ЕУ није спремна да санкцијама притисне Русију

Политички аналитичари на Западу не вјерују да ће ЕУ увести потпуне или оштрије санкције Русији и оцјењују да је Њемачка против таквих санкција због своје стратешке привредне повезаности са руским тржиштем.

Штефан Мајстер, експерт за Русију у Европском савјету за међународне односе, сматра да је на дјелу русификација њемачке економије у многим областима.

Њемачка је један од највећих трговинских партнера Русије. Извози велике количине роба и опреме на руско тржиште и, истовремено, увози знатан дио енергената, око 30 одсто – подсјећа он.

Мајстер сматра да је Њемачка превише зависна од руског гаса, зато што није диферсификовала снабдијевање овим енергентом.

Он оцјењује да је Берлин због тога превише кооперативан према Москви и наводи да би садашња криза могла да доведе до промјене њемачке политике према Русији.

Мајстер, ипак, не верује превише у дјелотворност најављених санкција ЕУ против Русије.

„У Бриселу нису спремни да уведу свеобухватније санкције које би погодиле Русију, али и европску економију. Да би се угрозила руска економија потребно је да ЕУ прекине увоз гаса и нафте, затим инвестиције на руско тржиште, те блокира банковне рачуне појединих руских држављана и фирми“ – оцјењује он.

Такве мјере би, сматра Мајстер, имале негативан ефекат и по европску економију и зато у Бриселу нису спремни да их примјене.

Према његовим ријечима, најављене санкције су, углавном, симболичног карактера и треба да покажу да су поступци Русије – неприхватљиви, као и да је ЕУ „уједињена у намјери да реагује“.

Пол Ајвн из бриселског Центра за европску политику наводи за Слободну Европу да ће ефекат санкција зависити од тога који руски званичници ће се наћи на листи.

Према подацима „Кредит Свис“, у западним банкама се налази око 270 милијарди долара руских фирми и званичника – или око 13 одсто вриједности бруто домаћег производа Руске Федерације.

Али, и западне компаније и банке располажу са око 250 милијарди долара имовине у Русији. У појединим круговима у Москви, као нека врста одмазде за јаче санкције, помиње се замрзавање западног капитала.

„Русија може у случају пооштравања западних санкција да замрзне имовину појединих западних фирми, затим да направи своју листу европских званичника којима ће забранити улазак у земљу“, сматра Ајвн.

У Москви увиђају да чланице ЕУ нису у стању да се договоре о оштријим санкцијама, а САД имају ограничени утицај на Русију због релативно слабе економске размјене – наводи он.

Пол Ајвн оцјењује да ни ЕУ ни Русија немају интерес да погоршају економске односе, јер би обје претрпјеле штету и наводи да Русија много више зависи од трговине са ЕУ него ЕУ од Русије.

Ајвн вјерује да ће доћи до оштрије примјене правила о конкуренцији на енергетском тржишту, што је годинама извор спорења са руским „Гаспромом.“ То би могло да отежа изградњу гасовода Јужни ток и продужетак Сјеверног тока.

Неки аналитичари наводе као могућност да се руске банке нађу на удару широког спектра финансијских санкција сличним онима које су уведене Ирану.

На удару би се нашле руске банке које сервисирају операције руске владе на Криму. Поједини банкари у Москви то називању „нуклеарном опцијом“, јер би то довело до тога да многе стране банке напусте Русију и до потпуног обустављања трговине.

Поставља се питање колико би трајале санкције ЕУ према Русији. Пол Ајвн подсјећа да је након рата у Грузији 2008. Брисел увео казнене мјере које нису дуго трајале.