Хапшење Борислава Ђукића: О генералу нема ко да пише?

Поред издајничке црногорске срамоте, прво што упада у очи је да нико од високих државних функционера Српске и Србије не реагује! Јуче је понегдје објављена вијест да је на аеродрому Тиват у Црној Гори ухапшен шездесетседмогодишњи српски генерал у пензији Борислав Ђукић. Терећен је по потјерници модерне и еуропске Неовисне Републике Хрватске за наводни ратни […]

понедељак, јул 20, 2015 / 11:48

Поред издајничке црногорске срамоте, прво што упада у очи је да нико од високих државних функционера Српске и Србије не реагује!

Јуче је понегдје објављена вијест да је на аеродрому Тиват у Црној Гори ухапшен шездесетседмогодишњи српски генерал у пензији Борислав Ђукић. Терећен је по потјерници модерне и еуропске Неовисне Републике Хрватске за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватској и рушење бране на Перучи. Вјероватно ни ово не би дознали да први није реаговао Документационо-информациони центар "Веритас".

Ђукић је држављанин Србије, а да је издаја некада поносне и за турског земана једине непокорене српске државе Црне Горе, помно припремана у сарадњи са обавјештаним и дипломатским службама Хрватске, најбоље показује то што је ухапшен приликом повратка за Београд. Дакле, монтенегринска проусташка власт Мила Ђукановића је сачекала да остави свој туристички новац, па га је онда ухапсила. Да му пропадне авионска карта.

Овај чин је показао да се српски генерали и официри, као и политичари, уколико су били на страни српског народа у грађанским ратовима на територији бивше социјалистичке Југославије, немају више гдје на миру ни окупати.

Наравно, уколико нам Сарајевска чаршија не избори Суторину у саставу Републике Српске.

Ко је Борислав Ђукић и за шта га терете?

Ђукић је био замјеник команданта Главног штаба Српске Војске Крајине и свједок одбране у процесу против бившег предсједника СР Југославије, те предсједника Србије Слободана Милошевића и Републике Српске Крајине Милана Мартића.

Ђукић је као командант 221. моторизоване бригаде 9. Книнског корпуса ЈНА, тада у чину пуковника, оптужен за рушење бране на Перучи. Том оптужницом су обухваћени још и генерали Ратко Младић, тадашњи командант 9. Книнског корпуса ЈНА, генерал Миле Новаковић, тадашњи командант Српске војске Крајине /СВК/ и мајор Милан Корица, тадашњи командант свих пограничних јединица Милиције Републике Српске Крајине.

Генерал Ђукић је и аутор књиге "Разбијање Југославије: мјесто и улога Хрватске", која је објављена 2008. године у издању Српског културног друштва "Зора".

Сам аутор је објаснио да је подстрек за писање књиге добио као свједок одбране у процесу против бившег предсједника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића и Републике Српске Крајине Милана Мартића, а додатни мотив је био да свједочи о догађајима који временом падају у заборав.

Брана није срушена, оптужница из 1995. године

Оптуженима је већ 1993. одређен притвор, те за њима расписана потјерница која је још на снази. Према тој оптужници, генерали Младић и Новаковић издали су 28. јануара 1993. године налог Ђукићу и Корици, а они својим потчињенима, да се постави велика количина експлозива и тако брана на Перучи припреми за рушење.

Постављено је око 30 тона експлозива, након чега су, како се наводи у оптужници, налогодавци повукли своју војску с тог подручја. Због експлозије је дошло до урушавања и оштећења бране, односно рушења торња на брани, а настала штета процијењена је на 25,55 милиона тадашњих њемачких марака.

У оптужници се наводи да је, захваљујући правовременој интервенцији радника ХЕП-а, спријечен "циљ рушења бране – потпуно потапање и довођење у опасност живота више од 50.000 становника градова Сиња, Триља и Омиша смјештених низводно од ријеке Цетине.

Име Борислава Ђукића налази се на списку Тужилаштва Хрватске процесуираних за ратне злочине пред хрватским правосуђем, који је прије двије године достављен и Министарству правде Србије.

У том документу поред његовог имена стоји да је истрага против његове групе отворена 1993., а оптужница подигнута 13. децембра 1995. због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва и да се поступак води пред Жупанијским судом у Сплиту. (Родном мјесту казамата за Србе – логора Лора).

Веритас: Хрватска хапси све редом

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета је до сада ухапшен 151 Србин из Хрватске и бивших припадника ЈНА, од којих су 49 изручени у Хрватску.

Од укупног броја изручених до сада је против њих 18 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

"Веритас" напомиње да оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола, који врши Хрватска.

Подсјетник срамоте: Ганић, Дивјак, Дудаковић, Орић…

Уколико се присјетимо хистерије у ефбиховским медијима приликом хапшења или расписивања потјерница против оптужених за ратне злочине извршене над српским цивилима и војницима, као што су Ејуп Ганић, Јован Дивјак, Атиф Дудаковић или Насер Орић, биће нам јасно у каквом се стању налази српско друштво и његове државне творевине у цјелини.

Прије свега у Црној Гори, одакле је до сада стигло једино озбиљно реаговање, од неке личности која има политички ангажман и политичку тежину. Критика Дон Мила Ђуканезеа је стигла из уста потпарола Нове српске демократије, Јована Вучуревића, који је освјетлао образ слободном и праведном дијелу црногорског друштва.

Нереаговање и готово срамотно пријатељски загрљаји које државни врх Републике Српске редовно размјењује са камарилом Мила Ђукановића, чак и након оваквих неопростивих увреда и срамоћења српског народа у цјелини, нешто су што није схватљиво било ком часном и поштеном грађанину. Поготово да неће бити угрожени међудржавни пројекти или истима бити пријећено поводом предметног скандала са хапшењем.

Томислав Николић је стигао данас да честита "орлићима" европско злато у кошарци, а за Борислава Ђукића се очигледно сматра да је реликт мрачне радикалске прошлости и камен о врату на путу у обећану земљу – Европску унију.

Свијетла образа: Јован Вучуревић

Свима онима који још увијек имају снаге да кажу "нису то Црногорци, то је Милова усташка власт", у нади да у Црној Гори још тиња дух владике Петра Петровића Његоша и краља Николе Петровића, Вучуревић је дао шлагворт ријечима:

"Скандалозно хапшење генерала Борислава Ђукића показује да црногорска власт има селективан и на политикантским мотивима заснован приступ када је ријеч о хапшењу и депортовању људи које потражују друге државе.

Ђукић се свих ових година кретао по земљама ЕУ и да није имао никаквих проблема као што је овај са којима се суочио у Црној Гори. Било би много паметније да је власт државама које га потражују изручили Таксина Шинаватру (бивши премијер Тајланда осуђен за корупцију, коме је Ђукановићева власт дала егзил, а затим и пасош; прим. Фронтала) или неког сличног. Али, нажалост, за такве постоје други аршини".

Прије оваквих акција попут скандала са генералом Ђукићем, Црна Гора би Хрватској требала да постави више питања, напримјер, докле се стигло са случајем злогласне "Лоре" у којој су на најсвирепији начин мучени и убијени грађани Црне Горе, као и питање везано за Превлаку", наводи се у саопштењу Нове српске демократије.

Из Србије само Линта

Из Србије до сада се са конкретним захтјевом према властима Србије огласио само предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта затражио је од Министарства правде и Министарства спољних послова Србије, као и од српског Тужилаштва за ратне злочине, да се ангажују да генерал Борислав Ђукић из Црне Горе буде изручен Србији и да му се суди пред Вијећем за ратне злочине у Београду.

Линта је од власти Црне Горе затражио да одбије захтјев Хрватске за изручење, односно да генерал Ђукић буде изручен српским властим и оцијенио да хапшење генерала Ђукића представља наставак дугогодишње хрватске политике застрашивања протјераних Срба.

"Чињенице показују да суђење у Хрватској не би било фер и поштено, јер хрватско правосуђе није ни независно, ни професионално, већ је етнички мотивисано и у служби цементирања етничког чишћења Срба. Хрватска настоји да прогнаним Србима ограничи слободу кретања и да их одврати од повратка у мјеста одакле су протјерани прије 20 и 25 година", написао је медијма Линта.

Испит братства и преседанства

У оваквим случајевима до сада, Европске државе су ухапсиле лица на потјерницама које Интерполу упутила Србија, чисто да би испоштовале процедуру. Судови тамошњих држава су онда та лица испоручила тамо гдје се не доживљавају као злочинци, већ као хероји.

Судећи по овој пракси, било би сасвим разумљиво и очекивано да Црна Гора учини исто, те да Борислава Ђукића испоручи да му се евентуално суди у Србији. Но, потпуно је јасно какву капитулантску политику води власт у Црној Гори, те се прије може очекивати сличан поступак као у случају Драгана Васиљковића, алијас Капетан Драган, којег је Аустралија ових дана испоручила Хрватској. С том разликом, што у случају Ђукића не можемо очекивати ни дуготрајан екстрадициони поступак. Сваки дан који се буде одуговлачило са изручењем укључује ризик, истина мали, да се сензибилира онај дио црногорске јавности, који Србију и Српску још доживљава као братску државу.



0 КОМЕНТАРА

  1. A ko da raguje vladajuće dezerterske,profiterske,izdajničke strukture u Beogradu, Podgorici, Banja Luci ? Daj nemojte biti djeca. Svih ovih i ovakvih mučenika sjetimo se mi koji smo sličnih sudbina, koji smo bili spremni ginuti za cilj. Na žalost danas, makar ja tako razmišljam, za ovaj narod nije vrijedilo ni oznojiti se a kamoli krv prolijevati.

Оставите одговор на ex-1978 Одустани од одговора