Евростат: БиХ на посљедњем мјесту, албански БДП бољи за један проценат

БиХ се и званично налази на самом економском дну Европе, показују најновији објављени подаци Евростата, званичне статистичке агенције ЕУ. Према објављеним подацима, по бруто друштвеном производу у 2014. години, БиХ се налази на посљедњем мјесту, иза Албаније, Србије, Македоније, Црне Горе и Бугарске. Наш бруто друшвени производ износи само 28 одсто просјека ЕУ, а “мртву […]

среда, јул 29, 2015 / 11:29

БиХ се и званично налази на самом економском дну Европе, показују најновији објављени подаци Евростата, званичне статистичке агенције ЕУ.

Према објављеним подацима, по бруто друштвеном производу у 2014. години, БиХ се налази на посљедњем мјесту, иза Албаније, Србије, Македоније, Црне Горе и Бугарске.

Наш бруто друшвени производ износи само 28 одсто просјека ЕУ, а “мртву трку” с Албанијом добили смо за само један процентни поен – албански БДП бољи је за читавих један процентни поен и износи 29 одсто.

Србија зарађује 35 одсто европског просјека, Македонија један проценат више, а Црна Гора 39 одсто. У посљедњих неколико година Турска је снажно напредовала и њен БДП је у прошлој години износио 53 одсто европског просјека.

“Земље кандидати Црна Гора, Македонија и Србија су 60 до 70 одсто испод просјека ЕУ. Кандидат Албанија и потенцијални кандидат БиХ имају испод 70 одсто просјека ЕУ”, наведено је у извјештају.

Судећи према европским подацима, од 2003. године најбоља година за БиХ била је 2013 – тада смо зарадили “чак” 29 одсто БДП-а ЕУ. Те године престигли смо и Албанију – она је имала 28 одсто европског просјека. БиХ је најслабију годину имала 2005. године, тада нам је БДП износио 24 одсто просјека ЕУ, а у стопу нас је пратила Албанија са 22 одсто.

Турска је 2003. године имала исти БДП као Србија прошле године у односу на европски просјек.

Гледано по областима, може се рећи да бх. економија расте, али споро и недовољно. Привреда нам је у односу на 2013. годину порасла за један одсто, али у бројим областима и даље се “шлепамо” за већином земаља у нашем региону. У прерађивачкој индустрији смо у мају “нарасли” за 2,5 одсто у односу на април, али смо у фебруару и марту имали негативне вриједности. Најлошије резултате имали смо током љета прошле године, усљед великих поплава. Тада нам је мануфактура пала за скоро девет одсто. Ако упоредимо са 2010. годином, нарасли смо за осам одсто, али је Турска, на примјер, у истом периоду нарасла за чак 21 одсто. Ни у рударству и енергетици не цвјетају нам руже – од 2010. године бољи смо за четири одсто. Турска је у истом периоду у овој области забиљежила 20 одсто бољи резултат. Лоше резултате имамо и у грађевини – у односу на 2010. годину пали смо на 97 одсто, а Турска је у истом периоду градила више за 23 одсто. Србија у овој области може задовољно трљати руке – у односу на 2010. порасла је за скоро 11 одсто.

Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да је основни проблем то што је након увођења пореза на додану вриједност усвојен метод по којем се тај намет плаћа на увезену робу, а не на продану робу.

“Тиме је изгубљена веза између производње и пуњења буџета и политичари више нису имали мотив да се баве креирањем пословног амбијента ради пуњења буџета. Од тада нам привреду воде људи који уопште нису квалификовани нити обучени за то, долазили су искључиво по политичкој линији и трошили новац за који нису ни помогли да буде зарађен”, рекао је Павловић.

По његовом мишљењу, ситуација се може поправити само ако се буду водиле политике да реални сектор доприноси пуњењу буџета. Катастрофа је, каже, да се пуњење буџета састоји од 80 одсто из индиректних, а једва 20 одсто из директних пореза.

Додатно, истиче да је посебан проблем што нам међународне финансијске институције и ЕУ морају кроз европску агенду прописивати шта треба да урадимо када то нисмо способни урадити сами.

Ако нам може бити икаква утјеха, извјештај показује да је ниво цијена код нас нижи од 50 одсто у односу на ЕУ просјек.

У Турској и Црној Гори цијене износе око 60 одсто просјека, док су у Србији, Албанији и Македонији цијене отприлике на нивоу као код нас.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *