Гендер центар: Жене вишеструко маргинализоване

Поводом 8. марта, Међународног дана жена, Гендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова је издао саопштење за јавност. Међународни дан жена обиљежава се 8. марта сваке године. Тог дана се славе економска, политичка и друштвена достигнућа жена.  Овај дан треба да се обиљежава достојанствено, с поштовањем и у знак захвалности оним женама које […]

уторак, март 8, 2011 / 12:13

Поводом 8. марта, Међународног дана жена, Гендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова је издао саопштење за јавност.

Међународни дан жена обиљежава се 8. марта сваке године. Тог дана се славе економска, политичка и друштвена достигнућа жена.  Овај дан треба да се обиљежава достојанствено, с поштовањем и у знак захвалности оним женама које су се бориле за право гласа, право на боље радне услове, право на живот, правду, мир и достојанство за све.
 
Обиљежавање 8. марта и борба жена за равноправност су од значаја за сва људска бића. Из тих разлога важно је знати и промовисати значај равноправности полова као опште друштвене вриједности за све. Такође, на овај дан се подсјећа и на тежак положај жена у друштву које су и даље дискриминисане по основу пола у јавном и приватном животу, велики број њих су жртве насиља по основу пола и насиља у породици, а некима су угрожена или у недовољној мјери омогућена основна економска, социјална, политичка и културна права. Традиционалне и стереотипне улоге које се женама такође намећу и даље отежавају њихов напредак у друштву.
 
Обиљежавање Међународног дана жена је у интересу свих нас у Републици Српској и због тога реафирмишемо на овај дан нашу посвећеност поштовања, промовисања и заштите женских људских права и равноправности полова, што представља императив економског и социјалног развоја сваког друштва. Иако је напредак видљив у многим областима, ипак је остало још много посла да се уради. На Међународни дан жена сви треба да се критички осврнемо на остварена достигнућа, како бисмо могли градити и унапређивати оно што смо урадили и поправити оно што нисмо.
 
У Републици Српској законски оквир гарантује и штити права жена, те равноправност мушкараца и жена у друштву. Ситуација де факто је ипак другачија. Република Српска није изузетак јер у свим земљама свијета постоје различити облици дискриминације по основу пола, те је дужност држава да предузимају мјере како би се те постојеће неравноправности искоријениле. Према анализама и стању које Гендер центар Владе РС прати у оквиру свог мандата разлог за непоштовање стандарда и принципа за равнправност полова лежи у непознавању и недовољној свијести о овим правима, али и о традивционалним и патријархалним обрасцима који су често главна препрека у остваривању суштинске равноправности.
 
С тим у вези треба посбено напоменути да су женска људска права нешто што припада свакој особи женског пола по самом рођењу као и сва друга људска права, али се она најчешће као таква доводе у питање, односно стално се поставља питање и дебатира зашто се потенцира заштита тих права. Стога је потребно поред даљег јачања законског и институционалног оквира у овој области стално радити на подизању свијести, образовању о овим правима и њиховом значају, а у циљу искоријењивања штетних предрасуда и стереотипа који воде дискриминацији и насиљу.
 
Жене трпе дискриминацију у различитим областима живота и рада, у приватној и јавној сфери. Од различитих облика дискриминације издвајамо:
1.      Насиље у породици
 
Према подацима о случајевима насиља у породици у Републици Српској, које прикупљају надлежне институције и субјекти заштите, преко 95% жртава насиља у породици су жене. Заштита њихових права у случајевима који се процесуирају пред правосуђем још увијек није задовољавајућа. То обесхрабрује жене да пријаве случајеве дискриминације и насиља које доживљавају.
 
2.      Дискриминација у области рада, запошљавања и приступа ресурсима
Де факто жене раде више а имају мање. У неповољнијем су положају на тржишту радне снаге, теже остварују радна права када је у питању материнство, често су прве на удару отказа у случају економске кризе. Жене такође нису у равноправном положају приликом тражења запослења због свог брачног односно породичног статуса. Стога су принуђене да раде у такозваној сивој економији на лошије плаћеним радним мјестима и да прихватају послове под лошијим условима. Ово потврђују и званични подаци ресорног министарства који указују на чињеницу да су жене мањина међу запосленима и у активној радној снази. То не значи да оне мање раде, напротив, свакодневни послови жена су оптерећујући, неплаћени и друштвено непризнати. Према подацима Фонда ПИО само једна трећина од укупног броја пензионера су жене које остварују право на пензију. Привредне гране у којима су већина жене су најмање плаћене и најмање вредноване. Чак и у тим гранама руководећи кадар је већином мушки. У Републици Српској жене су у веома малом проценту власнице имовине па им је из тих разлога отежан приступ кредитима и финансијским подстицајима. Велики број сеоских жена раде као неплаћени помажући чланови домаћинства, не примају зато никакву надокнаду и приход нити имају могућност остваривања пензијског и здравственог осигурања.
 
3.      Дискриминација у учешћу у јавном и политичком одлучивању
Оптерећење жена бројним обавезама у приватној сфери, те преовлађујући став околине да за жене није политика, утиче на де факто отежан приступ управљању и одлучивању. Зато оне немају довољно могућности да утичу на одлуке које би побољшале њихов положај.
 
4.      Вишеструка маргинализација
У посебно неповољном положају су жене на селу, жене са инвалидитетом, самохране мајке, Ромкиње, избјеглице и расељена лица, жене жртве насиља и друге вишеструко маргинализоване групе. Ове групе жена трпе дискриминацију и по основу пола и по основу неког другог својства или ситуације у којој живе, што додатно отежава њихов положај.
 





Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *