Гаврило Антонић: Возови и возни ред

Сви возови у Републици Српској су стали и у стању мировања се налазе већ неколико седмица због штрајка машиновођа.

Траже се веће плате, а власт одговара – нема пара! Од како су основане, у Жељезнице РС сручене су стотине милона марака, али напретака нема. Губици су просто постали судбина овог великог колектива. Скоро све посљератне владе су у ЖРС није улагале, али ствари се нису поправљале. Додуше, гомилали су се и запослени, иако се обим посла није повећавао у тој сразмјери, али то је нека посебна прича.

Бројне су и афере везане за овај саобраћајни систем. Сад је одједном дошло до тога да се нема куд и пукло је. Машиновође су упорне, а упорно је и руководство. Нико не попушта! Најуноснији посао Жељезница РС, превоз руде из Приједора, је стао, а губици расту. Није помогао ни апел начелника Приједора.

Што се Бијељине и околине тиче, нас су визонарски ријешили бриге о возовима још давно. Скоро да смо и заборавили кад су Жељезнице Републике Српске, заједно са својим колегама из Србије, жељезнички саобраћај на прузи Бијељина – Шид ставиле на споредни колосијек.

Повремено, претежно о изборима, активира се прича о некој другој врсти шинског саобраћаја, али и то углавном заврши у домену "изборног шегачења". Додуше, наредне године су локални избори па је могуће опет очеквати такве или сличне грађевинске подухвате у Бијељини.

Што се осталих возова тиче за нас у Републици Српској и Босни и Херцеговини сви возови су већ одавно стали. Они који возе пут Европе су из нама блиског окружења већ одавно отишли. Шта је снашло наше политичке "машиновође" па већ неколико година штрајкују, тешко је рећи.

Шта год да је, ми углавном стојимо на празном перону и чекамо неки будући воз за којег се не зна да ли ће уопште доћи и када ђе то бити. Ако буде све по возном реду, који је недавно објављен у Бриселу, у Европу ће прво "отпутовати" Хрватска, а одмах иза ње ће Црна Гора, па Србија. Нас нема ни у задњем вагону макар и оног најгорег европског воза! Зашто је то тако? Па, ваљда, "машиновође" знају!

Ако све буде "по бриселском возном реду" за нас у Семберији то значи да ће сјеврни дио наше општине (уз ријеку Саву) већ од 2013. године граничити са Европском унијом. Нешто касније, кад уђе и Србија, и они уз ријеку Дрину ће преко воде гледати у Европу. Тако ће Европа, односно Запад, са запада стићи и на наш исток. За оне нешто јужније дијелове општине, по том питању, ствари су нешто тужније.

У сваком случају бићемо окружени Европом. Шта ће то конкретно значити за наше привреднике, а посебно за пољопривреднике, и за њихов извоз тек ће се видјети. Како год да буде, од свих наших возова редовни су још само они у Чолиној пјесми. Они и даље романтично пролазе кроз Подлугове. И то само зими. И то је лијепо, али нажалост од тога се не живи!

Остало је још да се надамо да наше "машиновође" неко натјера да прекину свој вишегодишњи штрајк. Пошто то све мање интерсује било кога из свијета, сви су изгледи да ће то ипак бити наш "домаћи" задатак.