ЕУ: Енергија из трећих земаља уз заједничко одобрење
Европска комисија предложила је нову европску стратегију енергетске сигурности и међународне сарадње, према којој би земље чланице убудуће требало да траже одобрења од Комисије за склапање уговора о снабдијевању енергијом са трећим земљама. Европска комисија предлаже да земље чланице међусобно дијеле информације о споразумима које склапају са земљама које нису чланице Европске уније. Комисија би, […]
Европска комисија предложила је нову европску стратегију енергетске сигурности и међународне сарадње, према којој би земље чланице убудуће требало да траже одобрења од Комисије за склапање уговора о снабдијевању енергијом са трећим земљама.
Европска комисија предлаже да земље чланице међусобно дијеле информације о споразумима које склапају са земљама које нису чланице Европске уније. Комисија би, након тога, требала давати мишљење јесу ли ти споразуми у складу с европским законима и циљевима енергетске политике.
Ову стратегију, која садржи и 44 конкретна приједлога, а коју је представио њемачки комесар у Европској комисији, треба да одобре Европски парламент и Савјет.
Комисија истиче да је јачање координације између земаља чланица у идентификовању и провођењу приоритета у енергетској иностраној политици од суштинске важности.
"Требамо имати кохерентан приступ у односима са трећим државама. Морамо побољшати међусобну, унутрашњу координацију. Наш циљ је да ЕУ и њезине земље чланице говоре једним гласом", изјавио је Гинтер Етингер, њемачки комесар задужен у Европској комисији за енергију.
Комисија констатује да су земље чланице ЕУ којима пријете проблеми у снабдијевању енергијом суочене са све већим притиском трећих земаља да дају уступке који нису у складу с европским заједничким законодавством.
Европска унија увози 80 одсто нафте и 60 одсто гаса. Одлуке држава чланица и њихови споразуми са трећима земљама знатно утичу на развој енергетске инфраструктуре и снабдијевање енергијом Уније као цјелине, наводи Комсија у документу којим представља ту стратегију.