Госпођо, не пишите узалуд, политичари ником не рјешавају проблеме

Госпођо Станић, након што сам прочитао Ваше писмо намијењено предсједнику РС осјетио сам потребу да Вам напишем своју реакцију на исто.

петак, март 28, 2014 / 17:36

Пишем Вам из Швајцарске, свима познате као веома богате земље, богате зато што се овде веома вриједно и много ради и нико се не жали. Гдје нема подјеле на мушке и женске послове, гдје кад ти је нешто тешко учинити не дајеш изговоре како то није твој посао, гдје никоме није тешко и до три сата да путује до свог радног мјеста.

Наиме ја сам веома свјеж овде, али опет за ово веома кратко вријеме (годину и нешто) ми се промијенио поглед на многе ствари. Схватио сам колико сам пре живио у заблуди када су ми увијек други (углавном политичари) били криви за све. И ја сам радио такође у државном предузећу и имао стварно много проблема (далеко више него Ви) са својим послодавцем. Па се надам да ће Вам мој текст мало отворити очи у том мраку којем живе грађани РС.

Ви сте очито у заблуди ако сте увјерења да ће предсједник РС да Вам помогне односно да ријеши ваш „проблем“. То тврдим из два разлога:

-Истина, СНСД је препун тзв. битанги али је добро познато да СНСД не спроводи никакву кадровску политику у изборној години тако да неће бити никакве чистке или смјењивања (због тзв. јединства странке). То што је предсједник изјавио је обични изборни маркетинг и ваше указивање на битанге је самим тиме узалудно.

-Други разлог, због којег сам иначе и одлучио да на овај начин изнесем свој став и мишљење, јесте да ту уопште нема проблема.

Видим да у Вашем тексту се нигдје не позивате ни на какве чланове Закона или других правних акта. У сваком (државном) предузећу требало би да постоји Правилник о томе како, када и у којим случајима се могу распоређивати радници на друга радна мјеста. Послодавац поступа по том Правилнику и уколико није поступио по њему онда имате право на жалбу (на начин који је регулисано у том истом или неком другом акту). Такође Вам остаје могућност да преко суда тражите своја права која Вам припадају. Али у Вашем случају мислим да немате никакве правне основе за жалбу.

Видим такође да сте увријеђени што Вам послодавац није лично уручио нови Уговор о раду. Па госпођо то није на послодавцу, постоје административни радници који су за то задужени. Ево нпр. у Швајцарској када радник почне да ради кроз 2-3 дана му уговор стигне поштом. Човјек лијепо потпише, остави себи једну копију а другу копију пошаље назад поштом у року од 7 дана. А то да Вам послодавац лично уручује Уговор то слободно заборавите.

Видим да сте тражили образложење послодавца, претпостављам да сте то тражили усмено па га зато нисте ни добили. Морате писмено да тражите јер постоји прописани рок до када
послодавац мора да Вам одговори (такође писмено). А и кад добијете образложење није ми
јасно шта ћете онда са њим? Ви сте својевољно потписали нови Уговор па не схватам зашто се онда уопште жалите?!

Још једно писмо предсједнику: Кад већ тражите битанге, да помогнем

Поштујем све породице чији су чланови учествовали у стварању РС а неки чак и животе дали за то (и моја породица броји чланове који су животе дали за РС), али не можете се у сваком тренутку када Вам нешто не одговара да се позивате на то. Да немате посла (као ја тренутно) кукали би што немате посао као жена погинулог борца! Ви имате посао и опет кукате као жена погинулог борца! Ех.. ко би нама све удовољио!?

Овде у Швајцарској има доста људи који живе у сусједним земљама и који свако јутро долазе у Швајцарску да раде а навече се враћају својим кућама. Примјер једне познанице: живи у маленом француском селу, свако јутро устаје у 5 сати и аутом се вози до неког маленог градића и одатле возом долази у Швајцарску и онда узима градски бус да би стигла на посао у 8 сати и ради до 17 часова (долази својој кући око пола 8). Јест да јој је напорно (као и хиљадама другима који тако путују свако јутро на посао у Швајцарску) али се нико не жали и сви су захвални што имају посао. А Ви се жалите што морате у сусједни град да путујете на посао?!

Имате посао а жалите се!!! Знате ли колико би људи оберучке прихватили тај Ваш посао у
државном предузећу? Колико њих путује свако јутро у други град на посао и нико се не жали, само се ви (намјерно мало в) жалите! И још сте увријеђени што нико неће да објави вашу причу?!

Мој савјет Вам је да не водите рачуна о томе колико се ко обогатио, ко ће кога да доведе на
које радно мјесто и да указујете на тзв. битанге него чувајте Ви тај свој посао који имате и
немојте се превише замјерити (ако већ нисте довољно) људима јер врана врани очи не копа.
Ваше писмо предсједнику РС, који је ето игром случаја и ратни дезертер, ће Вам само донијети више штете него добра.

Не кажем ја да Ви морате све да трпите и ћутите али своје циљеве тако нећете сигурно остварити. Прошла су та времена када су Вас звали другарицом, сада сте госпођа!

Добронамјерни поздрав!

Драган Борић



0 КОМЕНТАРА

  1. Nije mi jasno zašto se nebitnim likovima daje prostor na ovom portalu. Boli nekoga ćoše šta misli neki bauštelac iz Švajcarske.

    Porediti poslove u inostranstvu i u RS je više od smiješnog. Zašto nije napisao kolika je tamo prosječna plata?
    Ova gospođa je očigledno samo jedna od žrtvi režima, a vjerovatno će pola bijednog ličnog dohotka potrošiti samo na putni trošak. O troje dijece koje izdržava i da ne govorimo.

  2. Не знам зашто ме писање аутора подсјећа извјесног Суботића из Америке, нама, фронталским кпментаторима познатијег као Рајчевић, шефилдски инжињер.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *