Глобални картел штимовао кризу

У јеку глобалне финансијске кризе 2007–2009. године, водеће банке Запада увелико су штимовале каматне стопе за међусобне позајмице, приказујући се далеко здравијим него што су биле, пише јучерашњи „Шпигл”. Договорно намештање међубанкарске каматне стопе (попут либора и евролибора) омогућило је инвестиционим секцијама најутицајнијих банака да много дуже него што је реално приказују профит и да […]

четвртак, август 2, 2012 / 06:45

У јеку глобалне финансијске кризе 2007–2009. године, водеће банке Запада увелико су штимовале каматне стопе за међусобне позајмице, приказујући се далеко здравијим него што су биле, пише јучерашњи „Шпигл”.

Договорно намештање међубанкарске каматне стопе (попут либора и евролибора) омогућило је инвестиционим секцијама најутицајнијих банака да много дуже него што је реално приказују профит и да задрже утицај на тржишту јефтиних кредита за широку потрошњу (од стамбених позајмица до кредитних картица).

Скандал без премца у глобалног финансијском систему разоткривен недавно у лондонском Ситију и пренет затим на Волстрит, закуцао је ове седмице на тло Немачке. Главни актер европског чина намештања кредитне стопе међубанкарских позајмица данас је Дојче банка, самозвани светски лидер у пословању на курсним разликама и каматним пословима.

Принцип баснословног марифетлука колико је једноставан, толико је и ушанчен у постулате глобалног међународног пословања где пробрана група појединаца дневним договором утврђује распоне цена дијаманата, берзанског старта цена нафте, житарица, најређих метала, али и каматних стопа.

У случају либора и евролибора, „клуб” или „картел” – како их зове „Шпигл” – састављен је од нарочито пробране групе банкара. Висину лондонске међубанкарске каматне стопе (либор) годинама је одређивала дружина представника 18 банака, међу којима и изасланици Дојче банке.

Удружење за утврђивање дневне висине евролибора (кључне каматне стопе међубанкарског кредитирања у еврозони) много је шире и има представнике 48 банака. Јавне информације кажу да два моћна кружока нису „одокативно” одређивала кретање каматних стопа на чијим и мајушним разликама зналци згрћу милијарде.

Наводно, комитети за дневну вредност либора и евролибора доносили су одлуке на основу конкретних извештаја са берзи: од „обичних” трговаца који имају дневни увид у успоне и падове актера на финансијском тржишту. На основу ових дневних договора – која утичу на тржиште послова тешких око 567 трилиона евра (сума на крају 2011) – агенција Ројтерс је потом објављивала „смернице” за инвеститоре на тржиштима 10 различитих валута и 15 различитих периода позајмљивања.

Утицај креатора вредности либора и евролибора осим што је очигледно фантастичан, истовремено је запрепашћујуће дуго измицао испиту свих заинтересованих играча.

Мућке водећих британских и америчких инвестиционих банака у јеку кризе 2007–2009. године, могући дослух са деловима извршне власти, као и распон штете за обичне инвеститоре већ су под лупом независних ревизора који обећавају да „камен на камену неће остати” док се не утврди ко је покренуо а ко спровео игру зараде на каматама усред финансијске катаклизме која је за две године спрала неколико билиона инвестиција.

Европска секција штимера глобалне финансијске кризе све доскора лагодно је пливала у сенци прозваних виновника англосаксонског „казино банкарства”. Тог заклона за лукаве европске инвестиционе банкаре више нема. Ревизори Бундесбанке однедавно су се разместили по канцеларијама Дојче банке у Франкфурту, Лондону, Њујорку, Токију, пише „Шпигл”.

Истрага већ зна да су се јединице дојаве – у облику „обичних берзанских трговаца” – бар једном месечно дискретно састајале у Њујорку, Лондону и Франкфурту. Манипулације кредитним стопама у овом или оном смеру, са овим или оним делом процента, биле су главне теме ћаскања за шанковима барова водећих светских финансијских центара, тврди немачки дневник.

Освешћивање да нешто није у реду са упадљиво високим или ниским каматним стопама кредита у јеку кризе почело је – са обе стране Атлантика – релативно касно.

Немачка извршна власт дискретно је крајем 2011. отворила истрагу о понашању инвестиционе секције Дојче банке, али и неких других тамошњих банака у периоду 2006–2009.

Да ли се мућкало само на терену међубанкарских кредитних стопа, или је штимовање практиковано на пример и на тржишту далеко комплекснијих и баснословних финансијских деривата? Немачко министарство финансија је тим поводом послало упит низу од више од 40 тамошњих банака са роком за детаљан одговор који је истекао прошле седмице.

Дојче банка је јуче саопштила да је нето профит у другом тромесечју пао на 661 милион евра са 1,2 милијарде из истог периода лане, док су у исто време приходи смањени за шест одсто, на осам милијарди евра. Дојче банка је истовремено пријавила пад профита своје инвестиционе секције за чак 63 одсто. Уз то, моћна немачка банка је већ најавила да ће укинути 1.900 радних места у оквиру плана за смањење трошкова пословања за три милијарде евра. Главнину отказа својим инвестиционим банкарима Дојче банка ће уручити на Волстриту.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *