Eпидемија самоубистава међу америчким ветеранима

Сваких 80 минута један амерички ратни ветеран одузме себи живот, а психолози већ говоре о епидемији самоубистава, па војска САД, у покушају да то спријечи, одобрила три милиона долара за истраживања, јавиле су агенције. Професор неуробиологије Михаел Кубик настоји доћи до спреја за нос који би спријечавао војнике да почине самоубиства. "Спреј наде" требало би […]

субота, август 25, 2012 / 17:58

Сваких 80 минута један амерички ратни ветеран одузме себи живот, а психолози већ говоре о епидемији самоубистава, па војска САД, у покушају да то спријечи, одобрила три милиона долара за истраживања, јавиле су агенције.

Професор неуробиологије Михаел Кубик настоји доћи до спреја за нос који би спријечавао војнике да почине самоубиства.

"Спреј наде" требало би да дјелује на процесе у мозгу да се зауставе стања који доводе до самоубилачких идеја, депресија и биполарног понашања.

Тек ће даља истраживања показати да ли спреј може спасити многе људске животе, али и научници су свјесни да то не може бити једино рјешење.

Амерички министар одбране Леон Панета недавно је послао интерни допис највишим војним и цивилним званичницима САД у којима закључује да су самоубиства један од најсложенијих проблема с којима се сусреће министарство одбране.

Годишње 6500 ветерана почини самоубиство, што је више од укупног броја погинулих америчких војника у Ираку и Афганистану!

Војска је тајила алармантне бројке, али сада је и Пентагон признао да су самоубиства један од највећих проблема с којима се војска суочава.

Напад на Америку био је повод многим младићима да се одлуче за војску и да оду у Ирак и Афганистан.

Шерил де Бој имала је двојицу синова, Мајкла и Рајана, који су један за другим отишли у ”рат против Ал каиде и тероризма”. Миајкл се вратио, а први утисак на дочеку био је страшан.

“Његово се тијело тресло, изгледао је као празна љуска”, запрепаштено је испричала мајка. Убрзо се почео дрогирати, а стално је са собом носио пиштољ какав је имао у Ираку. Онда се вратио и Рајан, депримиран, стално спомињући самоубиство, а и он је посегнуо за дрогом. Хтјели су се лијечити, али дуго је требало да дођу на ред. Притисак ветерана на медицинске центре огроман је и обично прође шест мјесеци прије него што почне терапија.

Рајан то није дочекао. Узео је превелику количину дроге, намјерно. Мајкл је био у тешком стању, али полако се почео опорављати. Психолози кажу да се баш код те популације ризик од самоубиства учетверостручује. “Мој дом постала је ноћна мора”, закључује мајка двојице војника, уз сузе.

Незапосленост, немогућност да се лијече, склоност дрогирању, појачана агресивност, само је дио оног што мучи ветеране, а америчко друштво данас као да нема стрпљења за бивше војнике. У вријеме рата у Вијетнаму, те послије њега, приближно је била иста стопа самоубистава међу цивилним становништвом и војницима, али се тај тренд нагло почео мијењати након интервенција у Ираку и Афганистану. И психолози у америчкој војсци били су изненађени.

Масовна потреба

Већ 2004. статистика је показивала велики пораст самоубистава војника и ветерана. А четири године послије стање је постало напросто алармантно. Од активних војника најчешће су си узимали живот младићи у доби од 18 до 24 године, а двојица од тројице самоубуца били су у Ираку или Афганистану. Многи од њих имали су психичке проблеме, попут депресије или стреса.

Бројне повјерљиве телефонске линије, назване “ветеранске”, све су чешће у Америци, а рачуна се да је помоћ затражило 400.000 људи. Маринци сада имају посебну савјетодавну службу, а за помоћ се сви могу обратити анонимно.

Као и код сваког тестирања и испитивања новог лијека, у овом случају спреја, поготово код велике популације као што су војници, појављују се сумње у нагло откриће о великом броју самоубистава. Како год, слиједе експерименти.
 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *