Годишњица страдања Срба у акцији Масленица

Данас се навршава 18 година од како су хрватске оружане снаге извршиле агресију под називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), током које је погинуло 348 Срба, међу њима 35 жена и троје дјеце. Организација "Веритас" подсјетила је да је агресија извршена у току реализације "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК […]

недеља, јануар 23, 2011 / 10:52

Данас се навршава 18 година од како су хрватске оружане снаге извршиле агресију под називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), током које је погинуло 348 Срба, међу њима 35 жена и троје дјеце.

Организација "Веритас" подсјетила је да је агресија извршена у току реализације "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН (Унпрофор), и да је то била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, чији је Хрватска већ била члан.

"Веритас" је навео да су у наредних неколико дана хрватске оружане снаге успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча.

У тој агресији највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Срби из поменутих села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.

У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце старости до 12 година, осам лица се још води на листи несталих, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Један од тежих злочина, већ првог дана агресије догодио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки из засједе измасакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

Операцију "Масленица" планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске Фрање Туђмана, наводи "Веритас", напомињући да је тада начелник артиљерије сектора "Велебит" био је Агим Чеку, донедавни предсједник Владе Косова, од чијих је граната највише цивила и страдало.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима бројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним нити пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

Осамнаест година након ове агресије и петнаест и по година по престанку рата, равнокотарска села су још увијек, на срамоту и хрватске државе и међународне заједнице – "сива зона" повратка прогнаних Срба, наведено је у саопштењу "Веритаса".

Помен за погинуле цивиле и војнике РСК

Парастос за цивиле и војнике из тадашње Републике Српске Крајине, убијене у акцији "Масленица" хрватске војске 1993. године у Равним Котарима, служен је у Цркви Светог Марка у Београду. Парастос је служио протојереј Јован Благојевић, а служба је одржана у организацији Удружења породица погинулих и несталих "Суза".

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је након парастоса да је та акција хрватске војске имала за посљедицу највише жртава међу цивилима и војницима прије "Олује" 1995, али да се у тој земљи та акција и даље прославља, а обиљежава се погибија искључиво хрватских војника, преноси Бета.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *