Фактички: Штета је могла бити мања, да се радило по пропису

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да је штета од поплава сигурно могла да буде мања да су постојали јаки одбрамбени системи и да се све радило према правилима. Она је поручила да ће одговарати сви који треба да одговарају, те додала да нису све локалне заједнице подједнако добро реаговале на ову […]

среда, мај 28, 2014 / 10:37

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да је штета од поплава сигурно могла да буде мања да су постојали јаки одбрамбени системи и да се све радило према правилима.

Она је поручила да ће одговарати сви који треба да одговарају, те додала да нису све локалне заједнице подједнако добро реаговале на ову ситуацију.

"То не значи да се катастрофа могла зауставити, али су се посљедице могле свести на мању мјеру. Нису сви спремно одговорили на тај очигледно велики проблем или изазов који је био пред нама и мораћемо да лоцирамо одговорност", рекла је Цвијановићева за БХТ1.

Према њеним ријечима, кад се десе такве ствари сви морају да буду одговорни и на заједничком задатку. "Ту се не гледа ко је мушко, а ко женско, ко је из које политичке опције, са ког нивоа власти…", нагласила је Цвијановићева.

Она је рекла да се катастрофама мора бавити уз системски приступ, те додала да се мора мијењати законодавство да би се могло дјеловати лакше, утврдити и санкционисати пропусти и како би била унапријеђена легислатива за неку наредну катастрофу.

Цвијановићева је рекла да је генерала Момира Зеца поставила за повјереника у Добоју, јер је у том граду од првог дана била тешка ситуација и зато што је хтјела да држи ствари под контролом.

"У том периоду нисмо могли да добијемо на телефон било којег од локалних званичника, а катастрофа не познаје нивое власти, него вам налаже да сарађујете и комуницирате. Непотребне су биле квалификације да уводим војну управу. То су глупости", рекла је Цвијановићева, која очекује од локалних да нормално комуницирају са републичким властима.

Цвијановићева је рекла да ће у градовима и општинама у којима је на снази ванредна ситуација тако остати још неко вријеме, с обзиром да предстоје веома тешке активности које долазе након катастрофе.

Она је истакла да је несрећна и тужна што се, заједно са властима Српске, у таквој несрећи морала борити са дезинформацијама пласираним у медијима.

"Не могу да замислим да један медиј може да продукује информацију коју назива незваничном у таквој ситуацији. Много су нам отежавале послове дезинформације које су говориле да десетине тијела плутају по води, како нећемо да објавимо да су страдали људи, да ће Бањалука бити поплављена од хидроелектране и друго", навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је Влада Српске настојала да направи одбрамбени механизам и "зид" према тим дневнополитичким стварима и политизацији.

Цвијановићева је истакла да у вријеме великих катастрофа и трагедија не треба вршити политизацију и упадати у политичке замке, те додала да се ту поставља питање нечије људске димензије.

"Када је дан жалости, није вријеме за политичка препуцавања. Неморално је тог дана износити политичке ставове. У ситуацији када људима односите конзерву хране, млијеко или нешто да преживе, неморално је тог дана да се бавите политичким темама – да критикујете или да хвалите", сматра Цвијановићева.



0 КОМЕНТАРА

  1. Dapače, u legislativi (omiljeni pojam priučenih političara) svašta piše, a što nemaš komunikacioni centar i povlaštene veze kraj viška optike, kapaciteta TT na dalekovodima, bežično prenosa itd, to ćeš možda shvatiti jednog dana.
    Takođe možete odmah da zatvorite Vode Srpske i civilnu zaštitu. Skrkali ste novce u aviolinije, skysprcku,nevidljivi aerodrom, čak ste htjeli i dva Erbasa da nabvite, ali je bilo teško remontovati ili kupiti dva helikoptera koje imate, za pilote koje imate, za mehaničare koje imate. A za istraživački poduhvat je ona dislokacija pedesetak čamaca u Šipovo. To je vrh humorističkog doprinosa ove vlasti, crnohumornog naravno.:P

  2. Sve dok je koMadant na slobodi, i sve njegove poluge moći, mi tonemo dublje.
    Onog momenta kada oni budu uhapšeni, onemogućeni da dalje čine zlo narodu i zemlji,znaćemo da smo na dnu ,da nema dublje, da se možemo odraziti o dno i podizati se ka vazduhu, ka svjetlosti, nadi , spasenju, životu….

    A, dok nam se oni svako veče cere sa tevea, dok nam se rugaju, dok nam rane dosoljavaju, dok je u njihovim šapama sve do poslednje kozerve, mi smo njihovo roblje, oni su , bukvalno rečeno, gospodari života i smrti.

  3. Ти си женска главо персонификација ове поплаве, дођеш ниоткуд и ничим изазвана и направиш катастрофу.

  4. Овако изгледа кад се притисне тастер и укључи премијерка.

    “Тонезначидасекатастрофамоглазауставитиалисусепосљедицемогле свестинамањумјеруНисусвиспремноодговорилинатајочигледновеликипроблемилиизазов којијебиопреднамаимораћемодалоцирамо одговорност”…,

    “Ту се незна ко је мушко, а ко женско, ко је из које политичке опције, са ког нивоа власти…”, нагласила је Цвијановићева.

    Тачно код вас се то ништа незна, нарочито ово прво!:-oB-)

  5. Умјесто да сте градили и одрзавали насипе ви сте градили виртуелне аетодроме по Херцеговини.Народу ће бити лакше ако за поплавом одете и невраћате се.

  6. Definitivno, na opštinskom nivou u Doboju je potpuna katastrofa. Bijeljina je već druga priča. Šamcu svaka čast, odlični su iako u problemima do guše.

  7. Да немамо Премијерку, требали би је направити, па Бог те је.., оно има образа изговорити да ће неко одговарати, оно, што је синоћ, без имало стида, не трепнувши, издоворило да је неозбиљно рећи како у Бијељини нестаје хране, а сви су видјели како је хеликоптер довезао 2 тоне помоћи, ни мање ни више, него на 7000 евакуисаних и Бог те питао колико оних који су опкољени у својим кућама, без основних средстава, и још, ко бива, Влада би дала и више, само нису упућени исправни захтјеви и требовања. Еееее моја Жељка, Срби су прије 100 година по снијегу и леду прешли преко Албаније, преживјели голготу, па кад су се имало смјестили у Грчкој, почели су дијелити и плате и формирали привремене институције, а ви……….срам да вас буде. Како радили, тако вам Бог помогао.

  8. @Stipe
    Drugi put slijedi logiku. Tvoj imenjak je to znao. Koji to nivo osim opštinskog ima u Doboju? Hoćeš da kažeš da je u cjelosti potopljeni ElektroDoboj, Filijala PIO, Pošta, i CJB nešto drugačiji. Doboj je poprište katastrofe, poštuj to bar malo. Ni Zec ni Obren, ni bela čizma nisu dorasli obimu te katastrofe. Šta je druga priča u Bijeljini?

  9. искључиви кривац је власт која ништа није уложила у превенцију поплава. Запитајте се који је ниво одговорности интеграл инжењеринга који је уништио обале ријеке Босне и неконтролисаним вађењем шљунка ослабио обале што је још допринијело потапању

  10. Прочитах краћу биографију великог борца против црвених мундира што ме подсјетило на једног коментатора са Фронтала.

    Погодите којег.

    ” Жалосна Сова је велики поглавица свих Хурон индијанаца који се придружио борби Енглеза након што су они направили масакр у његовом племену. Непоправљиви је песимиста, стално кука и предвиђа најкатастрофалније догађаје, пун је мудрости које је некада давно изрекао његов славни чукундеда врач, којег често цитира. За разлику од Блафа је женомрзац, јер по њему жене доносе само несрећу, тј. како би његов чукундеда врач рекао: ”Побећи пред непријатељем је кукавичлук, а пред женом је мудрост.””

  11. Simo sa Bosića i Bojića prešao na vračeve.
    Pa, kukurikalo, šta se desi sa indijancima?
    Bez razloga je bio pesimista?
    Kukurikalo, moj, IQ ti je propocionalan nosiocu prezimena, i stoga si u družini rudonjskoj.niko ne smije da ima !Q veći od 47.

  12. Ne znam čemu se čudimo za ove idiotske poteze ovih nesretnika koji su na vlasti, kada znamo da su ograničeni ko balkon!
    Poplave, nasipi, prirodne katastofe, evakuacije…nisu namještanje tendera, zapošljavanje podobnih SNSD-ovaca, štele sa konkursima, zapošljavanje ljudi bez trunke znanja i obrazovanja, pa da se ovi nesretnici mogu snalaziti, kao što su to do sada radili…
    Ne može osrednji nastavnik engleskog jezika voditi državu, valjda je to svakom normalnom čovjeku jasno!
    A još ružna ko emil vlajki…Fuuuuuj!

  13. Симо кукурикало, не знам шта је поента твоје приче, осим што ме премијерка Жељка асоцира на Жалосну сову по изгледу највише.
    Похвалио бих коментар Заметице, имати владу пуно значи народу без обзира каква га невоља сналазила, кад немаш владу већ банду онда ти и повјетарац може невоље да направи, а камоли непогода у вријеме кад се влада припрема за годишње одморе и резервише мјеста на Мајорци, Ибици, Хургади, Кипру, Турској, Грчкој, Хаваима,…баш непланирано дошле те поплаве.

  14. Naravno da u ovakvoj situaciji ne treba mješati politiku. Ali Željka je ta koja je čitavo vrijeme to radila. Ispašće na kraju da su svi drugi krivi za ovo što nam se desilo, samo republička vlast na čelu sa Željkom i Miloradom, nije.

  15. Kako Vas nije stid da pozivate na odgovornost lokalne zajednice kada je Vlada licno odgovorna za ovu katastrofu,jer su sredstva za podizanje nasipa odobrena,ali koliko znamo nasipi nisu podignuti,jer su ta sredstva zavrsila kao i mnoga do sada.G.Cvijanovic prvo treba dobro da razmisli o cemu ce pricati,pa da onda izadje u javnost.Da su imaju imalo morala i postenja i da im je zao napacenog naroda podnijeli bi ostavku,jer nisu nizasta sposobni osim za pljacku RS.Nadamo se da ovaj narod uvidja kakvi nas kriminalci vode….

  16. Zašto onda vlada Republike Srpska ne podnese neopozivu ostavku, jer oni snose najveću odgovornost? Kako ih nije sramota da krive lokalne samouprave koje su dale sve nadljutske napore. Najveću pomoc gradovi i opštine pogođeni ovom katastrofom su dobile od ostalih lokalnih samouprava. Bitno je da nam se pretsjednik države za vrije poplava šeta po Beogradu, a premijerka posjećuje svoje prijatelje, neobazirući se na ostalo ugroženo stanovništvo.

  17. Premijerka Bijela Čizma .

    Bijela Čizmo,sve smo ti dali, pa plati i stručnjaka da te nauči kako treba da govori premijer, tečno, razgovjetno, polako, tačka, zapeta. Prevrćeš očima kao Simonida Puhalo, a govoriš kao pokvareni gramofon.
    Ne kažem da tu nema i namjernog izrugivanja i omalovažavanja institucije koju, nažalost, predstavljaš.
    Ali, ne mogu se osporiti i tvoje rupe u obrazovanju, neznanje i nesposobnost u besjedništvu i bilo kakvoj korespodenciji.
    Bilo kako bilo, nesretni smo šta dočekasmo ko da nas predstavlja, u svakom pogledu, jedno veliko ništa.

  18. Treba biti pošten pa priznati da se naša Vlada uopšte nije snašla u situaciji ovih katastrofalnih poplava.Ona se inače nije snalazila ni do sada,pa je to nastavak kontinuiteta ove vlasti.Faktički Vlada je prepoznala da će biti veliki potresi samo nije bila sigurna da li će to biti prirodnog ili političkog karaktera.Vlada ima saznanja da nisu čista posla oko ove prirodne nepogode koja nas je zadesila i ulaže maksimalne napore da itvrdi da li je opozicija u sve ovo umiješala svoje prste.

  19. Ala majko moja – ko je ovdje lud???

    Proglašeno vanredno stanje i svi mi zajedno nijemo se pitamo – a šta to znači? Niti imamo legislative koja uređuje oblast kriznih situacija, niti bilokakve resurse, a najmanje planove djelovanja… i onda slijedi vrhunac “veleumnosti” – šteta bi bila manja da su poštivana “pravila” (KOJIH NEMA)!!!

    Na ovim prostorima POTOP je nastupio ’91.-2., a ovo danas su samo plima i oseka….

  20. Za premijerku malo i stručne literature:

    “Теоријски безбjедносне појаве у основи разврстају се у двије групе: појаве стварања безбjедности и појаве разарања безбjедности, које се сагледавају кроз призму система безбjедности и појава угрожавања безбедности. Логиком да угрожавање условљава системско штићење безбједности, на првом кораку анализираћемо појавне облике угрожавања БиХ, њених ентитета Републике Српске и Федерације БиХ, Дистрикта Брчко и нижих облика колективитета. Даљим слиједом анализе облике угрожавања дијелимо на угрожавања изазвана спољним факторима и угрожавања као производ дјеловања унутрашњих фактора. Управо овдје долазимо до кључног облика угрожавања овог друштва, односно спољног/иностраног дјеловања различитих држава, организација, група и појединаца какве представљају најтежи извор безбједносне, политичке, економске и ине дестабилизације БиХ и њених подсистема. Готово у правилу у стручној литератури, нормативи и општој перцепцији сусрећемо тврдње како се Б-Х друштво развија „након” рата, међутим, ако уобзиримо један од основних постулата безбједносних наука да се рат води оружаним и неоружаним средствима поставља се једноставно питање ко и којом научном методом је утврдио да је овдје рат окончан? Можда би „класичне“ безбједносне доктрине могле подржати овакав став, међутим, највећи глобални генератор оружаних сукоба Сједињене Америчке Државе (САД) су почетком 1980-их битно редефинисале безбједносну политику и геостратегије са циљем урушавања Варшавског пакта и испуњавања сопствених хегемонистичких циљева ((Револуција у војним пословима – РМА, „Маршалов план“ – твррац Ендрју Маршал ( Andrew Marshall) звани Једи (Yoda)]. Уобзиривши 200-годишње континуирано британско-америчко настојање за успостављањем глобалне хегемоније долазимо до оцјене како је у питању само усавршавање претходних стратегија, прилагођено тадашњим техничко-технолошким, општедруштвеним и интересним условима. Шире: Ендал, Вилијам Стољеће рата II, Тајни геополитички план америчке Владе, Детекта, Загреб, 2008.б.)). Oвдје проналазимо извориште фамозног пројекта глобализације у свјетском поретку, заснованог на принципу детериторијализације. За „демаскирање“ пројекта глобализације довољно је мишљење „главног“ америчког геополитичког стратега Бжежинског ((Збигњев Бжежински (Zbigniew Kazimierz Brzeziński), Велика шаховска табла, ЦИД Подгорица, 2001.)) о праву и обавези САД да искористе новонастале свјетске прилике ( распад Варшавског пакта) и овладају човјечанством. У тражењу спољних утицаја на изазивање оружаних сукоба на нашим просторима, поново је довољан Бжежински када тврди како овладавање простором Евроазије у суштини значи владавина Свијетом, док Ценоморски регион (гдје сврстава и „традиоционални“ Балкан) дефинише као полазну тачку у овом освајачком походу ( Јефтић, Невенка, Геополитика Црноморског региона, часопис Међународни проблеми бр. 2-3, Београд, 2007.)

    Даље, перцепција према којој се оружани сукоб у БиХ треба посматрати одвојено од укупних дешавања на простору бивше Југославије (СФРЈ) у научној и теоријској примјени нема утемељења. Оваква перцепција може се користити у дневно-политичке сврхе, али уколико нас интересује објективна истина као научни циљ и идеал онда догађаје у протеклих 30-ак година морамо свеобухватно анализирати. Стратегију да се изабрана држава или народ; у оквиру глобалних хегемонистичких претензија, на првом кораку напада; дјеловањем јединственог политичко-финанцијско-обавјештајног апарата дестабилизује и дезорјентише Британци су осмислили још почетком 19-ог вијека, а средином прошлог вијека „братски“ подијелили са Англо-американцима ((Британска тајна служба СИС (Secret Intelligence Service) је током II св. рата директно обучавала америчке кадрове који су касније формирали Средишњу обавјештајну службу – ЦИА (Central Intelligence Agency) (стр. 108), чиме је обезбједила дуготрајни утицај на безбједносни систем САД. Овдје је потребно посебно истаћи како је британско-америчка склоност ка преварним договорима/уговорима, непоштивању или кршењу договореног, нуђењу крајње неприхватљивих споразума и слично аморално понашање, а све на бази пријетње или примјене бруталног насиља, у ствари дио њихове стратегије)). Супростављајући се наметању перцепције о „распаду“ Југославије Ковачевић је децидан: „Југославија је разбијена и то у крвавом рату“ (Брацо Ковачевић и сарадници, Конфликти, зборник радова, Европски дефендологија центар, Бања Лука, 2012), на бази одлуке САД-а донесене још 1982. године (Директива бр. 54 Савјета за националну безбједност и Директива НСДД бр. 133 из 1984.г. под назовом „Политика САД према Југославији“). Након дугогодишње дестабилизује југословенске заједнице финансијским путем, врхунац слиједи примјеном познатог Бушовог сецесионистичког закона (Тhe Foreign Operations Appropriation Law 101-513) из 1990. године, којим је обустављена финансијска помоћ Југославији. „Сасвим је евидентно, да је овим мјерама америчка Влада потпалила фитиљ на Балкану. Три седмице послије изгласавања поменутог закона о санкцијама, 5-ог новембра 1990-те ЦИА је, у средствима информисања, објавила извјештај да ће се ‘Југославија дезинтегрисати уз грађански рат могуће већ наредне године’,” (Трамошљанин, Боро, Узроци националних сукова у другој Југославији, Европски дефендологија центар, Бања Лука, 2011.) шта је укупно довољно за идентификовање главног спољног иницијатора оружаних сукоба на простору СФРЈ.

    Међутим, посебно обиљежје ових оружаних сукоба чини директно учешће иностраног фактора ( САД, Велика Британија и др.) у виду примјене борбених дејстава. Директно оружано дјеловање у два наврата 1995. и 1999. године манифестовало се у еквивалентно немјерљивим штетним посљедицама: највећим етничким чишћењем у новијој историји, употребом монструозних средстава (шире: Пантелић, М., Голубовић, Д., Утицај осиромашеног уранијума на здравље становништва и човјекову околину,http://www.tfc.kg.ac.rs/), масовним страдањима и разарањима, изазивањем тешких физичких и психичких обољења и поремећаја и ино (опширније: Радовић, Бора, Југословенски ратови 1991-1999 и неке од њихових друштвених последица, у Тортура у рату, посљедице и рехабилитација, зборник радова, http://www.ian.org.rs). Посљедице неоружаних дејстава су једнако страшне: успостављање „вазалног“ односа и различитих облика политичког протектората; успостављање економског ропства (кредитног, платног, социјалног); уништавање привреде и финанцијског система, тешко нарушавање животне средине еколошким криминалитетом; потпуна идеолошка дезорјентација готово свих облика колективитета; „кривотворење историје“ ради дезорјентације у погледу националног идентитета; потпуна културна, образовна и етичка дезорјентација; негативни утицаји на појединачни и колективни интелектуални развој и бројне друге тешке посљедице.

    На сљедећој разини анализе, ради спознаје објективне истине, морамо уобзирити и друге оружане сукобе реализоване у оквиру истог хегемонистичког плана: Кувајт 1991.г., Авганистан 2001.г., Ирак 2003.г, као текућа дешавања у Либији, Египту, Сирији и другим државама, па чак и прилично извјестан сукоб у Ирану. Сви ови сукоби, укључујући и наш, реализовани су по истом „сценарију“ у три корака:

    – први, стварање друштвеног „хаоса“ обједињеним политичким, економским и обавјештајним дјеловањем; помагање опозиционих и екстремистичких организација и покрета; инструментализовање (обука, наоружавање, финансирање) паравојних организација и њихово усмјеравање против владајућег државног апарата; те изазивање унутрашњих оружаних „сукоба ниског интензитета“ ((„сукоб ниског интензитета“ Пентагон је у Правилу ФМ 100-20 из 1976.г. дефинисао у оквиру примјене нешто шире стратегије ФИД операција (Foreign Internal Defence) или “Унутрашње одбране пријатељске земље“, извор: Комарчевић,М., Пејановић, Љ., Живојиновић М.: Технологија примјене ФИД – операција у процесу разбијања Југославије, http://kpolisa.com)).
    – други, техникама информационог ратовања стварање претпоставки за укључивање у постојећи сукоб; директна војна интервенција на страни паравојних организација и „рушење режима“; успостављање контроле над дијелом или цјелокупном државом; запосједање природних, привредних, финанцијских и инфраструктурних ресурса нападнуте државе (какви су и били почетни циљ хегемона).
    – трећи, успостављање нове власти и друштвених односа; задржавање војне доминације агресора ради спречавања остваривања суверенитета нове власти; стварање „слабе државе“ чији су капацитети довољни за штићење интереса агресора/хегемона, а неспособни за стварање квалитетног система безбједности; стварање претпоставки за будуће изазивање оружаног сукоба на освојеној или сусједној територији.

    Даљим слиједом анализе долазимо до злоупотребе међународног права током предње наведених оружаних сукоба. Перципирајући како „многи теоретичари одбацују тврдњу да је међународно право доиста право“ јер не располаже потребним апаратом принуде, САД-е (свјесне да тренутно располажу највећом силом) злоупотребљавају ово право у правцу остваривања сопствених хегемонистичких интереса. Међутим, овдје је потребно апострофирати једну посебну околност кршења међународног права, а тиче се манипулативног скривања објективне истине путем „правосудног позоришта“. Након сваког ратног похода САД-е и савезници ad hoc организују међународни или национални суд са задатком да „утврди“ како су на одређеном подручју заиста чињени злочини, као оправдање за извршено подстрекавање на рат, изазивање рата или агресију. Осим тога овакви судови треба да „превиде“ чињенице о употреби забрањених средстава (осиромашени уранијум, графитне и касетне бомбе и сл.), затим кориштење терористичких метода, учествовање САД-а и савезника у најтежим злочинима и ино. Оваквим стварањем лажних „правних извора“ обезбјеђују се претпоставке за прекрајање историје какво ће сасвим извјесно наступити у будућности. Оквирно, овакви „трибунали“ треба да обезбједе пресумпцију невиности стварним прекршиоцима међународног права.

    У анализи постојећег система безбједности БиХ, прво се морамо вратити на систем какав „баштинимо“ из бивше СФРЈ. Некадашња држава је безбједност развијала на практичном, научном и теоријском нивоу. Квалитет тог система можда најбоље осликава чињеница да је више деценија успјешно штитио државу и друштвено уређење од разноврсних тешких облика спољних и унутрашњих угрожавања. Када уобзиримо чињеницу да је овај систем више од деценије „одолијевао“ предње представљеним директним нападима најјачих сила Свијета, онда развијеност и функционалност система не смијемо доводити у питање. Са друге стране актуелни систем безбједности БиХ можемо оквалификовати као систем карактеристичан за „слабе државе“. Овакав систем је развијен у довољној мјери да штити интересе хегемона, међутим, недовољан да на унутрашњем плану испуни основне функције: безбједност, јавна добра и владавину права. Е сад, питање је како смо дошли до овако дијаметрално супротног система безбједности. Једноставно, поратни протекторат дјеловао је двосмјерно: прво, наше претходне безбједносне доктрине и праксу „прогласио“ је недемократским и оспоравао је њихову примјену; друго, најквалитетније кадрове је удаљио из праксе. У данашњем тренутку тешко је створити „рецепт“ по ком ће ово друштво развијати систем безбједности, међутим, у сваком случају на првом кораку треба умањити утицај држава и организација какве су нас довеле до оваквог хаотичног стања ради испуњења сопствених хегемонистичких циљева. Идејна рјешења, искуства и помоћ треба црпити примарно од ЕУ и појединих држава чланица ове организације, али и од држава попут Русије која је успјела одбранити се од хегемонистичких напада креатора глобализације, нормално уз изналажење властитог идентитета и стварање адекватне праксе и доктрина.

    Борислав Радовановић”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *