Година друга: Кад парада постане дефиле

Да се не лажемо, ни у Ефбиху, ни у Српској, нико вечерас не чека Дневник РТРС. Чека се Фронталова анализа друге параде у част стварања српске државе западно од Дрине.

уторак, јануар 9, 2018 / 23:28

Фронтал.СРБ је за јединствен фронт исламиста и грађанистанца у Ефбиху најцрње зло. Неуништиви коров великосрпске идеологије и немирења са агресивним нападима ратнохушкачког образовно-медијског система у овом савезу кантона. Нешто као 9. јануар сам. Само у медијском смислу, у којем су већ покушали да нас пољуљају збуњивањем јавности кроз произвођење (латиничне) копије Фронтала.

У Српској се, као мало националистички растерећенијој и ратом неоптерећенијој држави, таман колико има функционалније уређење, Фронтал.СРБ доживљава као слободно гласило, које никога не дискриминише због националног или вјерског поријекла, али који се бори за опште помирење, заштиту српског идентитета и што је могуће већи степен државности Српске.

Прилози и приједлози, као непромјењиве врсте ријечи

Ми, стога, не да само да смо за обиљежавање и параду, већ нећемо прешутити ни лоше појаве. Осим што пишемо искључиво чињенице, имамо жељу и наивну вјеру да ће сљедећа парада бити још боља. А да – и никог се не бојимо.

У тексту нашег оснивача прије двије године, када је Дан Српске био аристократско-партијска приватна журка, парада на Тргу Крајине је и пророкована. У прошлогодишњој Фронталовој анализи параде, која је изазвала велику пажњу, изнијели смо неке примједбе и приједлоге.

Неки су, на општенародно задовољство усвојени, а неки су недотупавно и малопривреднички игнорисани. Из разлога што, за разлику од прошле, ову анализу објављујемо на Дан Републике, крећемо прво са добрим вијестима.

Ваљане појаве

Као несумњиво естрадно најпаметнији потез, кад се већ десио скандал да ни Александар Вучић, али ни Ана Брнабић нису дошли, јесте позивање и одазивање предсједника Јужне Осетије. Велика разлика између Српске и Ј. Осетије је што њих признаје Русија, Никарагва, Венецуела и Науру; а нас не признаје још ни Србија сама. Али полако. Не признају нас ни многи у Сарајеву, па им џаба.

Но, свакако да је паметно да Српска коначно почне да се окреће оним дијеловима свијета који јој не призивају нестанак. Надати се да ће такав правац у међународној и унутрашњој политици, слиједити и медијска, културна и образовна политика. Чим нешто слично уопште будемо имали.

Најважнији напредак у паради је уједно и најједноставнији. Еволуцијско чудо се састоји из тога да је 479 полицајаца газило навјежбан стројев корак! Пошлогодишња брука и срамота са распареним клепетањем чизама је тако сада избјегнута. Све похвале за старјешине и руководиоце припремама. Видите да може. А и бесплатно је.

Русификација параде

Даљи напредак ка нечему што би могло личити на стварну параду, јесте овогодишње увођење водитеља програма са разгласа, којег могу чути сви присутни грађани, а не само гледаоци РТРС.

Оно што су највећи новитети у позитивном смислу, јесте извјесна русификација и дјелимична милитаризација параде. Она се огледа у томе да је заставни вод МУП РС са пушкама и у новим униформама, чије шапке су готово идентичне онима које носе руски официри и полицајци. Осим што то све изгледа далеко љепше и осмишљеније, као одличан увод у далеко обилније замјерке, јасно је одударала боја шапки у односу кошуљу и сако, читав торзо далеко од хлача.

Затим слиједи употреба моторних возила, али, нажалост, само једног. Оног Горана Амиџића, команданта параде. Које је, али то већ спада у замјерке, поред силних возила на располагању државним органима, било бијеле боје, америчке производње и са непокривеном робном марком.

На самом крају параде са неба је слетио падобранац са нашом тробојном робном марком.

Неваљале ствари и непостојеће заставе

Оно што је и прошлогодишња општенародна трагедија, јесте број државних застава у Бањој Луци. Нећемо се лагати, али нема застава на зградама и пословним објектима. Једна или двије које извјесе грађани. Ријетко гдје је на улазима који имају за то предвиђене држаче барјака извјешена. Ријетко, али баш ријетко гдје.

Грађани не морају да са свог приватног власништва истичу било шта, али овако се ипак некако пребројавају они који су и дјелом за Српску. И њих је мало. Када држава већ није могла да их медијски мобилише и сензибилизира, што довољно говори о том послу, те подијели довољно застава, није се требала плашити ни својих овласти. Озбиљне државе то не раде.

Сви знамо како комунална полиција и разни комунални испектори глобе наивчине које су се у Српској одлучиле за приватни бизнис без политичке залеђине, али ником ни ове године није пало на памет чак ни да упозори, а камо ли да новчано казни заједнице етажних власника и власнике пословних објеката за избјегавање законске обавезе.

Код Јосипа Броза Тита нисте смјели ни помислити да не извјесите тробојку са петокраком за 29. новембар. Пошто се и даље свему приступа полуприватно, није присуствовао ни превелик број грађана у својству гледалаца уживо. Било их је нешто више него прошле године, али не много више.

Но, да се вратимо на параду. Тим прије што се соцреалистичком приредбом у дворани Борик и бесједничким дебаклом и непотребношћу појаве Лазе Ристовског нећемо бавити. Као ни прошле године. То су већ приватне забаве, гдје питања: Је ли расписан тендер за агенцију која је радила огранизацију параде? – звуче сасвим малициозно и "непатриотски".

Дефилеизација параде (у Колиндином стилу)

Највећа замјерка је уједно и највећа, свесрпска срамота, овогодишњег 9. јануара. А то је одсуство војске. Срби у Српској, осим полиције, имају и војску. Зове се Српски пук. Ето нека је Трећи (Република Српска) пук, али он баштини традиције Војске Републике Српске, за чије укидање су гласали и посланици Милорада Додика, и Младена Иванића. Зашто потоњег није било на паради? О Чавићу, који је такође, као бивши предсједник, сједио у првом реду пред бином на свечаној академији, да ни не причамо.

То је, као и референдум, један срамотан предизборни марифетлук. И нећемо ту даље, јер је данас празник најдражи родољубима.

На општи ужас и ове године се организациони одбор руководио оним системом, који је у региону патентирала Неовисна Република Хрватска, након параде у Београду пред Николићем и Путином, поводом 100 година од почетка Првог свјетског рата и 70 година од ослобођења Београда у Другом свјетском рату.

А то је да поред војнополицијских јединица, што смо видјели у Београду, парадирају и поштари, фолклораши, спортисти, ватрогасци, рафтери, ко зна како пробрана студентарија и малодобна дјечурлија. То је глупост коју под хитно треба прекинути.

Уколико има заслужних група и појединаца, за те ствари служе ордени и мјесто на свечаној бини. А и то је данас обављено, што је опет посебна прича. Нема везе са парадом.

Као што ни државни медији и органи, ове године користе термин "дефиле", ваљда због Срђана Драгојевића и Горана Марковића, којима је Српска већ дала стотине и милионе марака. У односу на оно шта они доживљавају и поистовјећују са парадом, ваљда не иде уз патријарха, а посебно Ану Брнабић.

Пукни зоро, право у чело: Дефиле незанимљив дјеци

Од 1800 учесника, рекосмо, само је њих 479 полицајаца. Од тога девет полицијских и 34 ешалона цивилног сектора!? Чему? Парада, као и прошлогодишња, опет није била занимљива ни малој дјеци. Почев од заставица које су тешка муљажа за буџетски новац, те које нису у стању преживјети ни три минуте у рукама трогодишњака, до потпуног одсуства борбене технике и авијације. Изузев у сврху надзора и обезбјеђења самог скупа.

Командант који се у америчким колима вози испред полицијског заставног вода начињеном по руском узору и русоликим ПАПовкама Црвене заставе Крагујевац (7,62 мм, М-59/66) носи титулу главни испектор. Полиција Слободана Милошевића је имала чак и чинове генерала, па су за ову прилику могли бар да набаве једног са војничкијим чином, или да му измисле неку титулу која звучи парадније.

Пушке које носе полицајци такође одају да у неким прошлим временима, када Турској није ни падало напамет да купује С-400 од Русије, руководство Републике Српске видјело савезнике у неким другим произвођачима наоружања.

За крај, зар не мислите, вајне естете, да би можда и остатак јавности требао бити укључен у избор народњака који се изводе у оваквим пригодама? "Пукни зоро" владајућој касти може отпјевати новогодишња бака Цеца, на приватној журци у Борику, а ми ћемо редакцијски рачунати да је посљедња пјесма на паради ипак била Марш на Дрину.

То је стварна химна Републике Српске, ако Фронтал питате.

Предложак за устанак (бесплатан)

Овим би завршили и са похвалама и са покудама, те се окренули конкретним приједлозима за наредну годину.

Фронтал.СРБ доказано више воли и више је из своје области (у односу на капацитете) урадио за Републику Српску, него што су смишљачи глупих слогана, те трошиоци новца на ступидне и неликовне билборде, а посебно они творци тајних, јавности која то плаћа на јавној расправи необзнањених програма и спискова учесника параде, икад моћи и да разумију.

Стога иду приједлози за параду поводом 27. годишњице гаранта мира и стабилности у регији, а Српска јој је име. Ми се уздамо увијек у најбоље.

1. Зовнути војску! И расположиву јој војну технику, макар се умијешао НАТО. Тад ћемо видјети да ли резолуција НСРС поводом овог војног савеза у пракси пије воде. Парада без тенкова је као село без цркве.

2. Уколико неким чудом (читај редовна српска неслога) изостане копнена техника и авијација из касарни ОС БиХ са територије Српске, дефинитивно на параду зовнути оклопна и друга возила полиције, те хеликоптерски сервис Владе РС. Учинити то на начин већ описан прошле године, у смислу да је доста три БОВ-а (Борбено Возило Пјешадије) коју има сам ЦЈБ Бања Лука и три хеликоптера која ће у ниском лету више пута надлетити грађанство уз најаву званичног спикера, те осим падобранаца испустити и дим у бојама српске заставе.

3. Ратне заставе јединица ВРС да не носе остарјели учесници рата у цивилу. Или их увојничити и одликовати, или боље да то раде млади, униформисани, војници или полицајци. За заслужне грађане, борце, ту је први ред на свечаној бини, на којој је ове године опет било превише анонимуса, недостојника, безвезњака, прелетача, па чак и доказаних непријатеља Српске. Позвати догодине на бину, обавезно, и неког од преживјелих припадника партизанских и четничких јединица.

4. Предсједнику и другима који се обраћају народу написати смислен говор и са њим увјежбати његово ефектно излагање грађанима, што је битно исто колико и да учесници увјежбају стројев корак.

5. Када је у говорима званичника и при образложењу мотивације за организацију прославе тако чест турцизам "инат", онда пробајте из српског "пркоса" да идуће године више афирмишете враћање двоглавог орла и оцила и химне Боже правде. То би било право поштовање тековина 9. јануара.

Ми толико. Видимо се на сљедећој прослави!



8 КОМЕНТАРА

  1. БАЈАН МАКСИМУС

    Има ли за тебе
    мој народе наде?
    Послије нове
    вођине параде.

    Марширало се у част ,
    дезертерског генералисимуса!
    Великог вође,
    Бајана Максимуса!

    Окупљена је била,
    сва дворска свита.
    Од профитера и папака ,
    до бантита и перверита.

    Заслужних нигдје?
    Нити да примирише?
    Ено их код куће ,
    стежу каише!

    Ко ће све ово,
    издржати више?
    Опери их , Боже,
    бар са мало кише!

  2. Ја подржавам закључке и приједлоге из текста.
    Иначе, мени су посебно биле занимљиве додјеле одликовања и признања заслужним, као и духовито обраћање Патријарха Иринеја. И долазак Бибилова, и то је пикантерија. Виц би био заокружен да је дошао и Харадинај (па рек’о да, иако није позван на саму церемонију, да је дошао на славу, а на славу се не зове).

  3. Из прошлогодишње, а и овогодишње параде се стиче утисак да је само полиција РС у рату стварала Републику Српску. Полицијске јединице јесу у одређеном броју учествовале у Отаџбинском рату, али под командом Главног штаба ВРС. На јучерашњој паради ратне заставе ВРС су носили представници Борачке организације РС у пратњи својих колега. У протоколу параде нису нашли за сходно да прочитају називе ратних бригада ВРС, а то су учинили када су ветерани пронијели ратне заставе Специјалне полиције РС. На снимку параде се види моменат када министар Лукач предсједнику републике скреће пажњу на ешалон ветерана Специјалне полиције.
    Takoђе подржавам закључке и приједлоге из текста.

  4. ДАН РЕПУБЛИКЕ (9.1.2017)

    Данас је Дан Републике и стари није попио нимало. На телевизији Лепа Брена и стари се сјећа ратних времена. Да би данас било боље, они су потурали своја плећа. Жао му је што неки мисле да је живот негдје другдје и не сања се више стари сан. Сви чекају пасош да оду ван. А стара каже: „Сине, ћути, скрати језик! Могу те чути.“.

    Извините, али немам заставу. И није ми до славља. Посебно не некоме из ината. И лицемјерно је да ме на истицање заставе позивају сви ти који барут мирисали нису кад је требало на страшном мјесту постојати. Моја родољубива осјећања су моја приватна ствар. Није проблем да их дозирано испустимо јавно о великим побједама, годишњицама и славама. Али ја нећу. Ни кад загрме топови. Јер сам научио на лекцији коју су платили моји најближи мушки сродници. И не допуштам да ми неко сугерише како да се данас понашам. Посебно не они који су из рата изашли много богатији но што су били прије. И лицемјерно је да исти они који су шаком и капом преносили све те државотворне надлежности и предали Брчко нарушивши континуитет територије Републике Српске данас најављују да ће „можда“ тражити да се те надлежности врате.

    Не, нису ми је огадили, нити то могу. Али не морам објавити на инстаграму да је волим, да је она дио мене, да смо заједно одрастали, да бих увјерио св’јетину да искрено волим.

    Тих ратних година, уз петролејку сам учио, слушао вијести с ратишта, проживљавао све заједно с мојим народом. Имао емпатију и за патње других. Остао човјек према свима који су различити, вођен чојством и јунаштвом часних предака. Нису ми бомбе падале по глави, али тај рат дубоко је урезан у моју личност. Република Српска је дио мене.

    Најљепше дјетињство памтим из СФРЈ, то је била моја земља, Велика Србија, Велика Хрватска и Велика Босна, рјешење за све. Жељели смо остати у тој земљи, живјети у толеранцији, али други су бирали излазак из те земље. Алија Изетбеговић је повукао потпис с Мировног споразума португалског дипломате, да би након страшног братоубилачког клања баш он (а не Радован К.) правно кумовао стварању Републике Српске новембра и децембра 1995. године. Умро је, али је остао син, човјек рата, који је и данас на самом врху бошњачке политике. Исти тај и данас путем полуприватизованих судских институција покушава српском народу да поништи слободу ради које је и створена Српска, која није била циљ, већ посљедица потеза Бакировог оца. Од ратног циља није одустао, и слично оцу, управо он данас гура Републику Српску у самосталност. И баш данас из бошњачких пера долазе хектолитри мржње која заправо даје за право Додику када тврди да оваква БиХ нема никакву будућност. С друге стране, српски политичари у инат радикализованом Сарајеву, а не из љубави према Републици Српској, с чијим стварањем већина њих и нема додирних тачака, славе. Слави се живот, а Република Српска се данас „одржава на апаратима“.

    Данас је Свети Архиђакон Стефан, Крсна Слава мог покојног ујака, који 26.9.1991. године са својих 35 оде у рат из кога се вратио тек 1996. године. Најбоље године провео је на ратишту. Није имао дјеце, па се Крсна Слава „гаси“. Однесох јутрос кољиво у цркву да му одржимо помен.

    Мој пријатељ је деведесетих отишао у рат, био све вријеме у санитету, преко руку му прешло стотине рањеника. С факултетском дипломом гази дубоко у четрдесете, с великим стажом на бироу, без материјалних могућности да створи породицу.

    6. јануара 2017. године у кафану у Центру Бање Луке улази промрзао човјек (стар око 60 година) „само мало да се огрије“. Нема за чај. Газда га пита који ће чај на рачун куће. „Дај неки најјефтинији!“ – одговара. Не сумњамо да је пет година живота дао за слободу свог народа.

    Исто вече запазих на друштвеним мрежама објаву познанице која организује хуманитарне акције да је затекла празну трпезу у дому седмочлане породице.

    Како су у рату животе губили најбољи међу нама, тако и данас Српску напуштају они најбољи. Дјеца се не рађају, јер половина младих нема елементарне услове за стварање породице. Они који су животе дали за одбрану Српске ни данас немају спомен обиљежје. Приоритети су неки други. Оно за шта су животе дале генерације наших славних предака изгубићемо у миру. као земља стараца који не живе, већ чекају смрт. Срећни ако могу дјецу и унуке за Божић видјети путем скајпа.

    Извините, али данас ми није до славља. Запалио сам свијећу ујаку и другима који су животе положили за моју слободу да могу данас обиљежити Дан који симболише баш ту слободу, коју ми други желе ограничити. Молим вас, немојте ми ви одређивати како ћу и мјерити ми родољубље, јер те ваше мјере за мене нису релевантне.

    (И напишите ми колико кошта једна већа застава! У тој вриједности ћу купити вечеру за чланове седмочлане породице чија је трпеза за Божић празна.)

  5. Да би све било на нивоу и достојанствено како писац текста наводи, основни предуслов је имати достојанствене,државотворне, стручне, озбиљне и одговорне људе на челу народа.

    Нисмо ми ни банана-народ ни држава постали од „јуче(него вјековни)“, па да смо у свему почетници, са ливаде, неуки…,па да кажемо, ајде гафови и грешке се из тих разлога дешавају, биће догодине боље, учимо се на грешкама.
    Не, ради се управо о људима недостојним и недораслим тако великим стварима..па је нормално да на крају све испадне лакрдија.
    Њима наравно није до оних истинских(светиња) мотива који би требало да буду водиља…њима је стало пошто-пото да нешто ураде, склепају, да би они били први, да би се некоме инатили,гурали прст у око, курчили, да би остварлили само своју промоцију и ко зна које све не циљеве…,то што ће на крају дугорочно све срозати, обезвредити то се њих не дотиче.

    Није проблем, да прогутамо да се то ради на неким мање важним стварима, али на овако крупним и „скупим“ какав је дан републике(од које су они само профитирали), референдуми, независност и сл је огавно.

    А сада мало конкретније:

    – у БЛуци гдје има преко 200 000 становника, да на овако свечани дан изађе једва око 2ооо…говори све о расположењу народа и односа према паради. И међу те две хиљаде су били већином родбина учесника(читај полицајаца) нешто дјеце и шачица пеМзионера-шахиста испред „Ловца“

    – у паради излази десетак канцеларијских представника БОРС-а иза којих наводно стоји 140 000 бораца(биједна слика)…наспрам ешалона од неколико десетина „Казнено поправног дома“(какве везе има КПД са ствсрањем РС то је само њима познато);
    о ИгокеЈи, свесно уништеном Борцу и осталима да се не понављам, слажем се са текстописцем….ваљда по оној „ајд’ Алија нек’је више војске“(њихове наравно)

    – о разлогу недавног формирања полицијске борачке организације, као посебног састава БОРС-а је већ сада видљиво, а биће још видљивије.
    Треба још даље и дубље поцијепати ову поулацију, завадити, срозати….испрати мозак и затровати младе нараштаје да су ратни профитери створили РС, да је шачица полицијских припадника дала већи значај у стварању од нпр. једне 16КмтБр.
    Успут(мој став): Постоје само борци Републике Српске и нико више.
    Наравно да министар МУП.а спада у групу недораслих функцији коју обавља, али он је само дио тог тима;

    -да неби у виђеном случају полицијски инспекторчић био шеф параде и предавао рапорт…да би то урадио један од ДОСТОЈНИХ, нпр пук. ратни командант 16КмтБр Владо Топић, у достојној униформи, којег је цијела Крајина опјевавала итд, морао би испред себе имати и достојног оног коме предаје. Тако да овдје и није било неког гафа. Сасвим адекватно

    – о застави…у мом окружењу и видокругу има око 50-сетак кућа…само на двије или три су истакли заставу….тачно смо знали унапред ко ће. Постоји домаћинство из ПП, и три РВИ и неколико бораца..нико од њих није истакао.
    Да не ширим, није тешко претпоставити о чему се ради.

    – о „достојном и достојантвеном“ председнику је испричана прича, па и овог пута. Видели смо приликом додјеле одликовања.
    Љепше и достојанственије би то радио неки председник најзабитије сеоске мјесне заједнице.
    Гримасе, гестикулација, држање, просипање ордења по поду, уручивање на начин „тутни му у руке“ као да даје кесу кромпира(па му у току морали суфлирати и показивати како)…без имало свечаног, а препуно крканског..,покрива све ово горе написано.
    ПА ДОКЛЕ ВИШЕ?????????????

    .

Оставите одговор