Марко Шикуљак

Франшизни национализам

Већина оних који ће се у Србији декларисати као националисти/патриоте/родољуби/ у Републику Српску гледају као на земљу из снова. Имајући у виду подјеле у Србији то и јесте тако.

уторак, јул 18, 2017 / 14:05

Ми смо прави Срби, а бурек је само са месом! По тим фразама  нас браћа у Србији препознају. Да представништво Српске разумије смисао свог постојања, то би им био слоган неког догађаја.

Јасно је да се српски нациЈоналисти неће повући са истуреног положаја у Београду, и преселити у Републику Српску. Али није јасно зашто ми одавде од њих узимамо атест да смо Срби?

Парадоксално, у Српској нема ни једне родољубиве организације, па ни оних које организују странке за разне потребе у јавном животу. За то су искористили силна паралелна удружења логораша, удружења ветерана, дјеце погинулих бораца, удружења несталих…

Када нам треба нешто баш српско, онда увозимо из Србије. Не можемо без некаквих Заветника или Источне алтернативе. Они ће некоме одавде дати франшизу (пренијети права кориштења имена и знаковља, практично подружница) и тиме ће ти добити легитинмо право да иступају са тежином београдске организације.

То што домаћи заступници заветништва и источноалетнативности немају никакву тежину ни у својој мјесној заједници, није битно. Иза њих стоји београдско име, а иза њега наступ на ТВ Палма, а то је за нас много важно.

Ни пјевач се не постаје док те не нахвале на београдским фреквренцијама.

Срби у Српској обично не цијене неко организовање, осим кад повампирени усташлук озбиљно не запријети доласком пред врата, па се у складу са опасношћу збију редови и предузму потребне мјере. Нису склони београдском субкултурном удруживању и парцелисању: Био сам навијач, па се сморио и отишао у скинсе, онда Образ, па мало радикали, па смо се посвађали, па неко основао Заветнике, неко отишао у Источну алтернативу…

Судбина свих тих београдских националних организација је иста. Или им је највеће достигнуће качење наљепница на саобраћајним знацима, или одрађују посао за странке и ДБ, док се не искомпромитују и дођу млађи.

Дубоко антисрпске и посткомунистичке власти гурнуле су српско родољубље на маргину, мијешајући га са субкултуром, како би се свако нормалан и пристојан од њега склањао. Истовремено, институције, медије, универзитет, освојили су другосрбијански полуинтелигенти, који праве подјелу коју јавност усваја: Ми смо млади, лијепи, паметни, образовани, имамо све зубе, ко мисли другачије, он је све супротно.

Иако је научио да на говорима понавља приче о томе како је Југославија била српска заблуда, јер то пали масе, Додик је и даље дубоко у комунизму, што се види по начину на који се понаша и влада. Убацивање у игру удбашконационалистичких организација најновија су потврда тога. У његовом стилу то доноси инстант корист, у дугорочну штету за Српску.

Протекли период у коме су на сцени били Заветници, наново је замутио став како се свеукупна јавност треба поставити према питању Сребренице, али и замутио бару из које је на површину испливао најмсрдљивији муљ. Биће нејвероватна срећа ако за тај муљ у будућности не будемо говорили да су заметак другосрпске елите, која ће по узору на београдску спроводити медијски и псеудоинтелектуални терор над овим народом.

Франшизни национализам је пратећа појава која ће бити оправдање да једном испливали муљ тражи више пара од донатора. То је нека врста међузависности коју између себе у Србији гаје, напримјер, организације као СНП Наши и “Иницијатива младих”, чија саопштења за штампу су једновремена и толико супротстављена, да се чини као да их пише иста особа, која онда само кроз програм убаци текст, као фотографију, у негатив.

Код нас смо ових дана имали појаву да се након вријеђања успомене на 12 беба, у исфорсираној општедруштвеној небитности, један такав реферише да ће да напустити Бању Луку. Јесте, али само док скокне до Будимпеште и накамчи долара за смијурије које пише. Па онда назад до свог стварног пребивалишта у Ефбиху…

А као што у Београду нису нашли одговор за другосрбијанску елиту, тако нам франшизе неће дати одговор ни на овдашње им сроднике по недјелу.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *