Густо турско

Јуче је Европска комисија одлучивала да ли је Косовска битка (и 1389., али и 1999.) била само манифестација српске ксенофобије, или су за отпор постојали смисленији разлози?

четвртак, мај 5, 2016 / 12:40

Мислим да сам бар десет различитих умних излучевина прочитао на тему нелогичности, кад приватна фирма Жељка Копање прави, напримјер, 61. избор најбољег спортисте Републике Српске. А потоња је основана 1992. године…

Ти Невладинићи су, ја мислим, и сами себи већ додијали глупачком и непристојном предвидивошћу својих текстова. Сви су вам се они изредали на најбољем спортисти. У преписивачки истом тону. Но, неки дан када је Колинда призвала најгрђег кршитеља слободе говора и мањинских права у непосредној близини Европе, Реџеп се зове, нико од њих да се јави. Ни да осуди због дружења са спонзором Исламске државе и Ал Нусра фронта, ни да се наруга како се то слави 100. година од државне равноправности ислама као религије, кад Неовисна Република Хрватска постоји од 1991. године?

Прије разлога има да се критикује Глас Српске, који је од Крајишких новина и њиховог првог избора регионалног спортисте 1955. године, више пута мијењао име и динамику излажења, него то што се употребљава најновији термин српске државе са мало буцмастијим бројем. Поготово кад се Титова замјена за Павелићеву НДХ, пред Ердоганом позива на аустроугарску заслугу. Још и више на континуитет, при непосједовању своје државе у трајању тисућљетног сна?

Безвизна анексија

Европски савез држава наклоњених НАТО, већ је предложио визне либерализације и дијеловима бившег Совјетског савеза на које је бацио око. И новац. И оружје. И рат. Прва на пладњу је 2014. године била Молдавија. Сад још Грузија и Украјина требају да буду Титова Југославија у прављењу зазубица западнољубитељима у Руској Федерацији и њеној интересној зони.

ЕУ је тако предложила за визну либерализацију све саме земље са замрзнутим ратовима. Неће уређену и економски јаку Бјелорусију ваљда? Највише захваљујући колонијалној политици ЕУ, САД и НАТО; те републике бившег СССР имају проблема са сусједима, границама и унутрашњом стабилношћу. Молдавија – Придњестровље, Грузија Абхазију и Јужну Осетију, Украјина – Доњецку и Лугањску Народну Републику. Крим, косовском логиком, више нема.

Зато је јуче слабо било и тајне. Комад српске земље са европским рекордом организованог криминала и кршења људских права и слобода (посебно дјетета и жене) већ је, гажењем сопственог статута, примила УЕФА под фалсификованим именом Косово (минус Метохија). За очекивати је да и фалсификовани пасоши истог тог нарко-НАТО државуљка, касније добију овјеру визе у парламентима и оних пет држава ЕУ које га нијесу ни признале. Кад и Србија у свом дневнику користи термин “грађани Косова”, а државна заједница БиХ има готово потпуно исту заставу, грб, документе и спонзоре; правац кретања Приштине је предодређен као и писанија наших Невладинића.

Ћелијска османоза

Јуче је ЕК одобрила и Турској оно што се, без припуштања и припињања миграната ка Грчкој, не би могла надати бар десет година. Раније, док смо још и ми били у визном режиму са Еврохегемонијом, рекао сам да уколико у ЕУ приме Турску, да онда ми тамо немамо шта тражити. Тешко се старе навике лијече.

Начелна спремност за одобравање безвизног режима грађанима Турске, поред све своје очекиваности и нормалности, у смислу права човјека на слободно кретање, велико је играње ватром. Европа се, лагано али сигурно, претвара у социјалистичку Југославију, чији је “држи воду док мајстори оду” творац преминуо баш на јучерашњи дан. Под тепих се, у страху од расистичких и фундаменталистичких оптужби, гурају озбиљна размимоилажења и оштро сукобљене навике домицилног и увезеног становништва. Број Турака у Западној Европи ће се овим визним потезом само повећати. Са њим и потенцијална енергија сукоба.

Већ сам писао о томе, те и даље мислим да људска раса није ни близу толико узнапредовала, да одбаци ратоборне интересе и подјеле организованих религија. Напротив. Чињеница да у једној од технички и људскоправно најразвијенијих земаља свијета, Њемачкој, постоји шеријатска полиција независна од система државе, најбоље указује на одвојеност, која ће се само појачавати. Поготово ако дође до економских тешкоћа, које ће уз другачију културу и навике увијек бити опасност по рад система.

Фуј народњачко-оријентала прљавштина

Ненормално је да исти тип људи који је екстремно нетолерантан чак и на помен народне, односно домаће туркали музике, некоме чита лекције о шовинизму при покушају научног промишљања проблема који нас је већ опекао.

Вијековима смо били дио турског свијета и преко наше исламизиране браће ћемо то неминовно наставити да будемо и у будућности. Јавашлук, бетерлук, башибозлук; и даље су једнако црте нашег ширег друштвеног карактера. Лично, одувијек сам неке особености исламске културе сматрао за привлачне, па ако хоћете и своје. Много више него било ко са запада Европе.

Турска је прилично битна. Турска је многољудна. Турска је у одређеној мјери и слободан стријелац унутар НАТО и исламског свијета. Свако ко и мало води рачуна о држави у њеном сусједству, гледаће да са Ердоганистаном има коректне односе. По могућности пословне.

Али Турска је још нешто данас. Турска је у рату.

Три Курдистана и једна Српска

Ердоган је био превише алав у Сирији, па се одбијени талас рата прелио одакле је и дошао. Сад Анкара има интерно расељене који бјеже од граната, плус од 15 до 18 одсто Курда на својих 75 милиона становника. И то распоређених у већини баш на граници са Сиријом и Ираком, који имају своје де факто независне Курдистане са друге стране те границе. За голи живот се боре са турским “умјереним исламистичким групама”, које опет имају одличну сарадњу са Исламском државом. Да ли је паметно уводити безвизни режим у земљу гдје су терористички напади ирачко-авганистанско-сиријског типа свакодневица?

То није наш проблем.

Наш проблем је што се Турска и у тзв. БиХ понаша(ла) као у Сирији. Зато се и много више воли у једном дијелу Сарајева и једном дијелу Мостара, него што је то случај са Бањом Луком. И осталим дијеловима.

За сад облијеће по региону, економски покушавајући да рестаурише дух османлијских освајача. Но, како се Ердоган све више удаљава од секуларних начела на којим је модерну Турску засновао Мустафа Кемал Ататурк, питање је кад ће му пасти на памет да се по региону почне понашати силеџијски, као око три постојећа Курдистана. Као што су се малоазијати понашали у рату, бомбардујући својим авионима Ф-16 искључиво српске положаје.

Очух Турака

Кроз који дан ћемо отворити обновљену Ферхат-пашину џамију у Бањој Луци. Вечерас је промоција првог и то ћириличног превода Кур’ана на српски. (Односно први превод укључујући и остале јужнословенске новоговоре настале преименовањем српског). Јесте, доћи ће и Давутоглу, али прије свега у ове двије чињенице треба тражити простор за измирење и договор у будућности.

Ахмет прича језиком из алтајске породице, који понешто разумију само домаћице које гледају тв-сапунице; а ми смо браћа, јер се разумијемо језиком наученим у породици и школи. Шта год религиозне вође покушавале да протуре у садејству са политичко-економским олигархијама, добро знамо да нам се више не ратује. Да гложење и истрага браће због интереса великих политика извана, непогрешиво доносе зло свима.

Темељи мира који сада сами одржавамо, са стране се могу само поткопати. Треба их ојачавати и обнављати, јер су се накривили и у коров зарасли. Као турско гробље.



0 КОМЕНТАРА

  1. Dobar tekst. Posebno ovo:
    “Но, неки дан када је Колинда призвала најгрђег кршитеља слободе говора и мањинских права у непосредној близини Европе, Реџеп се зове, нико од њих да се јави. Ни да осуди због дружења са спонзором Исламске државе и Ал Нусра фронта, ни да се наруга како се то слави 100. година од државне равноправности ислама као религије, кад Неовисна Република Хрватска постоји од 1991. године”

    Zanimljivo jer Turska i Istanbul su veoma popularni među nevladinićima tačnije tzv ljevičarima i instant jugonostalgičarima. Turska je mnogo prisutnija u Sarajevu i BiH, nego npr. Rusija u Republici Srpskoj i Turska na BiH gleda haman kao Srbija na RS, samo sa više volje i ljubavi i ljubomore.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *