Фронтал вас позива: Извјесите заставу на прозор!

Наравно да постоји обавеза да се застава државе извјеси на њен празник, па тако и државе Српске. Но, у нашем епском нејединству, треба то и нагласити онима који немају ту обавезу.

понедељак, јануар 9, 2017 / 09:37

Наравно да постоји обавеза да се застава државе извјеси на њен празник, па тако и државе Српске. Но, у нашем епском нејединству, треба то и нагласити онима који немају ту обавезу.

Као и за референдум, Фронтал као идеолошка заједница, сматра да излазност и на Дан Републике мора бити у најмању руку достојна.

Посматрајући улице главног града, још од међународне Нове године, примјећују се аутомобили са заставицама, али и грађани који вјешају заставе на прозоре и балконе.

Неке су са видним траговима пресавијања, што ће рећи да су до сада биле некориштене или дуго складиштене у пластици, неке су подијељене од стране државе на незнаном мјесту, а неке су се јасно ту вијориле и раније.

Код моста КАБ-а, познатог у Бањој Луци као Венеција мос, један од ријетких модерно уређених угоститељских објеката који има ћириличну фирму "Задатак", извјесио је толико велику заставу, да смо и ми у обавези да га бесплатно рекламирамо.

Нешто ниже, на паркингу код Студентских домова, традиционално је ту камион са билбордом који нас позива да истрајемо и славимо.

Фронтал апелује на грађанство Српске да се и они поведу за овим примјерима.

Хвала у име оних који су у борби за нашу Репубику Положили своје животе, као и оних најмлађих, који тек треба да науче да ту жртву поштују и тековине чувају.



0 КОМЕНТАРА

  1. „Код моста КАБ-а, познатог у Бањој Луци као Венеција мос, један од ријетких модерно уређених угоститељских објеката који има ћириличну фирму „Задатак“, извјесио је толико велику заставу, да смо и ми у обавези да га бесплатно рекламирамо.“

    Од свега у граду реклама „Задатку“? (И чуј имена за кафану – Задатак???)

    Фронтал је канда примио Шешељеву логику. Код Шешеља кажеш „Русијо мати!“ па ти се све опрашта. Осим тога није важно ни шта мислиш ни шта радиш.

    Окачити заставу, и написати ћирилицом назив локала, то је довољно да се рекламира „Задатак“?

    Многи су окачили заставе, неко и мање, према могућностима. Ја знам и правих патриота који нису уопште окачили заставу. Разних људи ћутљивих и чврстих, али невољних и уопште повучених.

    А једном сам у том „Задатку“ чекао да ми у сусједној копирници ископирају дијелове из једне књиге коју сам морао брзо вратити . Удесило се да дође наша млада елита и сједне, сто до мене, са исто тако младим власником локала који је, изгледа, и сам дио те елите. Власник локала је прегледао биланс пословања, промет, шта ли… И разговарали су сви скупа. С обзиром на потребу за истицањем тога скупа за столом, и уопште на празно хвалисање ту, не бих се чудио ни да су заставу данас пустили и преко Врбаса, до Машинског факултета. То би онда исто било права мјера њиховог патриотизма! И узор за испуњење грађансе дужности на свечани дан.

    Тужни дане, а тужни Фронталу, коме дајеш бесплатне рекламе!

    Узмите им бар те паре за рекламу, није толико богат Фронтал да „Задатке“ чашћава.

  2. Славија,

    добро Крин написа, као да сте опсједнути Симом.

    Није теби Симо ништа крив, па да њему шаљеш фактуру за рањавање.

    Ја сам и прије рата био и Милошевићев и Караџићев противник и са својим истомишљеницима из СПО упозоравао куда ће српски народ одвести та политика.
    Да си нас пажљиво слушао можда би боље прошао. Не само ти, него и остали.

  3. ДАН РЕПУБЛИКЕ

    Данас је Дан Републике и стари није попио нимало. На телевизији Лепа Брена и стари се сјећа ратних времена. Да би данас било боље, они су потурали своја плећа. Жао му је што неки мисле да је живот негдје другдје и не сања се више стари сан. Сви чекају пасош да оду ван. А стара каже: „Сине, ћути, скрати језик! Могу те чути.“.

    Извините, али немам заставу. И није ми до славља. Посебно не некоме из ината. И лицемјерно је да ме на истицање заставе позивају сви ти који барут мирисали нису кад је требало на страшном мјесту постојати. Моја родољубива осјећања су моја приватна ствар. Није проблем да их дозирано испустимо јавно о великим побједама, годишњицама и славама. Али ја нећу. Ни кад загрме топови. Јер сам научио на лекцији коју су платили моји најближи мушки сродници. И не допуштам да ми неко сугерише како да се данас понашам. Посебно не они који су из рата изашли много богатији но што су били прије. И лицемјерно је да исти они који су шаком и капом преносили све те државотворне надлежности и предали Брчко нарушивши континуитет територије Републике Српске данас најављују да ће „можда“ тражити да се те надлежности врате.

    Не, нису ми је огадили, нити то могу. Али не морам објавити на инстаграму да је волим, да је она дио мене, да смо заједно одрастали, да бих увјерио св’јетину да искрено волим.

    Тих ратних година, уз петролејку сам учио, слушао вијести с ратишта, проживљавао све заједно с мојим народом. Имао емпатију и за патње других. Остао човјек према свима који су различити, вођен чојством и јунаштвом часних предака. Нису ми бомбе падале по глави, али тај рат дубоко је урезан у моју личност. Република Српска је дио мене.

    Најљепше дјетињство памтим из СФРЈ, то је била моја земља, Велика Србија, Велика Хрватска и Велика Босна, рјешење за све. Жељели смо остати у тој земљи, живјети у толеранцији, али други су бирали излазак из те земље. Алија Изетбеговић је повукао потпис с Мировног споразума португалског дипломате, да би након страшног братоубилачког клања баш он (а не Радован К.) правно кумовао стварању Републике Српске новембра и децембра 1995. године. Умро је, али је остао син, човјек рата, који је и данас на самом врху бошњачке политике. Исти тај и данас путем полуприватизованих судских институција покушава српском народу да поништи слободу ради које је и створена Српска, која није била циљ, већ посљедица потеза Бакировог оца. Од ратног циља није одустао, и слично оцу, управо он данас гура Републику Српску у самосталност. И баш данас из бошњачких пера долазе хектолитри мржње која заправо даје за право Додику када тврди да оваква БиХ нема никакву будућност. С друге стране, српски политичари у инат радикализованом Сарајеву, а не из љубави према Републици Српској, с чијим стварањем већина њих и нема додирних тачака, славе. Слави се живот, а Република Српска се данас „одржава на апаратима“.

    Данас је Свети Архиђакон Стефан, Крсна Слава мог покојног ујака, који 26.9.1991. године са својих 35 оде у рат из кога се вратио тек 1996. године. Најбоље године провео је на ратишту. Није имао дјеце, па се Крсна Слава „гаси“. Однесох јутрос кољиво у цркву да му одржимо помен.

    Мој пријатељ је деведесетих отишао у рат, био све вријеме у санитету, преко руку му прешло стотине рањеника. С факултетском дипломом гази дубоко у четрдесете, с великим стажом на бироу, без материјалних могућности да створи породицу.

    6. јануара 2017. године у кафану у Центру Бање Луке улази промрзао човјек (стар око 60 година) „само мало да се огрије“. Нема за чај. Газда га пита који ће чај на рачун куће. „Дај неки најјефтинији!“ – одговара. Не сумњамо да је пет година живота дао за слободу свог народа.

    Исто вече запазих на друштвеним мрежама објаву познанице која организује хуманитарне акције да је затекла празну трпезу у дому седмочлане породице.

    Како су у рату животе губили најбољи међу нама, тако и данас Српску напуштају они најбољи. Дјеца се не рађају, јер половина младих нема елементарне услове за стварање породице. Они који су животе дали за одбрану Српске ни данас немају спомен обиљежје. Приоритети су неки други. Оно за шта су животе дале генерације наших славних предака изгубићемо у миру. као земља стараца који не живе, већ чекају смрт. Срећни ако могу дјецу и унуке за Божић видјети путем скајпа.

    Извините, али данас ми није до славља. Запалио сам свијећу ујаку и другима који су животе положили за моју слободу да могу данас обиљежити Дан који симболише баш ту слободу, коју ми други желе ограничити. Молим вас, немојте ми ви одређивати како ћу и мјерити ми родољубље, јер те ваше мјере за мене нису релевантне.

    (И напишите ми колико кошта једна већа застава! У тој вриједности ћу купити вечеру за чланове седмочлане породице чија је трпеза за Божић празна.)

  4. drazen78bl,10.01.2017. 12:46:34

    “Али не морам објавити на инстаграму да је волим, да је она дио мене, да смо заједно одрастали, да бих увјерио св’јетину да искрено волим.“

    Чуј му приче, заједно одрастали. Можеш јој ћаћа бити!

  5. Нисам ја Симо опсједнут тобом, нити шаљем теби било какве фактуре, нити ми је жао што сам рањаван.
    Жао ми је због много других ствари, а за то се не обраћам теби.
    Узео сам те горе само као дугогодишњег члана Фронталове – „срећне породице“ и ништа више.

  6. drazen78bl, 10.01.2017. 12:46:34

    Све од ријечи до ријечи, стављам потпис!
    С тим што су је мени ипак малчице и огадили.

    Рече неко:
    Постоје генерали због којих ти омрзне војска, попови вјера и црква, политичари држава…,

  7. @Oроз

    Фурунџија те побацио низ поље празилука. Теби срећом не могу бити ћаћа, јер си рођен/побачен на анални отвор.

    Мој став сам објавио на мом фб зиду 9.1.2017. у 14.02, дакле прије него што је тебе засврбила фуруна.

Оставите одговор на Симо П. Ороз Одустани од одговора