Гостимир Поповић: Кап крви за кап либијске нафте

Војнополитчки аналитичар Гостимир Поповић у својим колумнама на нашем порталу увелико се дотиче многих тема од глобалног значаја, али о овој најaктуелнојој, у Либији, још није било ријечи. То смо искористили, па смо о поменутој теми поразговарали са Фронталовим колумнистом. Разговарао: Жељко Свитлица Moже ли се повући паралела између некадашњег увођења зоне забране лета изнад […]

недеља, март 27, 2011 / 11:33

Војнополитчки аналитичар Гостимир Поповић у својим колумнама на нашем порталу увелико се дотиче многих тема од глобалног значаја, али о овој најaктуелнојој, у Либији, још није било ријечи.

То смо искористили, па смо о поменутој теми поразговарали са Фронталовим колумнистом.

Разговарао: Жељко Свитлица

Moже ли се повући паралела између некадашњег увођења зоне забране лета изнад БиХ и истог потеза западних сила сада у Либији?

Kaда говоримо о тим активностима, мора се признати да постоји одређена матрица, међутим ништа није исто и ништа није случајно. Када говоримо о зони забране лета а на овоме простору, она је уведена у априлу 1993. године, а она је претходила једној другој резолуцији која се звала ”спријечити лет” (Deny flight).

Када се уведе зона забране лета, она се уведе само да се контролише ситуација, а онда се уведе спречавање лета и тек тада се користе одређена снаге.
Дакле, зона забране лета не значи дјеловање ваздухопловних снага што се у овом

случају у Либији десило, а за шта је Арапска лига рекла да им је подваљено, и сада покушавју исправити штету. Међутим, када се једна таква машинерија покрене, њу је немогуће зауставити.Сада имамо зону забране летења која се злоупотребљава и која је искориштена за војну агресију, што је сада немогуће исправити и која губи праву везу са изворном резолуцијом.

Колико времена ће требати Американцима, Французима, Британцима и осталима који учествују у нападу, да сруше Гадафија и да ли ће ту бити сличности са догађајима на Балкану?

Ако говоримо о времену трајања, агресија на тадашњу СРЈ је требала трајати 4 или 5 дана а трајала је око 70 дана. Када говоримо о бомбардовању РС, знамо да је ситуација ескалирала ваздушним ударима крајем августа и почетком септембра 1995. године.

У овој ситуацији у Либији, ово ће да потраје и вјеватно ће доћи до промјена у уређењу Либије, јер постоји могућност да они прогласе на територији Либије одређене енклаве, ентитете и не знам ни ја шта, међутим чињеница је да ће то још да траје и да ће и даље у игру бити убачени, тако да кажем, амерички сателити, а то су Британци, Французи и други.

Видим да се и Италијани спомињу ту, мада не знам зашто им то уопште треба, али чињеница је да ће стање ићи ка даљој ескалацији.

Који су могући сценарији рјешења ситуације у Либији?

Оваква ситуације ће још дуго трајати, а када ће се окончати то је практично немогуће прогнозирати. Међутим, чињеница је да ће ту бити уведено још снага и чињеница је да ће они покушати да донесу своје пулене на власт, неког из источног дијела Либије.

Садашњи систем, који они покушавају да оличе у вођи Гадафију ће ипак још да опстане, мада постоји могућност да стари пустињски вук оствари неки вид побједе, барем за почетак, мада су сувише велике снаге ангажевоване да то успије, а ако не успије онда би то значило крај одређене експанзионистичке политике на овој планети.

Побуњеници у Либији су успјели да освоје одређене територије и тако обезбједе себи стратешку комуникацију са Египтом. Да ли је египатска влада учествовала у њиховом наоружавању, или је оружје стигло са неке друге стране?

Када говоримо о средствима које имају побуњене снаге у Либији, чињеница је да се оне дуго припремају и да су побуњенике пустили у акцију иако се нису баш до краја припремили.Наравно, средства су дошла са стране, не из Египта, него из САД. Оне су то све припремиле и наоружале, међутим, немају довољно снага, већ само један дио људи концетрисаних око Бенгазија на истоку Либије и постоји могућност како ће то бити нека врста владе коју ће они подржавати и штитити, која ће бити ”демократска”’и остало како то они воле да називају.Чињеница је, ипак, да многа племена унутар Либије, подржавају систем који постоји и тешко ће они ту да направе раздор.

Али, главно је да ће један богат систем и богат народ сада да постане сиромашан и то је основно правило које се понавља већ неколико година а гласи ”кап крви за кап нафте”

Русија и Кина су у Савјету безбједности биле уздржане. Да ли је Русија опет слаба, а Кина незаинтересована за дешавања у евро-афричком басену?

Многе изненађује да су Руси и Кинези млако реаговали у Савјету безбједности УН. Међутим, за свакога ко познаје ситуацију у СБУН зна да уздржаност значи против.
Такође Руси имају много веће приоритете него што је то сјевер Африке. Њима је то девети или десети приоритет и они нису хтјели да употребљавају мало јаче аргументе као што је ”близу вета” али не и сам вето, нису хтјели да искористе све аргументе јер ће то да користе касније за дипломатксе активности када им буде потребније. Руски приоритети су Сјеверни пол, Сибир,сјеверни појас Кавказа, Балтички појас и зато нису оштрије реаговали.

Кинези рачунају да ће да уграбе нешто у глобалном дијелу јер то није близу њих. Више од милијарду Кинеза да поведе рат за пет милиона Либијаца, не пада им на памет. Њихова свака генрација има своје циљеве а циљ ове је да по свим тачкама на планет поставе своје људе. Они извозе најсиромашније људе, за разлику од Руса, који извозе најбогатије. Имају своје планове, и Либија није у њиховој стратешкој замисли.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *