Евродебилизам: Николић отима Буњевце и разводњава хрватство

Кад неко баш нема мјере, онда се ваљда зове потпредсједник одбора за вањске послове Европског парламента, и у стању је Србију, у којој се ћирилица пише још у понекој школи, оптужити за нову глупост или двије.

Потпредсједник Одбора за вањске послове Евопског парламента Андреј Пленковић затражио је на првом јесењем засједању у Стразбуру "заштиту права Хрвата у Србији, којих према попису из 2011. има више од 57.000". Пленковић је у говору подсјетио на недавну донацију предсједника Србије Томислава Николића, који је предао уџбенике на ћирилици основцима Буњевцима у Суботици.

Он тврди да је ријеч о потезу који представља "континуитет политике разводњавања хрватског корпуса, односно хрватске мањине на територију Србије, коју србијанска власт проводи од почетка деведесетих" и наводи да је таква политика неприхватљива.

Пленковић је апеловао да Европска комисија у процесу преговора о приступању Србије у ЕУ инсистира на поштивању Споразума о заштити мањина између Хрватске и Србије из 2004. те да то буде један од саставних елемената за даљи пут Србије према ЕУ.

"Очекујемо да видмо Хрвате заступљене и представничким тијелима Србије те осигуравање средства за његовање језика, за образовање, као и за културу Хрвата у Србији", рекао је Пленковић.

Буњевци: Нисмо Хрвати и хтјели смо ћирилицу

Међутим, вођство Буњевачкога националнога вијећа (БНВ), које заступа дио Буњеваца у Војводини који одбацују било какву хрватску припадност, потврђује да су уџбеници за буњевачки говор, које им је донирао предсједник Србије, штампани на ћирилици уз њихову сагласност.

Предсједник БНВ-а Сузана Кујунџић Остојић рекла је за Радиотелевизију Војводине да ће дјеца предмет "Буњевачки говор с елементима националне културе" изучавати уз употребу ћириличног писма у првом и половини другог разреда.

"Наша дјеца похађају наставу на српском језику и не знају латиницу. Онога тренутка када је почну учити (у другом разреду) прећи ће на градиво које у уџбеницима написано на латиници’, навела је она, објашњавајући да је буњевачки говор изборни, а не обавезни предмет.

"Неко је дивни људски гест предсједника државе Николића хтио да изврне у нешто сасвим друго и због тога ми је јако жао. За нас као заједницу од велике је то што смо послије сто година добили уџбенике на нашој икавици.

Уџбенике смо с великом муком, трудом и залагањем седам година припремали. Неко је препознао да ми као национално вијеће немамо новца за њихово штампање и зато је помогао’, изјавила је Сузана Кујунџић Остојић.

Буњевци одбијају да се изјасне као Хрвати и истичу своје аутохтоно поријекло, док један дио хрватских званичника упорно инсистира на тврдњи да су Буњевци "под притиском" да се тако изјасне.