Хапсе се директори, али и борци за парк

Бранислав Рачић, активиста Грађанске иницијативе Парк је наш, приведен је данас око 15 сати, јер је стао пред багер на путу код приватног имања Жељка Вулуића из Бање Луке, који води до градилишта гдје се некада налазила зелена површина позната као Пицин парк. Рачићу су припадници ЦЈБ Бања Лука прије привођења издали прекршајни налог, јер […]

среда, август 15, 2012 / 18:56

Бранислав Рачић, активиста Грађанске иницијативе Парк је наш, приведен је данас око 15 сати, јер је стао пред багер на путу код приватног имања Жељка Вулуића из Бање Луке, који води до градилишта гдје се некада налазила зелена површина позната као Пицин парк.

Рачићу су припадници ЦЈБ Бања Лука прије привођења издали прекршајни налог, јер није желио да се склони са пута, тврдећи да се на овај начин Вулићу затвара прилаз властитом дому.

Непосредно прије, али и након привођања, недалеко од градилишта се одвијала права драма, јер неколицина бањалучких "шетача" није дозвлила улазак грађевинских машина на Вулићев приватни посјед.

Багери, који су кренули према градилишту, су заустваљени, а "шетачи" су стали испред полиције тврдећи де се неће помаћи.

Након тога, Рачићу је написана прекршајна пријава и полицајци су му рекли да пође са њима у станицу, док су његови пријатељи из Грађанске иницијативе остали на "барикадама".

Породица Вулић већ годинама води спор у вези са прилазним путем на своје имање, а проблем је кулминирао када је фирма Гранд Траде започела изградњу стамбено-пословног комплекса.

"Уколико погледате све папире, на њима се јасно види да је овај пут једини прилаз мом имању. Не знам да ли он, који су дошли да га руше, мисле да ћу у кућу долазити хеликоптером", поручио је данас огорчени Вулић.

Истовремено, полицајци који су данас интервенисали, Вулићу су рекли да своја права тражи пред судом, те да они раде све по закону.

Недалеко од Вулићевог имања још увијек се налази мноштво грађана и полиције.



0 КОМЕНТАРА

  1. Шта се ради овој породици и кроз шта пролазе годинама, то је за сјест и Богу плакат.

    Овај случај је слика наше државе – у основи свега јесте страшна спознаја да је појединац потпуно беспомоћан у борби за своја законом гарантована права када се на другој страни нађе сила чија је једина снага кумство са шефом.

    Џаба овом човјеку и закон који штити његову имовину и приступ имовини – када тај закон нема ко да спроведе. Судови ћуте а полиција отворено штити онога који крши закон. Министарство – нула бодова.

    Замислите како то изгледа када знате да имате право јер је закон на вашој страни, а све могуће институције којима се обраћате (јер им је посао да тај закон поштују) не ураде ништа јер штите неки шефов лични интерес.
    Како то изгледа када осјетите апсолутну, парализирајућу немоћ пред системом?

    Калварија ове породице је дошла до тачке када су, по мом мишљењу, могућа само два рјешења: или ће неко потегнути оружје па ће пасти крв, или ће се ова породица иселити и препустити Радишићима свој посјед.

    А, шта ми радимо? Ћутимо и окрећемо главу да не видимо, сви смо се забили у мишје рупе и захваљујемо Богу што неки други Радишић није бацио око на нашу кућу и двориште већ се кола ломе на овој јадној породици.
    Само, ствар је у томе што је данас на реду породица Вулић, али сутра може да буде и моја и било чија. И, шта ћемо онда?

    Ајде Редакцијо, усликај кућу Вулића да људи који нису из БЛ виде о чему се ради. Јер, у овом случају, слика говори више од хиљаду ријечи.

  2. “Шта се ради овој породици и кроз шта пролазе годинама, то је за сјест и Богу плакат“

    јел онај стевандићев несрећни плакат?

    ма јок, то ти је за сјести, ударити у добош и направити ждрала од муке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *