Грци живе по грчком сценарију

Док једни економисти предвиђају грчки сценарио за Босну и Херцеговину, други га ипак не виде као опцију, све очи упрте су у ММФ. Пише: Синиша Пепић Управо од „милости“ ММФ-а, како би неки то представили, зависи то на чију ће страну превагнути. Ја сам пак другачијег мишљења, није ствар милости ММФ-а већ опредељења БиХ политичара […]

среда, јул 1, 2015 / 12:41

Док једни економисти предвиђају грчки сценарио за Босну и Херцеговину, други га ипак не виде као опцију, све очи упрте су у ММФ.

Пише: Синиша Пепић

Управо од „милости“ ММФ-а, како би неки то представили, зависи то на чију ће страну превагнути. Ја сам пак другачијег мишљења, није ствар милости ММФ-а већ опредељења БиХ политичара на власти којим путем желе ићи? Уколико се БиХ одлучи ићи грчким путем, шта ће то значити за њене грађане? Шта се то данас дешава Грцима? Преносим вам то из прве руке, посвећујући овај текст пријатељима из грчког финансијског сектора с којима сам у контакту, а за наук колегама и политичарима у Босни и Херцеговини.

Данима су се у претходним седмицама пред банкоматима у Грчкој стварали редови грађана који су покушавали да повуку што више новца са својих рачуна. Такво повлачење депозита неминовно води у колапс банкарског система, остављајући банке без новца, односно домаће кредиторе без икаквог потенцијала за финансирање, стварајући цјелокупну грчку економију неликвидном. Са неликвидном економијом и уништеним банкарским сектором Грчка би готово по аутоматизму изашла из Евро зоне. Грчко Министарство финансија је имало само један излаз. У понедељак 29.06.2015. , званичним почетком контроле токова капитала, све банке су послате на принудни годишњи одмор (да не кажем затворене), атинска берза не ради. Тако ће остати према најавама званичника до 07.07.2015. Уведена су правила која ће итекако утицати на свакодневни живот становника Грчке, али и привреде.

Грађани могу повући до 60 евра дневно по картици са својих грчких банковних рачуна. Не постоји ограничење на повлачење новца са иностраних банковних рачуна односно картица издатих у иностранству. То значи и да уколико се одлучите љетовати у Грчкој, а понестане вам готовине, можете несметано користити грчке банкомате и располагати својим средствима и то без ограничења. Након „удара“ на банкомате претходних дана, од јутрос су банкомати опет допуњени готовином и ситуација се полако нормализује.

Плаћање платним картицама у грчким продавницама или куповина преко интернета унутар Грчке се може несметано обављати. Уколико путујете у Грчку, несметано можете плаћати све своје рачуне кредитним и дебитним картицама с којима располажете.

Грци не могу вршити плаћања у иностранству дебитним и кредитним картицама издатим од стране грчких банака, нити износити готовину из земље, дакле путовања ван Грчке ће им бити права ноћна мора уколико немају рачун у иностранству.

Интернет плаћање и мобилно банкарство несметано функционише у унутрашњем платном промету без ограничења, док платни промет са иностранством није дозвољен. Дозволу за евентуални трансфер новца у иностранство даје државна комисија за одобравање трансакција која послује у склопу институције која се код нас некада звала Служба друштвеног књиговодства. Комисија ће допуштати дознаке на рачуне у иностранству само за одређене случајеве као што су плаћање џепарца од стране родитеља студентима у иностранству, лијечење у иностранству, транспорт покојника преминулог у иностранству и слично.

Колико дуго ће ово све трајати, тешко је било шта прогнозирати. Оваквим потезом је избјегнут колапс банкарског система и грчке економије у цјелости, или бар одложен. Затварањем банака на недељу дана је и купљено нешто времена за евентуални договор са кредиторима до најављеног референдума. Искуство Кипра је било такво да је најављена кратка контрола капитала ипак трајала двије године. Ограничења попут ових, нарочито по питању плаћања према иностранству, произвешће тешке посљедице по грчке компаније, малопродајни сектор и туризам. Међутим, сасвим је сигурно да су оваквим мјерама Грци од два зла изабрали мање.

Оно чега се ја бојим, дође ли до сличног сценарија у Босни и Херцеговини, док би се наши политичари договорили око тога које мјере предузети економија би остала неликвидна, банке пропале… С тим што ваља напоменути да су наше банке само ћерке иностраних банака, па је питање да ли би грађани по таквом сценарију имали шта и да повуку са својих рачуна прије него ли мајка своју ћерку након „пропалог брака из интереса“ у Босни и Херцеговини поново удоми код себе (са свом њеном „уштеђевином“ и враћеним миразом)?



0 КОМЕНТАРА

  1. Pravo pitanje je zasto su evropski kontrolni organi dozvolili da prethodne grčke vlade falsifikuju finansijske izvještaje po savjetu američkih investicionih fondova tipa Goldman Saks,Meril Linch,JP Morgan.
    Nisu grčki penzioneri napravili par stotina milijardi duga odnosno 175%_bdp.Biće da je neko drugi.

Оставите одговор