Фиктивна предузећа у општини Лакташи

Новоизграђени Тржни центар у лакташком насељу Трн, одаје моћ модерног бизнис центра, који би, према општинској евиденцији, требало красити 36 сједишта предузећа. Умјесто толиког броја предузећа, у овом полупразном објекту се данас налази свега неколико привредних субјеката. Углавном је ријеч о предузетничким радњама, банкама и угоститељским објектима. Пише: Сузана Квргић Канцеларије зјапе празне, а већина […]

петак, октобар 23, 2009 / 09:46

Новоизграђени Тржни центар у лакташком насељу Трн, одаје моћ модерног бизнис центра, који би, према општинској евиденцији, требало красити 36 сједишта предузећа. Умјесто толиког броја предузећа, у овом полупразном објекту се данас налази свега неколико привредних субјеката. Углавном је ријеч о предузетничким радњама, банкама и угоститељским објектима.

Пише: Сузана Квргић

Канцеларије зјапе празне, а већина од тих предузећа постоје само на папиру. Имају активан порески број, али погрешан телефонски број и адресу. Телефонски бројеви, дати при регистрацији у Општини, заправо су приватни бројеви људи који немају никакве везе са поменутим предузећима.

Истраживање је показало да недовољна контрола новооснованих предузећа од стране општинских инспекцијских органа отвара сумњу да су нека од тих предузећа „фиктивна" и да постоје ради нелегалног стицања добити.

Судски органи су до сада процесуирали неколико „фиктивних" предузећа из Лакташа за нелегално пословање и пореску утају. Најпознатији је случај предузећа „Плотер траде" из Лакташа, и Жељка Манојловића који је осуђен 2004. године на двије године затвора и 50.000 марака казне због "прања" 18 милиона марака за више од 100 фирми из цијеле БиХ.

У општини Лакташи, по пројекту „Брза процедура", могуће је регистровати предузетничку радњу и дјелатност за један дан

„Код нас је углавном контрола сконцентрисана или на поједине дјелатности или на велике пореске обвезнике, гдје се мисли да се може утајити пуно новца, тако да и новоосновани практично пролазе и ми то сазнамо тек кад се ствар одмота на неки начин", објашњава Дамир Миљевић, економски аналитичар.

У општини Лакташи, по пројекту „Брза процедура", могуће је регистровати предузетничку радњу и дјелатност за један дан. И регистрација предузећа у општини, према ријечима општинских рефераната, обавља се у најбржем могућем року.

Када се заврши процес регистрације, на општинским инспекцијским органима је да провјеравају даље пословање новооснованих предузећа и предузетничких дјелатности.

Општинска инспекција, правдајући то недостатком кадра и многобројним привредним субјектима на територији општине, не врши честу контролу регистрованих предузећа која, с друге стране, не пријављују пресељење на другу локацију нити отпочињу стечајни или ликвидациони поступак.

Постоје ли непостојећа предузећа?

Предузећа Сурјан д.о.о.; Олимп-пром еx; Еко-wаy;Гавро & Симоне; Граовац траде; Тадић гроуп; МС Гроуп; Тркуља промет и Шобота експорт, само су нека од непостојећих предузећа са сједиштем у улици Доситејева број 2 у лакташком насељу Трн. Према општинској евиденцији, ова предузећа и даље имају активан порески број а нису пријавили пресељење на другу локацију, што су, приликом помјене локације, дужни учинити.

Уколико су престала са радом, ова предузећа су морала покренути стечајни или ликвидациони поступак код надлежног суда, те одјавити предузеће у Општини.

У одјељењу за инспекцијске послове општине Лакташи нису упознати са случајем полупразног тржног центра у Улици Доситејева број 2, нити располажу информацијом гдје су и постоје ли уопште поменута предузећа.

„Претпостављам да од ових предузећа пола сигурно не ради, а никад није покренут стечај или ликвидација. Јер ликвидирати или одвести предузеће у стечај кошта и претпостављам да од ових, не знам колико фирми сигурно не ради или су основали другу фирму на неком другом мјесту. Тога има колико хоћете", покушала је објаснити Љиљана Којадиновић, начелница Одјељења за инспекције послове општине Лакташи.

Из одјељења за привреду и друштвене дјелатности општине Лакташи, нису доставили тражене информације о власницима поменутих предузећа и датуму регистрације, тврдећи да давање таквих информација није у њиховој надлежности.

Нада Прпић, члан општинске Комисије за утврђивање техничке испуњености услова које морају испуњавати пословни простори предузећа, потврдила је да је Комисија већ провјеравала просторије у Тржном центру у Трну и да те просторије испуњавају услове техничке опремљености.

„Тамо су махом канцеларије и банка. У приземљу има неколико радњи, а обично су канцеларије. Оне буду опремљене – радни сто, столица, телефон… Погодне су за посредничке дјелатности, те за сједиште и административне послове предузећа", каже Нада.

Надлежност за контролу предузећа имају републичка и општинска инспекција, као и инспекција Пореске управе.

„Сва одговорност за постојање таквих фирми је, прије свега, на онима који оснивају, али и на контроли. На контролним органима је да провјеравају да ли сте ви на адреси на којој сте рекли да јесте, да ли су ваши приходи онолики колики јесу итд… Код нас је увијек проблем контроле, сви се праве луди", сматра Миљевић.

Према његовим ријечима, недостатак инспекцијског кадра не може бити разлог неефикасне контроле предузећа јер Босна и Херцеговина има највећи број порезника по привредном субјекту у Европи.

С друге стране, начелница одјељења за инспекцијске послове општине Лакташи улогу инспекције не види само у честим контролама: „Није смисао инспекције да излази сваки час на терен. Нама није смисао да нашим привредницима онемогућимо рад, већ да се, уз нашу сарадњу, субјекти понашају у складу са Законима. Право да Вам кажем, не иде се тако често, сем код пријава. Али сама контрола, од прилике сваких годину дана. Имали смо анализу која је показала да се обично уочене грешке не понављају. У појединачним ситуацијама се уочи непоштовање закона, али углавном се не понављају."

Једноставна процедура и (не)могућност злоупотребе јавног положаја

Систем „Брзе процедуре" у општини Лакташи, омогућава да задужени општински референт, након што предузетник поднесе Захтјев за регистрацију, прибавља Рјешење о одобрењу оснивања предузетничке радње, јединствени идентификациони број (ЈИБ), пријављује предузетника код фонда ПИО и Фонда здравственог осигурања, и читав процес се завршава за један дан.

Код регистрације предузећа, та процедура је нешто дужа јер је неопходно предузеће најприје регистровати у надлежном Регистарском суду. Општинска комисија провјерава испуњеност услова предузећа у погледу техничке опремљености, заштите на раду, заштите и унапређења животне средине, као и других прописаних услова које морају да испуњавају пословни простор, уређаји и опрема.

Поједностављена процедура регистрације, до сада се показала добрим потезом, јер је, у овој општини, регистровано 956 пословних субјеката. У Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности општине Лакташи тврде да поједностављена процедура регистрације не оставља могућност злоупотребе јавног положаја лица запослених у општинској администрацији, јер се регистрација врши искључиво на основу документације коју предузетници достављају овом одјељењу.

Поједностављена процедура регистрације, до сада се показала добрим потезом, јер је, у овој општини, регистровано 956 пословних субјеката

"Не кажем да је то немогуће, малверзација може бити, фалсификованих докумената може бити. Међутим, то је већ ствар неке друге институције. Када су предузетници тражили да се региструју, били су регуларно у суду пријављени и имали су Уговор о закупу на одређеној адреси, али на нама није даље да истражујемо. Он је можда направио Уговор са неким газдом пословног простора и ту је регистровао своју дјелатност. Да ли је ту био мјесец, два, три или пет, то је на неком другом да утврди. Ту су инспекцијски органи који даље контролишу свако одобрење за рад", објашњава Бранкица Зелић, начелница одјељења за привреду и друштвене дјелатности Општине Лакташи.

Из Министарства за економске односе и регионалну сарадњу Владе Републике Српске, одбацују сваку могућност злоупотребе јавног положаја лица запослених у општинској администрацији, приликом регистрације привредних субјеката.

Службеници у општинским одјељењима за привреду и друштвене дјелатности и одјељењу за инспекцијске послове тврде да им никада нико није понудио мито. У случају да прихвате мито, следује им дисциплинска казна и отказ, истичи у општини и додају да су упркос свим наводима о корупцији успјели задржати добар пословни имиџ.

Фиктивна предузећа и грешка у корацима

„Кад се врши злоупотреба регистрације, онда се то најчешће ради тако што се бизнис оснива на неког другог човјека или путем фалсификованих личних докумената", објашњава Миљевић и додаје да је неколико година раније била општа појава да се људима, који немају никакве везе са послом, плати 1000 – 2000 КМ и на њихово име се отвори фирма. Фиктивни власник не плати порезе, покупи новац и оде. Кад се све открије, наивни „оснивач", остане са фиктивном фирмом која није плаћала обавезе друштву.

Жељко Манојловић је, у току 2003. године, код Основног суда у Бањој Луци основао четири предузећа на имена непознатих или непостојећих особа. Тако је регистровао „Плотер Траде д.о.о." Лакташи на име Зоран Радојчић; „МР Траде д.о.о." Бања Лука на име Мирослав Радошевић; „Делта Пром д.о.о." Бања Лука на име Новко Малешевић и „Продукт Цо д.о.о." Бања Лука на име Савић Славољуб.

Нови закон о привредним друштвима

Од 01.јула 2009. године, ступа на снагу Закон о привредним друштвима, којим се поједностављује процес регистрације предузећа. Новим Законом се напушта концепт претходног утврђивања испуњености услова за рад предузећа, тако да предузеће може да отпочне са радом након регистрације код надлежног суда и регистрације у Пореској управи, а испуњеност услова за рад накнадно провјерава надлежна инспекција.
На питање хоће ли нови закон повећати могућност злоупотребе, Миљевић одговара: „Неће. Контрола злоупотребе је у рукама контролних органа. Према томе, сам закон и процедура посебно не могу да утичу на то. Ако сам ја намјерио да направим фиктивну фирму, законодавац ме не може спријечити јер он не зна да ће та фирма бити фиктивна или стварна. А циљ би морао бити да се процес регистрације поједностави и буде бржи, а да контрола буде што ригорознија. Значи, то је модел".
У поступку судске регистрације кориштене су "фотографије и друге идентификацијске ознаке непознатих лица", наведено је из Тужилаштва БиХ. Ова предузећа нису имала сједишта на назначеним адресама, нити било какву рачуноводствену, нити порезну евиденцију. Нису имали ни запослених радника.

"То је све измишљено. Манојловић то није могао да уради сам. Постоји особа која је то урадила, али Манојловић неће да каже о коме је ријеч", навели су из Државног тужилаштва.

Ништа мање интересантан је и случај фиктивног предузећа "Дарко-продукт" из Лакташа чији је власник Дарко Кукић утајио 16,8 милиона КМ пореза, за шта је и осуђен.

Дамир Кулић, власник фиктивног предузећа „Узор Гроуп д.о.о." Трн Лакташи, осуђен је 2006.године, на три године затвора и новчану казну од 80.000 КМ због кривичног дјела прање новца. У нагодби коју је склопио са Тужилаштвом БиХ, је признао да је регистровао фирму и отворио трансакцијске рачуне, са намјером да се преко њих врши легализација незаконито стеченог новца.

Оснивање таквих предузећа се не може спријечити

Међутим, тврди Миљевић, не може се спријечити регистрација, тј. оснивање таквих предузећа. Тиме се нарушава слобода предузетништва. У тренутку регистрације се не зна да ли је предузеће фиктивно или стварно, али то остаје на контролним органима да провјеравају.

Према ријечима овог економског аналитичара, два су најчешћа начина на која власници фиктивних предузећа праве грешку која их разоткрива.

Један начин је да се не плаћа добављачима. Уобичајни метод је да фирма, послујући са неком другом фирмом, стиче повјерење, наручујући мање количине производа што редовно плаћа. Затим испостави велику наруџбу, која је пет до десет пута већа него што је био до тада случај, и то не плати. Трагом тога, добављачи покушавају пронаћи гдје је фирма регистрована, гдје је простор, шта се дешава… и први уоче фиктивно предузеће.


Други начин је да надлежнима у Пореској управи буде сумњиво ако неко предузеће не плаћа порезе, сматра Миљевић и додаје:

„Постоје двије врсте фиктивних фирми. Једне, буквално фиктивне, и друге које се понашају као стварне фирме до одређеног тренутка када се почне вртити значајнији новац. Онда оне постају фиктивне".

У свакој земљи има тога, само је питање мјере. Што је нижи ниво то је боље друштво. Сматрам да се код нас тај степен данас креће око 20 одсто", каже Миљевић.

Посљедње истраживање о сивој економији у БиХ је рађено 2005. године, и степен сиве економије је износио 30 одсто.

„У свакој земљи има тога, само је питање мјере. Што је нижи ниво то је боље друштво. Сматрам да се код нас тај степен данас креће око 20 одсто", каже Миљевић.

Према подацима Окружног тужилаштва у Бањалуци, од марта 2004.године, за кривична дјела злоупотреба овлашћења у привреди, утаја пореза и доприноса и злоупотреба службеног положаја и овлашћења Кривичног закона Републике Српске, правоснажно је пресуђено 89 оптужења против 98 лица.

Проблем неконтроле привредних субјеката од стране надлежних инспекција може отворити могућност повећане регистрације фиктивних предузећа, чиме се повећава могућност утаје пореза и кршење Кривичног закона, што руши привредни углед локалних заједница, те нарушава цјелокупни привредни систем државе, закључује Миљевић, који рјешење проблема види у ригорознијој инспекцијској контроли, која би могла бити примјењив модел свођења малверзација у привреди на минималан ниво.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор