јамљењу? Главара којег по данашњим стандардима чека искључиво орден?

Шта нам даје за право да му чупамо обрву?! Поготово ако то радимо само њему, а не и другима.

Ни по бабу, ни по обрвама

Као што Момо није ништа већи лопов или непатриота од већине својих ратних, поратних и савремених колега са свих страна кланице; тако поготово није већи злочинац од Алије Изетбеговића, Стипе Месића, Била Клинтона, Мате Бобана, Хариса Силајџића, Рамуша Харадинаја, Фрање Туђмана, Робина Кука, Хавијера Солане, Весли Кларка, Хашима Тачија и иних.

Још и више, агресори и угњетавачи из далеког иноземства су породици Крајишник, као и већини породица ненавидника који су фасовали злу коб да заврше у Хагу, нанијели толико зла и неправде – да су они данас угрожена категорија. И у правном, али и у социјалном смислу.

Сјетимо се само да је Мирослав Лајчак, као први иоле реалан тзв. високи представник, одузимао лична документа члановима породице Караџић – само зато што им је глава куће у бјекству од те и такве правде!!!

Што то не пробају урадити неком у ЕУ или САД?

Свака прича о мрачнијој страни Крајишниковог политичког ангажмана, у смислу унутарсрпских незаслуга и огрешења, користи се сладострасно као још пар тегова виртуалне конструкције федералних медија, објешених о ноге Републике Српске. Још увијек зависне републике коју воде мутави и пасивни.

Они, способни да непризнату арбитражну одлуку о Брчком уграђују у устав тзв. БиХ, навучени обећањем да ће након тога ОХР отићи. А они мирно красти.

Момо и ја

Можда детаље не памтим, али још ћутим тај осјећај. Нека просветна радница пита Мому када ће им плате, на шта је он позвао на мало национал-романтизма и уживо у програм навео ту реченицу, која ће ући у анале раме уз раме са оном Марије Антоанете. Оне што је на повике да нема хљеба, рекла гладним поданицима да једу колача.

Како сам се само ја, као голобради клинац, распиздио.

И још увијек сам распижђен, да не буде забуне. Само наша исламизирана браћа своје ратне профитере не зову тако, већ их кују у звијезде. И по који полумјесец. Једино они могу знати и осјећати колико ли су им пара покрали њихови великани и заслужни грађани. Некакви ревизори рекоше да је ваљда милијарда долара нестала од помоћи за Алијину војску и њен државни оквир.

Утврђујем се у мисли да смо се спасили од пливања по Дрини и Сави, само зато што су њихове вође били већи лопови и манијаци.

Обрван данас

Данас је Момо један старац. Оронуо бивши човјек, који је паћен једнострано и малигно, у политичке сврхе и против Републике Српске. Одлежао је за шта није крив (опет у поређењу са завојевачима са друге стране), и да ли га сад држати одговорним за оно што је нама крив (опет у поређењу са актуелним домаћим аналозима)?

Данас је Момо за мене прије свега симбол отпора геноциду, од руке бивше браће надахнуте дјелима својих предака из 1941. године. Симбол неправде и тираније великих сила Запада, који су нас изабрали за иживљавање у вакууму бесмислености НАТО-а без Варшавског уговора.

Данас је Обрван за Србе, желио ја то или не, симбол пркоса у жељи да запуше уста свима који сањају своје размажене снове о тобожњем укидању Републике Српске. Што имамо баш такав, а не неки мање контроверзан симбол (за нас који памтимо његових пет динара) – то захвалите овима у Хагу који су нам такав симбол направили.

Данас је Крајишик симбол тога да је неправда брза, моћна и дуготрајна; али превладива.

Данас му ја, у том симболичком смислу, желим сретан повратак кући.



49 КОМЕНТАРА

  1. Благо теби Данијеле!
    Сигурно је краљевски осјећај основати свој портал, постати цијењен, поштован и читан(што је и најважније у мору портала) а да и даље имаш привилегију и право да се овако исереш по свакоме буквално без длаке на језику.
    Завидим ти! И то много.
    Свака ти част и настави да их сјебајеш бар за свој ужитак.

  2. Може писати шта ко пожели, али факат је да су Момова дјеца једна од најкултурнијих и најсолиднијих људи не само на Палама него уопште у РС. Да је Бог дао више таквих, па би и та прича о радовању за пет марака пила воду, овако док имамо нечију која ко од шале добију три милиона, смијати се Момчиловој вриједној и поштеној дјеци нема ама баш никаквог смисла!
    Факултетски образовани и примјерно васпитани.

  3. Одавно нисам ништа боље прочитала.
    Све од почетка до краја.

    Момчило Крајишник је ратни профитер и злоупотребљивач службеног положаја епских размјера. Ни електричне гусле то не опјеваше. Једнако као они што су продавали агрегате за струју, бензин и дизел за исте те агрегате, Ронхил за рак на плућима или обећавали борцима шуму у дивидендама.

    Они што су непријатељској страни у ратном сукобу уступали струју док је Крајина била у мраку, изнајмљивали или чак продавали муницију и оружје, имају посебан круг пакла у сјећању свих који су крвавили гаће за Српску као земљу слободних људи. Без грађана другог реда, трећине спахијама и десетине Аустроугарима.

    Једини мој проблем док то пишем, јесте што квазисуд није судио Мому за те преступе.

    Браво Симићу!

  4. Кад се подсјетимо кампање на њега и његову вилу, данас то изгледа смијешно, свака фукара сад има куће, станове, праве минихидроелектране. Сваки иоле лопов од 2006. укро је 5 пута више и од радована и од момчила заједно. Што није амнестија, али ето, осуђени су за нас и ради нас, и то треба поштовати

  5. Ne znam licno Krajisnika i ne zelim da od njega pravim sveca ali sa sigurnoscu mogu reci sledece:
    – djecu nije skolovao u Milanu i Kipru kao Dodik (i nema tamo nekretnine) ili u Becu kao Spiric
    – Nije mu sin diplomata a predhodno jedva zavrsio fakultet (ili bolje receno drugi mu zavrsili)
    – Nisu mu djeca visoki funcioneri i savjetnici
    – Nemaju hidrocentrale, vocnjake, hladnjace, medije, privatne fakultete, gradjevinske firme…
    – kao sto ste svi mogli vidjeti na tv-u zive u dosta velikoj kuci na Palama koja je jos uvijek bez fasade.

    I usput receno ovaj tekst je najblaze receno bezveze.

  6. Kada je g.din Krajisnik uhapsen pitali su neku baku sa Pala sta ona misli o njegovom hapsenju i isporucivanju Hagu. Baka je odgovorila: Nije on nikoga ubio, on je samo krao! Cestitam na tom sto su mu djeca bolji ljudi od njega, i da ostatak zivota prozivi kao pravednik, jer niti je bio pravedan i cestit drzavnik niti mu je po pravdi osudjen!

  7. Sarajlije pričaju da su više Momini ostavili Momi nego što je Momo ostavio svojoj djeci i potomcima. Familija Krajišnik je ugledna i bogata familija starih sarajevskih trgovaca – koljenovići, što bi se reklo. Njihovo imanje na Zabrđu a to vam je dio Sarajeva preko puta Rajlovca – danas bi vrijedilo milione evra/dolara/maraka. Dulum je tamo 100 hiljada.

    Govorili smo da nam valja uporediti prijeratno i poslijeratno bogastvo pa na osnovu toga određivati ko jeste a ko nije ratni profiter. Kod Mome je taj račun malo zajeban za računanje. Traži dobrog matematičara.

    Nisu se svi ko sirotinje šljegli u grad sa Durmitora ili Kalinovika ili Manjače. Imali smo mi i uredan i brojan buržujski sloj… u Sarajevu pogotovu. Momini su valjda takvi bili.

    Ne znam koliko je tačno ovo što mi ispričaše za Momu i familiju mu – ako neko zna neka potvrdi ili demantuje.

  8. herctref, 29.08.2013. 22:47:41
    Sto se tice teksta imam pravo da mi se ne svidja stil, nacin kompozicija, epiteti…

    A ti meni daj komenta na ono predhodno sto sam napisao. Ja sam rekao da ne zelim da velicam lik i djelo Momcila Krajisnika, ali za ove sad na vlasti je Majka Tereza.

  9. ex-1978
    Informacije koje si iznio su tačne.Krajišnici su i prije rata bili ugledni i bogati ljudi. Što se tiče djece Momčila Krajišnika to su zaista djeca za primjer.Sjećam se,bila je jesen 1993 god. Mi sa Grabavice došli malo na Pale da izađemo(uzgred rečeno niko od nas tada nije simpatisao Pale).
    U našem društvu bili su i ljudi koje sam znao iz Sarajeva koji su izbjegli u Pale. Nakon sat vremena jedan moj drug me je pitao “znaš li ti čija je ovo kćer”? Rekao sam nemam pojma! Tada sam upoznao Milicu (mislim da se tako zove),Momčilovu kćer. Moram priznati da je bila jako skromna i normalna djevojka.Sjećam se dobro da je pušila cigare Klasik a mi smo onaj čuveni Holivud.Naime Momova djeca su zaista lijepo vaspitana i bila su sušta suprotnost od djece većine tadašnjih glavešina.Što se tiče Mome,svašta se pričalo ali bi se složio sa mišljenjem da su oni bili mala maca za ove današnje. Ovim neželim da amnestiram bilo čiju odgovornost.
    Milsim da ljudski treba reći DOBRO DOŠAO MOMČILO!

  10. Ми смо себи набили неки комплекс самоблаћења и никако се одљепити од тога. Што би народ рекао “ништа нам није свето”. Можда овдје има и неке истине, не ѕнам пуно о Крајишнику и његовој породици, али мени ово дјелује малициозно и непотребно исеравање. Фрустриран текст једног Бањалучког клинца чија је највећа траума нестанак струје у рату…

  11. Пустите човјека на миру. Није он ништа радио по својој вољи. А чињеница је да је робијао за нешто за што није крив, као што је и чињеница да је лопов.

    Најљигавије од свега је то да га и по други пут СДС покушава искористити, као што га је ономад искористио и договорио са СФОР-ом да га ухапсе неколико дана пред изборе, како би СДС побиједио Дидика и Биљану.

  12. Прича о Моминој дјеци је банална, то су већ матора говеда. синовима оставио бизнис у аманет, а кћерка заослена у централној банци, вила на паљанском Дедињу, лијепи предуслови за бити успјешан. Данас је и Саша Караџић један фини човјек, а има нас који се сјећамо шта је радио “ономад”. Момчило није пропао човјек и старац, гријешиш Данијеле, откуд баш сад да се врати и зашто се одједном сви отимају око њега. Миле шаље авион, хеликоптер, СДС спрема “величанствен” дочек на Палама, трла баба лан. Он ће бити употријебљен за изборе, беш како је његово хапшење ономад употријебљено за разбијење СДС-а, па није он мала маца, зна се за кога је играо, с ким је играо и ко га је изиграо, сад ће он то све наплатити, а зна се ко је у таквим случајевима платиша.

  13. Углавном мозаик се полако склапа и све долази дјело на видјело, тако и око Момчила који се тријумфално враћа, за разлику од оне смрдљиве бабетине која је завукла нос у свој ћумез у Београду и само још милокрад додик је позове на њен телефонски број, никоме није битна.

    Момчила су нападали баш ти исти уз бабетине скуте што су вијали демонстрације против Републике Српске, узбуњивали крајину против Пала, ко да сад гледам ону њушку бабетинину са бијелом торбицом преко руке, како гура празноглаве крајишнике да јуришају на нас овамо оружјем ако треба! Пууу…

    А сјетимо се да су тада Момчила разапињали што користи термин који је он заступао умјесто БиХ, УНИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И МХ ФЕДЕРАЦИЈЕ!? Ето због тога су га највише и разапињали и прозивали крајишки мудросери који су тада били да се “правим именом” зове њихова држава Босна и Херцеговина, за коју Момчило рече да је више географски појам, а они га затворише у Хаг.

    Не треба заборавити ни околности, осим што је подигао изузетно васпитану дјецу, да је његово имање и кућа у Забрђу код Рајловца вриједила као сад пет добрих кућа у Палама, али њега и због те једне једине на стуб срама приковаше.
    Не треба заборавити ни то да су прије рата у његовом ООУР-у ТАТ сви запослени имали ријешено стамбено питање, ја опет питам како је додик ријешавао у то вријеме питање својих 197 запослених и гдје су му сад ти радници?

  14. Рамштајн, Момчило је потписао Дејтонски споразум, шта он post festum има право да преименује назив државе у чијем је стварању учествовао (вид. Дневник Николе Кољевића). Откуд му та имовина у Забрђу??? Уосталом он то није продао, а отворио је пумпе, направио кућу, а ја за моју порушену ђедовину у Сарајеву купио стан од 30 квадрата у пропалој босанској касаби, за пумпу ми зафалило. Ова прича о ТАТ-у ти је класична соцреалистичка обмана, гдје то има да добијеш стан од фирме осим у СФРЈ, све су те фирме веђ 90 биле у распаду, а има нас који знамо добро како се хапалу у ТАТ и Енергоинвесту уопште. И мало припази на правопис кад си склон мудровању, није ријешавао, него рјешавао

  15. Марко Аурелије је добро сажео суштину у једној реченици.

    Моје лично мишљење- Обрванов лоповлук није дорастао ни Додином шоферу- а камо ли неком из ужег круга ходајућих божанстава владајуће секте.

  16. Malaargeta,
    pusti šipanzu, i ostale šipanzice. Nije ni sebe pogledao u ogledalo a zna svakome je*avati majku ovde ko god ne razmišlja kao njegov bolesni mozak.

    Činjenica je jedna a Aurelije je izrekao u jednoj rečenici:
    Momčilo krajišnik je političar i lopov. Nije on vodio baš ni najbolju politiku po Srbe, pa će oni malo načitaniji znati da je on razjebao Vens-Ovenov plan po kome je RS imala mnogo više teritorije i mnogo veću autonomiju. Kako plan nije prihvaćen kod Srba rat je nastavljen i posle toga poginulo još 30000 ljudi. Nego nekako čovjek nema srca da mu zamjera na njegove nepromišljene političke odluke jer je ratno stanje, uslovi rada drugačiji, sve je drugačije. Ali da mu ne zamjeramo što je krao,svercovao, prodavao lijekove koji su stizali od humanitarnih organizacija, malo sutra. Ako novi zakon o porijeklu imovine ne obuhvati i sve jednoga vladara i ako jedan od prih ne ode u zatvor upravo Momčilo mi ništa nismo uradili.

  17. Malaargeta. Samo da se zna da je RO TAT bila jedna od uspješnijih radnih organizacija u bivšoj Jugi, da su, između ostalog, radili i separatore za SSSR, da su radnici primali po 18 plata, regrese, zimnice (maksimalne), da su radili dan i noć, a da je Mr Momčilo Krajišnik (magistar ekonomskih nauka) bio komercijalni direktor. Druga stvar je što je vođen postupak protiv njega Stojka Anđelića, Radovana Karadžića i dr. pa su im “dokazali” privredni kriminal, a za koji su oslobođeni u drugostepenom postupku (vijećem predsjedavao sudija pokojni Milan Trbojević). A što se tiče “profiterstva”, pa njegov brat Mirko je za to maher (dir. PP Krajina, još od prije rata) i on i kum Tintor i dr. su bili zaduženi za trange-frange (golfovi, čepovi i dr. za motorole, brašno, uniforme i sl.) Ne želim od Momčila da pravim sveca, on je sigurno znao za mnoge poslove i aminovao ih.
    U svakom slučaju njemu i njegovoj porodici želim sve najbolje, a jedno je sigurno, a to je da ovu golgotu nije zaslužio, naročito ne u Hagu. Ako mu je iko trebalo da sudi, onda smo to mi, pod uslovom da mu dokažemo neki kriminal.

  18. Нека се јави неки магистар економије и објасни ми како је могуће у једној фискалној години подијелити 18 плата како је то чинио Момо у ТАТ-у. Те приче о СФРЈ као неком Оз-у у којем је све било бајно и сјајно су заиста сулуде. Змајеви од папира који су изгорјели на првом сунцу.

  19. Malaargeta,
    Žao mi je, ali mnogima se ne može objasniti (pa nekada ni sam sebi) kako je to nekada bilo u Jugi. Samo da ti kažem da su mnoge RO i OOUR-i u istom SOUR-u Energoinvest živjeli na račun TAT-a i još nekih, ali takav je sistem bio. Socijala. A sigurno da sve nije bilo bajno (redovi za mlijeko, kafu, ulje…), ali je barem bio neki sistem vrijednosti. A za raspad Juge kao i za nastanak to je druga i duga priča kojoj kraja i zaključka nema. A ovo sam samo govorio da se stekne kompletnija slika o Momčilu Krajišniku, bez upuštanja u raspravu o njegovoj porodici, mada su mi, ako ništa po pričanju mnogih, poznate mnoge stvari. Samo da kažem da je njegov otac imao jednu od većih svinjogojskih farmi, a da se nije okoristio sredstvima zelenog plana (pozamašna sredstva bivše Juge koja je Borivoje Sendić, bivši ministar poljoprivrede SFRJ, a kasnije SDS-ovac usmjerio preko Dodika u Laktaše, pa su Laktaši od nerazvijene opštine – oko 1975. postali razvijena opština oko 1988. godine. Da se razumijemo za svaku pohvalu.

  20. NOIR, 30.08.2013. 09:58:03 [89011]
    Фрустриран текст једног Бањалучког клинца чија је највећа траума нестанак струје у рату…

    😉

  21. Po mojoj ocjeni ovaj tekst je nepotreban i potpuni je promašaj autora.Kada sam ga pročitao bio sam neprijatno iznenađen.Prvo meni je neumjesno čovjeka koji je mnogo zadužio Srpski narod zvati Obrvanom,bivšim čovjekom.Treba imati bar malo poštovanja.Ako ni zbog čega drugog ono zbog činjenice da dok su drugi bježali glavom bez obzira on je prihvatio veoma odgovornu dužnost u teškim vremenima.Pisati da je neko lopov i kradljivac je neumjesno,ako za to nemate dokaze ili ako ih imate iste ne iznosite.Sve po sistemu čula kazala.Šteta za autora.Pošteno bih bilo da se izvini oronulom”bivšem čovjeku”kako napisa u svom tekstu.

  22. Најбоље је кад неписмени Велики Срби који пишу латиницом причају о поштењу, заслугама и доказима.
    Сви ми знамо колико им је у рату било стало до државе, а колико до свог џепа. Сљедеће генерације ће моћи да суде.
    Ми смо њихови савременици.

  23. Мислим да оваквом тексту није ни мјесто ни вријеме!

    Није било лако у оно вријеме стати на чело народа. Многи су профитирали, а да Републици Српској и српском народу нису дали ништа. Г. Крајишник је имао храбрости да се тада стави на располагање и да свој значајан допринос у настанку Републике Српске. Својим потезима као предсједник Скупштине бивше БиХ, а касније и на челу НСРС поставио је добар темељ. Нажалост, склони смо банализовању.

    Добродошао кући! Надам се да ће да буде како је најавио јер још има начина да се расвјетле дешавања из протеклог рата.

    Ми, осим ште се бавимо дочекивањима, треба да помогнемо нашим људима. Актуелан случај генерала Ђукића који не може да скупи новац показује да смо добри само када треба да пјевамо, машемо заставама. Чињеница да политичке партије којима се обратио генерал Ђукић нису биле вољне да помогну. Потребно је само да се посланици у ПСБиХ или НСРС одрекну једног мјесечног примања. Српској је, а не само њему који је директно погођен, превасходан интерес да се сазна истина!

    Затим случај генерала Сарића и најава из Тужилаштва у БГ да се спрема хапшење свих који су имали било какве везе са војним или политичким дјеловањем у рату… мора да се се схвати максимално озбиљно!

    Сада је план, с обзиром да су тзв. Трибунал у Хагу и тзв. суд у Сарајеву добро компромитовани… да се Српској направи додатни проблем јер ће судови у Београду у свеопштој потреби да се додворе ЕУ бити много гори и немилосрднији од ових горе наведених. План да нам се избије посљедњи аргумент морамо већ сада да покушамо да осујетимо.

  24. Ања, нема се ништа од тога ако се крију чињенице. Лоша дјела не могу да пониште добра, али исто тако добра не могу да пониште лоша.

    Ако је чинио то што Симић наводи, нема разлога да се то крије и заташкава. Због чега? Не вјерујем да би неко калибра као Симић тако нешто измислио.

    А то што се залагао за РС је за сваку похвалу. Само не заборави да има људи који су дали много више од њега и Караџића. Неки су РС платили главом или дијелом тијела, неки су рат провели у рову на првом фронту.

    У сваком случају мени је драго да се вратио из тог политичког суда. Добро дошао кући!

  25. salex, 31.08.2013. 00:42:15

    Мислим да ипак данас није право вријеме за овакав текст. Наравно да су борци, а посебно погинули и њихове породице, најзаслужнији за стварање Републике Српске. Нажалост, знамо како смо им се одужили. Али, кажем опет да је тада, на почетку рата, била храброст да се стане на чело народа. Данас би мало ко пристао. И тада су ријетки пристали. Морали су да знају да у свеопштем негативном окружењу и притисцима на српски народ… сигурно неће изаћи без посљедица. Сада их испаштају, они и њихове породице.

  26. Не знам што сте сви скочили на Симића. Човјек је само на један тас ставио добре, а на друге лоше ствари које је учинио овај човјек, изнио оно што осјећа.

    И сам се сјећам времена када сам једва чекао да се ријешимо те паљанске гарнитуре, не слутећи да ће доћи ти исти у другим дресовима или још гори. Исто тако сам сматрао да је Милошевић највећи гробар и несрећа нашег народа, па се потврдило да има неколио већих.

    Међутим, након што их је ХАШКИ ТРИБУНАЛ НАПРАВИО ЖРТВАМА, осјећај према тим људима се значајно мијењао. Навијали смо и за Милошевића, и Караџића и Крајишника. Г-ДИН КРАЈИШНИК ЈЕ БЕЗ БИЛО КАКВОГ ОСНОВА ОСУЂЕН НА 20 ГОДИНА РОБИЈЕ. Он је, од неког кога су на овим просторима средином и крајем 90-их доживљавали већином онако како је то Симић у тексту написао, постао жртва. Као народ који на својим леђима осјећамо неправду готово редом се можемо идентификовати са г-дином Крајишником. Поготово што је тај човјек један од најзаслужнији за организовање одбране српског народа како бисмо избјегли ново Јадовно, Јасеновац, Пребиловце. Чињеница је да је од 1993. године шверц, криминал с непријатељем досегао такве размјере да смо могли проћи попут браће из РСК. Исто тако је Република Српска угрожена криминалом. Не знам колика је била улога г-дина Крајишника у свему, али вјерујем Данијелу, сину једног часног човјека који је такође дао огроман допринос очувању српског народа с ове стране Дрине. Лицемјерно је било говорити да се нема дјеци за кифлу или да брат нема кров над главом (у то вријеме живи у хотелу) док многи буквално живе по школским салама, учионицама и немају буквално хљеба. Но лицемјерно би било и потенцирати у вријеме док су бјелосвјетске битанге судиле том човјеку за нешто за шта није крив. Он је одлично одиграо своју политичку улогу као предсједник Скупштине БиХ и НСРС. Као Члан Предсједништва био је чврсто на одбранама интереса српског народа. И током процеса понио се часно. Данашње изјаве показују да је остао дослиједан.

    Мени је драго да се жив враћа својој дјеци. Жао ми је што је имао такву судбину, али историја ће га сигурно забиљежити као једну од кључних личности за стварање Републике Српске, ако будемо довољно мудри да је очувамо и учврстимо. Жао ми је што видим подјеле међу коментаторима. Разумијем и једне и друге. Нама је сада потребно политичко јединство, а ту поруку нам је данас послао и г-дин Крајишник. Наравно, с онима који су ојадили и бестидно опљачкали Српску се не може градити будућност, али као што је СДС добрим дијелом прошао кроз катарзу и прочистио редове, има поштених и неокаљаних људи и у странкама које су данас на власти. Такви људи морају превладати како бисмо сачували Српску и српски народ на овим просторима. Уколико се настави пљачка бићемо бесповратно изгубљени.

  27. За Бојана Влајића:

    Друг РВ је на свом блогу РТРС назвао “Сервис за Докурчавање” (извињење дамама и господи!). Чини се да је овај пут несвјесно погодио. 😀

    Иначе, ставови о г-дину Крајишнику су му готово идентични као Симићеви. У задње вријеме ставови су му све ближи мојим, па сам постао забринут да нисам кренуо станпутицом, застранио. B-)

  28. Malaargeta, 30.08.2013. 11:02:54

    Хехехе…добро је док код мене видиш грешку само у једном слову, а за остатак текста не можеш ништа порећи, а тако и Момчилу видите грешку у брату Мирку, али ето и ви невољно климате главом, па да, имао је огромне заслуге за стварање РС.

    Могао је он и тај вишак пара које је ТАТ стварно и реално зарађивао са Русима, а није био под шапом јосипа врховца који је пљачкао Хидроградње и остале грађевинске фирме које су исто тако пословале одлично са Ираком, али је њихов профит врховац претварао у нафтну противриједнност, па је онда ту нафту препродавао преко ИНЕ широм Југе.

    У случају ТАТ-а то није било могуће јер су Руси махом клириншки поравнали рачуне, а на Момчилу је било како ће подијелити тај новац (немој да ме опет спопаднеш за граматику подИјелити) са својим радницима. Станбена питања им је махом ријешавао радни колектив, на ту ставку са мислио кад сам хвалио Момчила финансијског директора.

  29. Malaargeta, 31.08.2013. 12:41:49

    Ма добро је док ми можеш пронаћи грешку у једном слову, ти промашиш цијели текст поруке, па ништа! B-)

  30. drazen78bl, 31.08.2013. 03:19:19 [89072]
    За Бојана Влајића:

    Друг РВ је на свом блогу РТРС назвао “Сервис за Докурчавање” (извињење дамама и господи!). Чини се да је овај пут несвјесно погодио. 😀

    Apsolutno više ne poštujem Rajka Vasića otkad je počeo biti Srbin.
    😀

  31. Не знам како се појави ова прича о дјеци Моминој.
    Дјеца му, можда, јесу добра, али ћаћа им је ратни профитер и лопов.
    И баш сад и јесте право вријеме да се то каже.

    Кад мало боље размислим, мало си рек’о Симићу, треб’о си још!

  32. Паде ми на ум да је Додик скоро у директном преносу на РТРС-у изјавио да му је син завршио високе школе у иностранству али да (јадничак) годину дана нема посла, па се сјетих ове колумне и замишљам сљедеће: за двадесет година неки нови интелектуалац из неког новог покушаја од главног града западних Срба, написаће колумну која ће почињати попут ове: Још се живо сјећам кад Милорад Додик на рахметли РТРС (у загради ће писати име нове државне телевизије која ће наслиједити РТРС) рече да му син заврши високе школе у иностранству али да нема разлога да се радује кад има већ година дана а он не ради. Година, не мјесец или два. (Још се живо сјећам кад Момчило Крајишник на рахметли СРТ (РТРС) рече да му се дјеца обрадују кад им има дати 5 динара да изађу у град. Динара, не марака.

    Чудан је живот и све се врти у круг. Неће нас ни Бањалука кресати дуже од двадесет година.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *