Гавран у јужном току

Пажња за политичким садржајима у предизборном периоду се повећава. Ко пажљиво прати дневник, као што то чини Милорад Лабус, може свашта примјетити. Научио сам с годинама од једног доброг, старог новинара Најке Османчевића да се репортажа не може написати док се ципеле не испрљају. Поједини технолози ме научише да вода може бити прљава и кад […]

недеља, септембар 23, 2012 / 06:41

Пажња за политичким садржајима у предизборном периоду се повећава. Ко пажљиво прати дневник, као што то чини Милорад Лабус, може свашта примјетити.

Научио сам с годинама од једног доброг, старог новинара Најке Османчевића да се репортажа не може написати док се ципеле не испрљају. Поједини технолози ме научише да вода може бити прљава и кад је бистра, живот у Бањалуци да улице могу бити још прљавије након што је оперу шмрком, а сам увидјех да је код нас политика врло „шпорка“, што би рекли Далматинци. Али ова кампања, пред изборе, више се не може назвати ни прљавом, па ћемо компарацијом доћи до епитета – јадна. Јадна мајко, јадније сватова, јадније сватова и јадније шатора.

Гледам билборде, сваки други је распаран и изгребан, сваки трећи поливен и препрскан, уништен прегорјелим уљем, ваљда је то уље из прегорјеле привреде наше, да се и задњи доказ криминала уништи. Они владајући билборди, мајку му, сви некако високо, њих не можеш лако докучити, па сви стоје нетакнути, нашминкани и насмјешени. Па размишљам, да није тих билборда, не би народ ни видио те политичке медиокритете, не би знао како та лијепа лица изгледају.

И да није РТРС, јавне нам куће насушне, баш рецимо РТРС синоћ, другог дана по Малој Госпојини и његовог Дневника у пола осам, који поче 1992-годишњом „страхукости“ информацијом, како се вехабије састаше вечерас у Сарајеву. Заледи се крв у жилама од тона спикера и информације да РТРС има још материјала осим њемог снимка једног чича-брадице пред микрофоном.

А онда послије страха у кости, поче лијепа српска прича, о Јужном току гасовода из братске Русије, и све је то ишло некако, ред СНСД републичких функционера, ред професора машинства, док се ничим изазван у прилогу не појави главом и брадом Слободан Гаврановић лично и не рече некакву умотворину типа, да ће гас добро доћи и Бањалуци. Нисам упратио ко је новинар-ка аутор прилога, али предлажем је за награду макар Колегијума, кад је успјела у овај урадак убацити кандидата за Давидовића, пардон градоначелника „јужнотоковског“ града Бањалуке. Ово је епохално, просто, као дугогодишњи новинар, који некад није имао гдје „стрпати“ реалне и битне саговорнике, осупнут сам умјетношћу дотичне особе, а већ, знајући како то тамо у пракси иде, као да видим усхићеност уреднице , која то гледа из прикрајка.

И нисам се још био добро опоравио од шока колико новинарство може еволуирати и демантовати све уџбенике, који прописују неке тамо норме, објективне реченице и слично, кадли се опет у новом прилогу појави тај до јуче потпуно анонимни и тајанствени Гаврановић, овај пут не под шатором, не под гасом, већ негдје у некој периферној мјесној заједници, чију је територију удостојио посјетом.

Признајем, нисам ризиковао да га трећи пут у седам минута сретнем, јер бих желио да га видим с леђа, али никако да га трећи пут морам частити, те пребацих своје тијело за рачунар, а мисли овдје пред вас.

Узбуђен сам, опростите ми ако сам написао нешто што не разумијете, а за индикације, контраиндикације и мјере опреза, ако ово читате, а ОНИ сазнају, немате се коме обратити.



0 КОМЕНТАРА

  1. У новинарству нашем насушном, нажалост и у оном што се само тако зове нпр. ртрс треба пронаћи мјесто гдје су се разишли професионализам и објективност поткријепљена чињеницама и од тада свако путује на своју страну, професионализам се улогоровао под итнерес, а објективност се изгубила у магли!

    Ово што се са медијима дешава не слути никаквом добру, једног дана ће се тв апарати избацивати из дневних соба, као старински ћилими!

    http://www.thedailyshow.com/watch/wed-september-5-2012/hope-and-change-2—the-party-of-inclusion

Оставите одговор на nikolicam123 Одустани од одговора