Гролар – медвјед као слика климатских промјена

Глобалне температуре су у порасту, на Арктику се за мање од четврт века отопило 30 одсто леда, а у Канади је уловљен бели медвед чија је ДНК анализа показала да је то већ друга генерација мешавина белог медведа и гризлија, изјавио је данас професор Слободан П. Симоновић са Универзитета Западног Онтарија у Канади. Професор је […]

среда, јул 22, 2015 / 09:51

Глобалне температуре су у порасту, на Арктику се за мање од четврт века отопило 30 одсто леда, а у Канади је уловљен бели медвед чија је ДНК анализа показала да је то већ друга генерација мешавина белог медведа и гризлија, изјавио је данас професор Слободан П. Симоновић са Универзитета Западног Онтарија у Канади.

Професор је за Данас говорио о климатским променама као о глобалним променама и њиховом утицају на поплаве, суше, клизишта и поплаве.

Прошлогодишне поплаве у Србији биле су локална манифестација последица глобалних промена, а превенција катастрофа и ублажавање њихових последица постаје приоритет на највишим политичким нивоима и у медународним организацијама, рекао је Симоновић, који је у Београду одржао предавање поводом изласка публикације "ВОДЕ СРБИЈЕ – у времену прилагодавања на климатске промене".

Публикацију је издала Агенције за заштиту животне средине.

Симоновић је рекао да постоји велика сагласност у томе да ће климатске промене изазвати већу учесталост екстремних последица као што су поплаве, суше, клизишта и пожари.

Разлог зашто уместо о климатским променама говори о глобалним, је што се модификацијом хидролошког циклуса мењају физички услови у којима се вода формира и затим то диктира промену услова под којима треба том водом управљати, рекао је професор.

Као пример је навео чињеницу да се глобална температура мења и да је, како каже, очигледно у порасту.

"Ако упоредимо површину Арктика под леденим покривачем из септембра 1979. и 2012, смањење површине под ледом износи отприлике 30 одсто, а то значи да је за 23 године на Арктику нестала трећина површине под ледом", рекао је Симоновић.

Он је додао да је на предавању показао слику уловљеног белог медведа 2006. године на северу Канаде који није био бели медвед, него мешавина белог медведа и гризлија.

Када је уловљен, урадена је ДНК анализа и констатовано је да је то већ друга генерација мешавине измеду гризлија и поларног медведа, а те две врсте никада нису делиле област у којој су живеле.

"Ловци и становници северне Канаде већ имају име за овог медведа, он се зове гролар – гризли и полар, нова врста која је настала променом услова у региону", каже Симоновић.

Према његовим речима, изазов у управљању водним ресурсима је управљање системом, кроз појединце, организације и друштво у оквиру животне средине, тако да се постигне најбољи могући резултат.

Он прециизира да до сада у Србији не постоји такав општи модел за управљање водним ресурсима и да Публикација ВОДЕ СРБИЈЕ… представља први, значајан корак у правцу изналажења правог управљачког модела и идентификације услова за његову примену у водопривредним активностима у Србији.

Лист такође навои да су у Србији од 2000. године од природних непогода најучесталије биле поплаве (53 одсто) и екстремне температуре (27 одсто), затим следе земљотреси (13 одсто) и епидемије (седам одсто).

Према једном међународно компаративном (ГАИН) индексу који показује колико је поједина држава осетљива на климатске промене и колико су власт, друштво и економија те земље у стању да се носе са глобалним ризицима, Србија се налази на 58. месту по осетљивости и 73. по спремности да одговори на глобалне неизвесности.

Меду првих десет су све скандинавске државе, а ту су и Велика Британија, САД и Немачка.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *