ГРАНИЦЕ – узрок нестабилности и сукоба у Југоисточној Европи

Општи појам границе у међународним односима, политици и праву је вишезначан и означава линију која дели део неке територије и може бити економска, царинска, етничка и други облици. Пише: Гостимир Поповић Најпознатији облик јесте државна граница која од установљавања Вестфалског модела државе битно опредељује државу као организациони облик друштвеног организовања али и њено окружење. Државно […]

уторак, децембар 6, 2011 / 06:00

Општи појам границе у међународним односима, политици и праву је вишезначан и означава линију која дели део неке територије и може бити економска, царинска, етничка и други облици.

Пише: Гостимир Поповић

Најпознатији облик јесте државна граница која од установљавања Вестфалског модела државе битно опредељује државу као организациони облик друштвеног организовања али и њено окружење.

Државно правни оквир, организациона структура и границе држава у региону југосточне Европе, а посебно простора који се назива Балканским полуострвом, је веома компликован, нефункционалан и само у 20. веку био је поприштем два светска и неколико регионалних оружаних сукоба који су се наставили и у 21. веку са јасно видљивом тенденцијом да регион остане дугорочно кризно жариште.

Дејтонско париским мировним споразумом установљен је термин "Међуентитетска линија разграничења" који означава територију једног ентитета у свим уставно правним аспектима који одређују тај ентитет. Овај термин у својој суштини може значити нови приступ питању граница те ако се добро и у складу са политичком вољом примени може постати пример решавања проблема које су до сада узроковале границе и гранични проблеми.

Не само оружани сукоби, већ и сви други облици сукобљавања свакодневно су присутни у региону и не види се да ће се скоро предузети одлучне и сврсисходне мере да се барем део узрока сукоба превазиђе те да народи који ту живе уплове у воде мирнијег ако не и потпуно мирног развоја.

На овом питању преламају се два, међусобно супростављена, гледишта од којих једно заступа глобалне промене граница на простору и Балканског полуострва и Југоисточне Европе док друго гледиште заступа тезу да су границе у региону непромењиве и да их овакве какве јесу треба заувек "цементирати".

Заговорници и једног и другог гледишта нуде своје разлоге којима оправдавају и поједине политичке потезе како локалних власти тако и бројних представника међународних организација од којих су најкарактеристичнији:

– Фактори који се залажу за промену граница на Балкану као основни аргумент за промене истичу да су до сада нерешени интереси свих народа који живе на овом простору и наглашавају чињенице да је до сада народима на овом простору увек неко други "цртао" границе а тиме посредно одлучивао не само о судбинама већ и голим животима не стотина хиљада већ милиона људи.

– Поборници непромењивости граница у региону полазе од гледишта да су једном утврђене државне границе непромењиве те да су и овакве (иако наметнуте) границе гарант мира међу народима.

Ако објективно сагледамо оба гледишта, недвосмислено се намеће закључак да је друго гледиште које заговара непромењивост граница веома дискутабилно а теза да се самим признањем држава обезбеђује непромењивост граница више иде ка некој врсти наметнутог протектората а од демократског решења друштвених проблема је врло, врло далеко.

Да би се пришло дугорочном решењу којим би се елиминисали узроци сукоба на Балкану потребно је, поред осталог, почети и са решењима која би допринела новом и квалитетно другачијој концепцији граница са основним циљем да границе задовоље интересе народа почевши од историјских до економских и културних.

Овакав приступ дефинитивно би превазишао постојеће табуе о непромењивости било чега а промене граница би се реализовале на међународним конференцијама и на цивилизован начин а не као до сада крвавим оружаним сукобима.



Оставите одговор