Хашка фабрика: Свјеже испоручене 22 године за Жупљанина и Станишића

Хашки трибунал изрекао је првостепене пресуде у поступку против Миће Станишића и Стојана Жупљанина, оптужених за злочине над несрпским цивилима на више локација у БиХ, од априла до децембра 1992. године. Претресно вијеће Хашког трибунала изрекло је Мићи Станишићу и Стојану Жупљанину затворске казне у трајању од по 22 године . Ратни министар унутрашњих послова […]

среда, март 27, 2013 / 16:58

Хашки трибунал изрекао је првостепене пресуде у поступку против Миће Станишића и Стојана Жупљанина, оптужених за злочине над несрпским цивилима на више локација у БиХ, од априла до децембра 1992. године.

Претресно вијеће Хашког трибунала изрекло је Мићи Станишићу и Стојану Жупљанину затворске казне у трајању од по 22 године .

Ратни министар унутрашњих послова РС Станишић и начелник регионалне полиције у Бањалуци, Жупљанин, оптужени су за убиства, прогон, мучење и истребљење Муслимана и Хрвата у БиХ од априла до децембра 1992. Та кривична дјела у оптужници су квалификована као злочини против човјечности и кршење закона и обичаја рата. У завршној ријечи, тужиоци су, у мају прошле године, затражили да судије проглесе кривим Станишића и Жупљанина и изрекну им казну доживотног затвора. Одбране су затражиле да оптужени буду ослобођени, тврдећи да њихова кривица током суђења није била доказана.

Тужитељка Џоана Корнер оцијенила је у завршној ријечи да је казна доживотног затвора "једино примјерена" за оптужене који су 1992. одлучили да "противно својој дужности да заштите грађане" несрпске националности одлучили да учествују у прогону тих истих грађана. Станишић и Жупљанин били су, како је прошлог маја нагласила тужитељка, "потпуно посвећени" удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Муслимана и Хрвата са великих дијелова територије БиХ, који би, по плану, ушли у нову српску државу. Описујући убиство око 200 муслиманских заробљеника на превоју Корићанске стијене на планини Влашић, 21. августа 1992. године, тужитељка је подвукла да тај злочин "обједињава" све друге наведене у оптужници зато што су жртве били Муслимани из села у околини Приједора које су српске снаге напале и освојиле, а мјештане затим затвориле у логоре у околини града.

Премда су били одмах обавијештени о злочину, Станишић и Жупљанин нису учинили ништа да се починиоци ухапсе и казне, упркос томе што су лако могли сазнати ко су они, тврдила је заступница оптужбе.

Одбране Станишића и Жупљанина тврдиле су, насупрот тужиоцима, да кривица оптужених није доказана током суђења, негирајући постојање удруженог злочиначког подухвата за прогон несрба.

"Такав удружени злочиначки подухват није постојао. Ако и јесте постојао, Станишић није био члан, није имао свијест о њему, нити га је подржавао. Напротив, ако је тај подухват постојао, Станишић је својим поступцима ометао његово спровођење", рекао је бранилац првооптуженог Слободан Зечевић.

Сличне аргументе изложили су и Жупљанинови браниоци Драган Крговић и Александар Алексић.

Не негирајући да су злочини из оптужнице били почињени, обје одбране су, међутим, сугерисале да су за њих одговорни починиоци који су били под командом локалних кризних штабова у општинама попут Приједора и да Станишић и Жупљанин над њима нису имали ефективну контролу. Насупрот заступницима оптужбе, одбране су тврдиле да оптужени нису били на вријеме обавјештавани о злодјелима и да су, када би за њих сазнали, чинили све што су могли да истрага буде спроведена, а починиоци кажњени.
Суђење Станишићу и Жупљанину у Хагу почело је 14. септембра 2009. Станишић се добровољно предао Трибуналу у марту 2005. године, а до почетка процеса и више пута током суђења био је на привременој слободи у Србији. Власти Србије ухапсиле су Жупљанина у јуну 2008. у Панчеву и изручиле га у Хаг.

Станишић је био министар унутрашњих послова Републике Српске, а Жупљанин начелник регионалног Центра служби безбједности у Бањалуци, члан Кризног штаба Аутономне регије Крајина и савјетник предсједника Републике Српске за унутрашње послове.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *