Филм о пилоту Ф-117 и официру који га је срушио премијерно приказан у САД

Веома позитивне реакције публике на документарац Жељка Мирковића о послијератном пријатељству пилота америчког "стелта” и српског официра у пензији који га је оборио

У суботу у Њујорку, а у понедељак и у Вашингтону, гледаоци којих је у оба случаја било више него што су организатори очекивали, изузетно топло су примили премијерно приказан „Други сусрет”, једноипосатни документарни филм Жељка Мирковића о послијератном пријатељству пилота америчког „невидљивог” авиона Ф-117 и српског официра који га је прво открио, а потом прецизно навођеном ракетом и, у правом и досад једином случају ове врсте, оборио.

Премијера у Вашингтону одржана је у Џерман Маршал фонду, институту посвећеном промоцији трансатлантске сарадње и разумијевања, чији је огранак у Србији финансијски помогао реализацију филма. Потпредсједник Фонда је већ три године иначе Иван Вејвода, некадашњи извршни директор Балканског фонда за демократију.

Вашингтонској премијери присуствовао је и високи функционер Стејт департмента Филип Рикер, у чијем делокругу је и наш регион, а са великом пажњом и пуно емоција послије његовог краја, филм је одгледала и група студената међународних односа са Универзитета Клемсон из Јужне Каролине, са својим професором Владимиром Матићем.

Емоције су уствари биле јаке од почетка до краја у документарној причи која почиње сензационалном вијешћу из марта 1999. о обарању америчког „стелта”, бомбардера Ф-117 невидљивог за радаре, али се не бави ратом, већ послијератним судбинама два главна актера овог догађаја: америчког пилота Дејла Зелка, који је преживио директан погодак своје летјелице, и српског ракеташа Золтана Данија.

„Други сусрет” је њихово виђење 12 година од тог догађаја, када обојица нису више војници, и када се упознају као људи које је спојио несвакидашњи догађај. Обојица су наиме могла да убију један другог, Золтан Дени је у томе замало успио, али оно што се обично назива „судбином” учинило је да их то на необичан начин веже и да постану истински пријатељи.

Зелко прво одлази у госте Данију, заједно проналазе место гдје се срушио авион и гдје је он успешно приземљио да би послије седмочасовног скривања у једном јендеку био евакуисан, у Музеју ваздухопловства потом разгледа остатке авиона констатујући да је погодак његовог новог друга био „прецизан” и препознаје свој шљем који је такође музејски експонат.

Золтан Дани је у међувремену постао пекар, а и Дејл Зелко, чији је деда иначе у Америку имигрирао из Словеније, завршио је војну каријеру. Њихово дружење се потом наставља узвратном посјетом, овога пута цијеле породице Дани породици Зелко у њиховој кући у Њу Хемпширу и тим призорима људскости завршава се овај филм о томе како непријатељи постају пријатељи.

„Изузетна прича која говори о конфликту превазиђеном на људском нивоу”, оцијенио је филм Филип Рикер, који је прије пројекције подсјетио да је у току 130. годишњица америчко-српских дипломатских односа који су „имали и добра и лоша времена”. „Сјајна прича о конфликту и помирењу”, рекао је Иван Вејвода, док је амбасадор Србије у САД Владимир Петровић филм доживио као подсјетник на „тамно поглавље” међусобних односа, „које желимо да заборавимо, али истовремено и да запамтимо”.

Режисер (и продуцент, са сопственом кућом свакако не случајно изабраног имена „Оптимистик филм”), Жељко Мирковић, коме је за реализацију ове приче требало пет година, задовољан је пријемом филма и у Њујорку и у Вашингтону, а посебно охрабрен најавама да би могао да учествује у трци за страног документарног „Оскара” за 2013. Званичну београдску премијеру, у Дому омладине, најавио је за 29. октобар.