Федерација: Срба нема у институцијама

Од 56 институција Федерације БиХ у 22 није запослен ни један државни службеник српске националности – од 2 024 државаних службеника у институцијама Федерације БиХ број запослених Срба је 83, односно 4,10 одсто, подаци су федералне Агенције за државну службу. У Федералној дирекцији робних резерви, Казнено-поправном заводу полуотвореног типа у Сарајеву, Федералном тужилаштву, Федералном правобранилаштву […]

уторак, децембар 27, 2011 / 18:17

Од 56 институција Федерације БиХ у 22 није запослен ни један државни службеник српске националности – од 2 024 државаних службеника у институцијама Федерације БиХ број запослених Срба је 83, односно 4,10 одсто, подаци су федералне Агенције за државну службу.

У Федералној дирекцији робних резерви, Казнено-поправном заводу полуотвореног типа у Сарајеву, Федералном тужилаштву, Федералном правобранилаштву у Сарајеву, Федералном хидрометеоролошком заводу у Сарајеву, као и у Федералном заводу за агропедологију – нема запослених Срба.

Институције без иједног запосленог Србина су и Стручна служба представничког Дома Парламента Федерације, као и Канцеларија потпредсједника Федерације.

Федерално Министарство за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата такође у свом саставу нема државних службеника српске националности.

Ситуација је иста и у Уставном суду Федерације, федералном Министарству пољупривреде, водопривреде и шумарства, Федералном министарству расељених лица и избјеглица, те у Федералној комисији за нестала лица.

Срба нема ни у Архиву Федерације у Сарајеву, у Џендер центру владе Федерације, Одбору државне службе за жалбе Федерације, Комисији за концесије Федрације, федералном Министарству околине и туризма, као и у Федералном заводу за пољопривреду.

Без Срба је и Федерални агромедитерански завод, Казнено-поправни завод полуотвореног типа у Бихаћу, као и Казнено-поправни завод у Томиславграду.

Од 58 запослених државних службеника у федералном Министарству саобраћаја и комуникација запослен је само један Србин, док у федералном Министарству здравља од 31 државног службеника један је српске националности.

По један запослени Србин је у Канцеларији Владе Федерације за односе с јавношћу, федералном заводу за геологију у Сарајеву, Федералној управи Цивилне заштите, Врховном суду Федерације, федералној финансијској полицији, као и у Заједничкој служби Парламента Федерације.

Федерални завод за програмирање развоја у Сарајеву од 11 државних службеника има само једног Србина, а иста ситуација је и у федералном Министарству просторног уређења и околине, гдје је запослено 25 државних службеника.

Од 17 државних службеника у Федералној управи за геодетске и имовинско-правне послове, један је српске националности.

По један запослени Србин је и у Канцеларији за сарадњу и заступање пред Уставним судом БиХ, Центру за едукацију судија и тужилаца Федерације, Казнено-поправном заводу полуотвореног типа у Тузли, Казнено-поправном заводу у Мостару, те у федералном Министрству образовања и науке у Мостару.

Највише запослених Срба има у Федералној пореској управи, гдје је од укупно 539 запослених – 11 државних службеника српске националности, али и то је тек укупно 2,4 одсто.

Центри цивилних инцијатива и Центар за демократизацију друштва нису радили никаква истраживања у овој години о заступљености Срба у институцијама на нивоу Федерације БиХ, односно Кантона Сарајево.

Када је ријеч о броју лица српске националности у институцијама Кантона Сарајво, Срна није могла доћи до службених података ни у Министарству рада, социјалне политике, расељенх лица и избјеглица Кантона Сарајево нити у Заводу за информатику и статистику Кантона Сарајево, јер се, како кажу, не води статитика о националној припадности запослених.

У Кантоналном Заводу за информатику и статистику речнено је да, можда, федерални Завод за статистику има податке о националној заступљености у институцијама Кантона Сарајево, али се показало да то није случај и да ни ова иснтитиција нема податке.

Директор Бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба Душан Шеховац – на питање о броју Срба у институцијама у Федерацији БиХ – истиче да по мјесним заједницама и општинама апсолутно нико не води рачуна о одлуци Уставног суда о конститутивности народа.

"Сви воде рачуна о конститутивности народа када је ријеч о министарским фотељама и на ниову БиХ или Федерације. Међутим, када је ријеч о општинама и мјесним заједницама, односно тамо гдје се одвијају животна питања људи, ту апсолутно нико не води рачуна о броју Срба у институцијама", рекао је Шеховац Срни.  



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *