Фестивал анимираног филма: 287 филмова из цијелог свијета

На 5. Међународном фестивалу анимираног филма Бањалука 2012, који се одржава у Бањалуци, Сарајеву, Требињу, Тузли, Бијељини, Мркоњић Граду и Градишци од 23. до 28. октобра, приказаће се 287 филмова, а средиште је на француској анимацији. Улаз на отварање и затварање фестивала је бесплатан. Улаз на пројекције од 20 часова и касније је три КМ, […]

уторак, октобар 23, 2012 / 09:31

На 5. Међународном фестивалу анимираног филма Бањалука 2012, који се одржава у Бањалуци, Сарајеву, Требињу, Тузли, Бијељини, Мркоњић Граду и Градишци од 23. до 28. октобра, приказаће се 287 филмова, а средиште је на француској анимацији.

Улаз на отварање и затварање фестивала је бесплатан. Улаз на пројекције од 20 часова и касније је три КМ, а на дјечији такмичарски програм од 18 часова је такође три КМ.

Улаз на све друге пројекције и фестивалске садржаје је бесплатан.

У току фестивала публици ће се представити неколико партнерских фестивала попут Клермон Ферана, као и ретроспективе реномираних аутора попут Естонца Прита Парна, који је најзначајнији аниматор данашњице, Швајцарца Жоржа Швицгебела, Рускиње Ирине Евтејеве и других. Посебно се истиче изложба и ретроспектива Оскаровца Душана Вукотића.

Овогодишњи такмичарски програм подијељен је у четири дијела са укупно 47 филмова, док част да отвори такмичење има филм “Агњешка” Изабеле Бартошик, рађен у комбинованим техникама. Земље из региона представљају четири филма из Хрватске и по један из Србије и наше земље.

Традиционално највећи број филмова долази из Пољске и то девет, потом су ту Француска и Шпанија са по пет филмова, док три имају Велика Британија и Канада. Занимљиво је да ће публика моћи погледати и филм из Ирана, Америке, Бразила, Португала и још девет земаља свијета.

Једини Оскаровац са простора бивше Југославије је Душан Вукотић. Овај рођени Билећанин се кући из Америке вратио са златним кипићем 1962. године, који је добио за филм “Сурогат”. То је био први филм у историји у категорији краткометражних цртаних остварења којем је то пошло за руком, а да није припадао енглеском говорном подручју.

Поводом пола вијека од добијања Оскара у граду на Врбасу биће организована изложба у знак сјећања на овог мајстора. Вукотић је био један од утемељитеља и креативних лидера онога што је познато као “загребачка школа анимираног филма. Његов опус је велики и обухвата карикатуре, илустрацију, стрип, а не само анимацију. Стрип “Шпиљо и Гољо, претхисторијски људи” се бавио актуелностима у распону од хистерије за фудбалом до почетака туристичке индустрије.

САВРЕМЕНА РУСКА АНИМАЦИЈА

Током цијеле ове године прославља се 100-годишњица руске анимације. Владислав Старевич је прије једног вијека публику упознао с првим анимираним филмом “Прелијепа Луканида” и тако постао оснивач руске анимације.

Ове године, у част тог значајног догађаја, објављена је листа најбољих и незаборавних анимираних филмова “Златних 100 руске анимације”. Међународни фестивал кратког и анимираног филма “ОПЕН СИНЕМА” има ту срећу да може представити програм који је већ постао важан догађај у савременој руској историји анимације.

Програм је сачињен од филмова аутора и дебитаната и познатих умјетника, као што су Дмитри Гелер и Наталија Мирзојан. На менију је осам филмова.

РЕТРОСПЕКТИВА ЖОРЖА ШВИЦГЕБЕЛА

Члан жирија и гост овогодишњег фестивала је швајцарски аниматор Жорж Швицгебел. Његови филмови су освајали многе престижне награде, док су два, “78 Р.П.М. “ и “Лет ка амбису” уврштена међу најутицајније у свијету анимације. Љубитељи анимације ће на фестивалу имати прилику да погледају његових 16 филмова.

Једини представник БиХ у такмичарском програму је филм „Ми“ Мидхата Ајановића. Овај филм је црно-хумористичка сатира о човјековој насилној природи. Филм говори да је историја људске врсте историја насиља које се понавља у цикличним периодима.

ПАНОРАМА

Ово је програм, подијељен у два дијела, у којем се приказују нека од најзанимљивијих остварења из читавог свијета, а која нису своје мјесто нашла у такмичарском програму.

Алекси Ино о савременој француској анимацији

Данас је француска анимација у пуном процвату, било да се ради о телевизијским серијама, о серијама које се добро извозе или о оригиналним креацијама на графичком нивоу. Што се тиче продукције дугометражних филмова, појављивање „Кирикуа и вјештице” Мишела Ослоа 1999. године је потпуно промијенило стање. Филм је имао више од миллион гледалаца у кинима у Француској и доказао је продуцентима да и национални дугометражни филмови могу добро проћи. Затим су Тројке из Белвила и Персеполис само то потврдили.

Што се тиче краткометражних филмова, независни ствараоци су основали удружење да би могли боље да котирају у преговорима са ЦНЦ-ом (Државни кинематографски центар) и многи ствараоци су доспјели до сцене посљедњих 10-ак година. Посљедњих година повећан је број освојених награда (Оскар, Златна палма, Велика награда у Ансију …).

Посљедња тачка, свакако и најбитнија је засигурно један од највећих фактора ове виталности, а то су школе анимације. Све бројније, оне развијају своје специфичности и омогућавају Француској да данас има широк спектар различитих школа (од веома техничких до потпуно умјетничких).

Дакле, овдје се ради о једној веома јакој конематографији, али која треба да пређе још много изазова (број студената у порасту сваке године, све значајнији број остварења, и дифузија која баш и не расте).

Поред овог, очекује Вас још много занимљивих анимираних филмова из цијелог свијета!



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *