ЕУ: Осам земаља прије времена испунуло циљеве у образовању

Данска, Кипар, Летонија, Литванија, Луксембург, Холандија, Финска и Шведска су већ достигле или чак премашиле националне циљеве за 2020. годину по питању унапређивања образовања. ЕУ, према стратегији „Европа 2020″, која је усвојена прије три године, жели да достигне ниво од 40 одсто образованих са факултетском дипломом или дипломом колеџа, који имају између 30 и 34 […]

понедељак, април 22, 2013 / 11:35

Данска, Кипар, Летонија, Литванија, Луксембург, Холандија, Финска и Шведска су већ достигле или чак премашиле националне циљеве за 2020. годину по питању унапређивања образовања.

ЕУ, према стратегији „Европа 2020″, која је усвојена прије три године, жели да достигне ниво од 40 одсто образованих са факултетском дипломом или дипломом колеџа, који имају између 30 и 34 године.

Према Еуростату, много земаља је још далеко од циља, попут Италије (21,7%), која је најгора од 27 земаља ЕУ. За њом слиједе Румунија (21,8%) и Малта (22,4%). Ово је велики контраст у поређењу са најуспјешнијима као што су Ирска (51,1%), Кипар (49,9%), Луксембург (49,%) и Литванија (48,7%).

Укупно, просјек ЕУ је порастао на 36%, или два процентна поена више него у 2010. години, што је Европска комисија дочекала као добру вијест и индикатор будућег развоја ЕУ.
„Напредак у достизању наших образовних циљева је позитивна порука у вријеме економске нестабилности“, рекла је Андрула Василиу, европска комесарка за образовање, културу, вишејезичност и младе.

„Послови будућности ће захтијевати веће квалификације и ове цифре показују да је више младих људи одлучно у достизању њиховог пуног потенцијала“, рекла је Василиуова.
Уопштено, дјелује да су прагови постављени превише ниско за многе друге земље, које су без проблема премашиле циљеве ЕУ од 40 одсто.

Према Комисији, удио високообразованих који имају између 30 и 34 године је изнад 40% у 12 земаља чланица (Белгија, Кипар, Данска, Финска, Француска, Ирска, Литванија, Луксембург, Холандија, Шпанија, Шведска и Уједињено Краљевство).
Василиуова није негирала да су циљеви били прелаки за достизање.

„Земље су саме поставиле своје националне циљеве, који су осмишљени тако да допринесу општим европским циљевима“, рекла је Василиуова.

Други европски званичници незванично оцјењују да је граница постављена прениско, али наглашавају да би циљеви требало да буду динамична категорија и да је просјек ЕУ био 34 одсто приликом утврђивања циљева 2010. године и чак ниже (32,2 одсто) годину дана раније. Са садашњих 36 одсто још има посла прије достизања циља ЕУ од 40 одсто



0 КОМЕНТАРА

  1. Наизглед супер, али пуно лицемјерје. Планирали су да имају 50 одсто факултетски образованих. Да би то направили, снизили су критеријуме још од основне школе, и само повећали број диплома у оптицају. ДОбили су девалвацију. Такав је случај у Шведској.

    Чуо сам од човјека да је студиј шведског језика у Штокхолму слабији од скандинавистике у Београду. Срби ладно иду и предају шведски језик њиховим средњошколцима. Мало су им чудни нагласци, питају их да нису можда из Норвешке. То је ЕУ.

  2. Već smo osnovne škole pretvorili u obdaništa.
    Fakultete smo već pretovrili u osnovne škole, pa još uvek ne uspevamo dostići taj nivo. Mogu samo zamisliti koji je nivo znanja tih njihovih visokoobrazovanih kojih imaju po 30-40-50 %. Konkurencija, selekcija u obrazovanju stvaraju kvalitet. Bolonjski proces na najveći globalni projekat uništvaanja obrazovnih sistema. Na šta li liče ti stručnjaci u zemljam u kojima je 50% visoko obrazovanih, tamo verovatno i nema radnika i proizvodnje, proizode i prodaju maglu i kredite ?
    Maksimalno bi smelo biti 10% visoko obrazovanih, toliko se može postići kvalitetnih kadrova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *