Енсар Згодић

Енсар Згодић: Запаљен фитиљ етно-територијализације?

НАТО позивница Црној Гори, сасвим извјесно биће додатни окидач за ескалацију све израженијих подјела у црногорском друштву Ова визит-карта још додуше не значи пуноправно чланство у овом војном савезу, али мирише на нове подјеле на етничким линијама, те подјеле око непомирљивих визија о будућој геополитичкој позицији земље. Бивша југословенска република, шароликог етно-националног састава, која је […]

среда, децембар 2, 2015 / 17:40

НАТО позивница Црној Гори, сасвим извјесно биће додатни окидач за ескалацију све израженијих подјела у црногорском друштву

Ова визит-карта још додуше не значи пуноправно чланство у овом војном савезу, али мирише на нове подјеле на етничким линијама, те подјеле око непомирљивих визија о будућој геополитичкој позицији земље.

Бивша југословенска република, шароликог етно-националног састава, која је прошла без рата у деведесетим, односно вишедеценијска власт Мила Ђукановића, изгледа није извукли поуке из БиХ, Украјине, Македоније, па и случаја Косова.

Дејтонски модел и Македонски прототип

Босанскохерцеговачки модел, додуше произашао из крвавог троипогодишњег рата, судећи према расположењу у албанским странкама у Македонији, али и неким најавама наранџастог опозиционог лидера Зорана Заева, постаје све извјесније рјешење за БЈРМ. Премда Албанци уживају поптпуну институционалну равноправност, без територијалне дефиниције, апетити неће бити задовољени.

Ако Украјина и Македонија ипак нису успјеле да избјегну касније унутрашње етно-територијалне сукобе и ратове, због непомирљивих, различитих визија око унутрашњих односа у земљи и спољнополитичке и војне оријентације, није ваљда да политички заговорници уласка Црне Горе у НАТО, мисле да ће игра на ту карту за вијеке вјекова осигурати постојаност државних граница те смирити политичке тенизије, које на Балкану углавном иду етно-националним границама?

Управо су европске и НАТО интеграције биле окидач да се политичко-историјске супротности у Украјини прикажу као отворени сукоб на енто-националној основи, у којој једна страна не жели да иде тамо, гдје је упорно и силом, односно државним ударом, вуче друга страна.

БиХ из деведесетих је еклатантан негативан примјер, како различите визије заједничке земље, потпомогнуте спољним факторима, у немогућности или због опструкције договора, на крају доведу до унилатералних потеза једне стране, на које онда слиједи реакција друге стране. Што је рецепт за сигуран сукоб.

Етно-територијални подјела као принцип унутрашњег уређења у БиХ постала је практично неизбјежна крајем 1991. године, након што су представници Хрвата и тадашњих Муслимана, (данас Бошњака), прегласали политичке представнике Срба приликом доношења одлука које су водиле проглашењу независности од СФРЈ.

Ондашња БиХ, у сутону ЗАВНОБИХ-овског уређења, била је дефинисана као и српска и хрватска и муслиманска, и тада као нека врста консоцијативне, партиципативне демократије.

Међутим, након побједе тзв. националних странака 1990. године, различите визије будућности БиХ, унутар или изван некадашње заједничке државе, породили су неповјерење тада наизглед здружених политичких представника трију народа, у ЗАВНОБИХ-овски систем заштите националних интереса, и све јасније се говорило о етно-територијалним рјешењима, која су и озваничена престанком рата и потписивањем Дејтонског споразума, на основу неколико ранијих пропалих мировних споразума, иначе све до једног базираних на етно-територијалном принципу.

Суторина опаснија од Раме и Тачија?!

Да се у Црној Гори, различите визије земље поприлично подударају са етно-националним границама, не треба никоме посебно објашњавати. Оно што се доживљава као српски политички блок у Црној Гори, иако видно подијељен, јасно стоји против НАТО интеграције, или се бар односи са великом дозом скепсе према таквој могућности. Са друге стране, партије етно-националних Црногораца, заједно са партијама црногорских Муслимана и Албанаца, углавном подржавају процес уласка у ово војно савезништво, па ако треба и без референдумског изашњавања, кога се прибојавају.

У Црној Гори се такође све видљивије уочава јачање албанске националне свијесту и све отворенијих, нескривених албанских апетита. Између осталог и према територијама авнојевске Црне Горе. Када је ономад предсједник Албаније, Еди Рама, који је иначе као и премијер самопроглашеног Косова проглашен почасним грађанином већински албанског Улциња, ставио заставу-карту замишљене Велике Албаније на своју резиденцију, Ђукановићева власт реаговала је тако што је тек „затражила објашњење“.

Умјесто да се захвали „браћи“ Албанцима што макар нескривено претендују на скоро трећину Црне Горе, црногорски режим затражио једно беспредметно објашњење, иако су Албанци све потанко и у најкраћем већ све лијепо објаснили. На провокације америчких миљеника на Балкану, па и на отворене захтјеве скупштине у Приштини да им Црна Гора врати дио територије у дубини од 40 километара, званична Црна Гора реаговала је благо, или готово није реаговала.

Са друге стране, званична Црна Гора је на врло ограничене и слабе гласове из БиХ да се приликом потписивања међудржавног споразума о граници, на дневни ред стави питање евентуалног враћања Суторине у БиХ, раговала оштро. Пролонгирала чак и постављање амбасадора, лобирала и излобирала резолутно и не баш сасвим дипломатско писмо америчког конгресмена Мајкла Турнера, предсједавајућем Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу, у којем Турнер потцртава да је „проблем Суторине "покушај стварања територијалног спора за заустављање интеграција у евроатланске институције, као што је НАТО".

Док Албанцима не смије ни да писне, званична Црна Гора тренирала је строгоћу над иначе разједињеном и практично безопасном БиХ. То на регионалном, а на унутрашњем плану, над све незадовољнијим блоком који се перципира као српски.

Прегласавањем ка подјелама

Умјесто што је прозивао Русију за неку измаштану опструкцију црногорског пута у НАТО, Ђукановићу би било боље да је уважио реалност и отворио унутрашњи политички дијалог за постизање каквог-таквог, али националног консензуса, око кључних питања будућности земље.

Међутим, он је брже-боље похрлио у НАТО, вјероватно осокољен подршком иностраних „пријатеља“, не слутећи да су га управо они лагано већ пустили низ воду, свјесни да истиче његов политички рок трајања.

Док траже нове политичке партнере, западни „пријатељи“ покушаће од опозиције, чије је протесте је власт недавно брутално растјерала, да направи нове „кооперативце“. Но, тек након што искористе Ђукановића како би се дограбили 29. трофејчића у својим НАТО витринама.

До тада, а не зна се до када, трајаће међустраначки разговори око рјешења парламентарне кризе у Црној Гори, из којих је јасно да се носиоци супротстављених политичких визија једва могу договорити да се састану, а камоли да постигну консензус с обзиром да су ђукановићевци и њихови досадашњи партнери у власти играли на карту прегласавања.

Због прегласавања у БиХ се ратовало. У Украјини је због прегласавања и неуважавања ставова руског народа избио сукоб, који је тренутно тек замрзнут и бачен у други план због Сирије.

Прегласавање ће и у Црној Гори неизбјежно на дневни ред ставити захтјеве за увођење националног вета на кључне одлуке, односно консоцијативно одлучивање, а за њим ће природно доћи и захтјеви за етно-територијализацијом.

Само је питање хоће ли у Црној Гори и сличним мултиетничким државама, у којима умјесто консоцијације превладава систем један човјек-један глас, побиједити мудрост и разум, да се ствари ријеше без рата, а да се, притом, реалне етно-политичке разлике не крију испод тепиха евро-атлантских интеграција и сличних шарених лажа.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Због прегласавања у БиХ се ратовало.

    Heh,
    budimo iskreni ratovalo se zato što se neko nafilovao oružjem i slušajući Begiš mislio da će strateške ciljeve realizovati u toku par mjeseci

  2. Ратовало се јер нисмо могли дозволити луксуз да коалиција хрватских и мслиманских усташа још једном над нама направи геноцид као што је то урадила од 1941-1945.

  3. Ma ratovali smo dok se imalo eksploziva da se ruše džamije i crkve, da se granatama šenluči po drugima i rokaju zarobljenici.

    Ratovanje je prestalo kada se odnos u oružju izjednačio.

    To je činjenica.

  4. То није чињеница.

    Чињеница је да се престало ратовати када се умијешао НАТО нападајући ВРС.
    Комедија су ови што се жале да им Американци нису дали да ‘ослободе’ Бањалуку.

    Ратовало се зато што су 1.марта срушени темељи ЗАВНОБиХ-а.

    Неко је принцип да:”БиХ није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, него и српска и хрватска и муслиманска” преквалификовао у:”БиХ није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, него грађанска”.

    Е, тим неким који су то урадили Симо Ороз је.е матер.

  5. Ratovalo se dok je postignut odnos teritorije 51:49 u korist muslimana i hrvata i to više niko ne krije na zapadu.E tad su “piromani” rata skontali da je pogodno da rat i prestane.
    Zašto je počeo rat?
    -To smo valjda apsolvirali.
    Ko je gubitnik rata?
    -Pa valjda muslimani jer nisu dobili svoju državu kako im je obećano kada su se dvoumili da u rat uđu.

  6. Ратовало се зато што су 1.марта срушени темељи ЗАВНОБиХ-а.
    ————————————————————-

    A nije se srušio ranije, 9. januara odlukom o osnivanju RS “samosrpske”?

  7. Чешњак, није тачно!

    9.јануар 1992.године је одговор на 20 децембар 1991.године када је донијета одлука да се иде на референдум (1.март) без сагласности Срба.

  8. A nije se srušio ranije, 9. januara odlukom o osnivanju RS “samosrpske”?
    ———————————————————–

    A da se nije srušio još ranije samom idejom da će muslimani moći imati svoju državu i muslimanski narod odlučivati u njoj uprkos što bi u njoj živilo 1,3 miliona Srba? Doduše idejom zapada i lošom vizijom Alijetine da je to stvarno moguće.

  9. Simo, Simo,
    tog datuma nije usvojen nikakav dokument nego se raspravljalo o prijedlogu koji nije prošao.

    Deklaracija o suverenitetu BiH je donesena tek 15. oktobra, mjesec nakon osnivanja SAO po Bosni i Hercegovini.

    A da nae zaboravimo da je to šest mjeseci nakon što je Karadžić ovlastio Miloševića da bude jedini zastupnik interesa Srba u BiH.

    Zar ne?

  10. češnjak, 03.12.2015. 19:09:45

    ”A da nae zaboravimo da je to šest mjeseci nakon što je Karadžić ovlastio Miloševića da bude jedini zastupnik interesa Srba u BiH.”

    Да је тада било праведно рјешење као данас, тада би уз Алију Босну и Херцеговину заступали и Биљана Плавшић и Стјепан Кљујић. Ваљда је неко морао представљати и Србе из БиХ. Ја управо и говорим о грешци која је начињена рушењем основног принципа ЗАВНОБиХ-а.

    Заступање Срба од стране Милошевића је посљедица те кобне одлуке, а не узрок проблема.

    Декларација о суверености БиХ је 27.02.1991.године стављена на дневни ред и није тада усвојена јер није добила двотрећинску већину. Тада се још поштовао принцип ЗАВНОБиХ-а.

    Иста та декларација је са истим бројем гласова ‘донесена’ 15.октобра 1991.године, па се поставља питање како је могуће да један те исти документ, по истом важећем уставу, у фебруару не може проћи, а у октобру прође.

    Кад спомињеш оснивање САО-а онда немој прескакати шест Алијиних тачака које су усвојене у скупштини БиХ (уочи Видовдана) 27.06.1991.године, јер су те тачке директан повод за оснивање
    тих САО-а. Јесте тада Алија још формално био за Југославију, савез суверених држава, али је јасно условио да БиХ остаје у Југославији само ако ту остану и Словенија и Хрватска. Свакоме је било јасно да од тога нема ништа, јер су у Словенији и Хрватској акти о независности били већ готова ствар, а Србе у БиХ нико није питао шта они о томе мисле.

    Зашто би Срби у БиХ дозволили да о њиховој судбини одлучује Алија, све се прилагођавајући Туђмановом политичком пројекту, односно његовој вољи за останком у Југославији. Оснивање тих САО-а је логичан одговор.

    Даље, Скупштина БиХ је 11.10.1991.године донијела Меморандум о намјерама у којој је у тачки 5. отворено прекршила принцип ЗАВНОБиХ-а јер та тачка гласи:
    ” Stavovi izneseni u ovom Memorandumu izražavaju volju većine zastupnika ove skupštine i kao takvi političku volju većine građana BiH, te predstavljaju obvezujuću osnovu za ponašanje državnih i političkih organa Republike.”

    Овим закључком су конститутивни народи истјерани, а помињу се само грађани. То је нагрубље кршење основног принципа ЗАВНОБиХ-а.

    А онда кључна ствар из тог Меморандума је у тачки 6.
    С обзиром да је овај Меморандум био намијењен међународној заједници, политичка већина је била принуђена да у њега стави кључну реченицу коју мало ко помиње:
    ”Polazeći od prava skupštinske većine da odlučuje o sudbini Republike kao cjeline, ova Skupština istovremeno priznaje pravo skupštinskoj manjini da zahtijeva i ostvaruje svaki legitimni interes – etnički, kulturni, ekonomski i socijalni – uz uvjet da se isti ostvaruje bez primjene sile i na legalan i demokratski način.”’

    То је искориштено тако да су српски посланици као скупштинска мањина остварили свој легитимни интерес, на легалан и демократски начин, и 24.10.1991.године основали основали Скупштину српског народа у БиХ гдје у члану 2. тог оснивачког акта пише:
    ” Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини сачињавају посланици Српске демократске странке и Српског покрета обнове у Скупштини Босне и Херцеговине. Посланици Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини постају и други посланици Скупштине Босне и
    Херцеговине српске националности потписивањем изјаве о приступању овој скупштини.” (ово сам цитирао само да говнарима докажем да је и моја странка СПО оснивач РС, није само СДС).

    Ако се сложимо да је у складу са Меморандумом Скупштине БиХ основана Скупштина српског народа у БиХ, онда је сасвим јасно да је и одлука о оснивању Републике српског народа у БиХ 9.јануара.1992.године легитимна чак и са становишта Скупштине БиХ, а нарочито имајући у виду да је она донијета послије одлуке те скупштине да се (без сагласности српских представника) 20.децемнбра 1991.године донесе одлука о референдуму о независности БиХ.

    Мало је познато да је већ тада дошло до раскола између муслиманских и хрватских политичких заступника око референдумског питања. Хрвати су хтјели да референдумско питање буде преформулисано (тзв. Ливањско питање) гдје су Хрвати ипак жељели да се на неки начин поврати конститутивност народа, али пошто је било мало времена, а Туђману се журило због његових ствари, онда СУ БХ-Хрвати клепили ушима и пристали на укидање принципа ЗАВНОБиХ-а, а и сада плаћају цијену због тога.

    Ја мислим да сам све објаснио и завршавам дискусију по овом питању.

  11. I tako u nemoći argumenata Simo isplete ponjavu.
    Svjestan da niko nije imao pravo da u ime srpskog naroda ovlasti Miloševića “najveću političku budalu” da predstavlja srpski narod iz BiH, Simo stade u odbranu Karadžića.

    Ostaje da je rat počeo onda kada je Milošević mislio da ima prednost, kada je Bilja ljubila Arkana i kada se imalo dovoljno oružja da se šutaju glave bijeljinskih muslimana, da se vojnim kamanjolamabudi Doboj i avionima pljucka po svakoj bosanskoj kasabi,
    a stao je kada je bilo puška protiv puške.

  12. Niko ne tebi ne brani da živiš u iluzijama i Bakirovski razmišljaš ali budi siguran da dok je Orić živ i svi ostali Orići neće imati mira dok im se ne presudi po pravdi. Ovakva konstitucija sudova BiH ne može dugo a ako se ipak desi da potraje imaju uvijek više instance. Za “šutanje” srpskih glava još niko ne odgovara a neko će morati.

  13. Ето, Чешњак ме натјера да аплаудирам Сими Орозу!

    Чешњаче, Симо вас је управо аргументима савладао у овој расправи. Заиграли сте на његовом терену. Он кад нема аргумената обично издвоји једну реченицу из коментара, па скрене пажњу с теме или једноставно нестане.

    Међутим, ви сте ме непријатно изненадили, јер сам вас сматрао коментатором који покушава објективно да сагледа чињенице. Неко се филовао оружје и гледао у Бегиш, а они други се није нафиловао оружјем и гледао у Загреб и Вашингтон? Да ли би било рата да је БиХ остала у саставу Југославије? Да Алија није повукао потпис с Кутиљеровог плана? Да Амери нису тако хтјели? Шта је узрок, а шта посљедица? Да ли је прво основан СДС или СДА и ХДЗ? Да се не лажемо, неко је хтио да поклопи тржиште од 25 милиона људи, да узме ресурсе, прода наоружање. Искористили су наивне, а највише Муслимане.

    Аркан није Биљанин, већ радник СДБ, која је створила све паравојне јединице, које су најодговорније за злочине, пљачку и прогоне. Неко би рекао да су Јовица и Френки монструми. Нису. Они су сурови професионалци, одрадили задатак за западне служне. Зато су и ослобођени у Хагу.

    Најодговорнији за злочине у Приједору био је потчињен СДБ. Писао је овдје о томе господин Радовановић. У БЛ није застрашивао несрбе Предраг Радић, већ људи из неких других структура. Не браним злочине, али се питам како бих ја поступио у ситуацију када у БЛ пристижу хиљаде Срба из Хрватске и градова под хрватском и муслиманском контролом, кад су војно способни Срби на ратишту, а у граду њихови жене, дјеца и родитељи и многи наоружани несрби, који одбише позив на мобилизацију у ЈНА, тада једину регуларну војску.

  14. Чешњак помиње 16.9.1991. године. То је посљедица, а узрок је:

    10.06.1991. – Osnovana Patriotska liga BiH
    patriotskaligamgv
    Na sastanku Gradskog odbora SDA u Sarajevu 31.03.1991 godine,donosi se odluka o formiranju krizne grupe sa ciljem praćenja vojno-političke situacije na prostoru grada Sarajeva, kao izraz nepovjerenja u tadasnji sistem odbrane , odnosno štabova Teritorijalne odbrane (TO).
    Do 05.04.1991. godine osnovani su općinski i mjesni krizni štabovi u Sarajevu. U Domu milicije, 10 juna 1991,- formiran je Savjet za nacionalnu odbranu muslimanskog naroda od sedam (7) članova .Krizni štab odbrane grada Sarajeva preuzima naziv Patriotska liga regije Sarajeva.
    Republički Štab Patriotske lige :
    -Politički dio: Alija Izetbegović, Omer Behmen, Rusmir Mahmutčehajić, Hasan Čengić- kordinator za vojna pitanja, Nasih Rašidagić-administrator.
    -Vojni dio: Meho Karišik-Kemo, Sulejman Vranj-Sule, Hajrudin Šuman-Šumi, Avdo Hebib –Avdo, Sefer Halilović-Halil, Atif Šaronjić-Emir, Dervo Harbinja-Omer, Mustafa Hajrulahović-Mujo, Kerim Lučarević-Doktor, Munib Bisić, Rifat Bilajac, Zićro Suljević, Abdulah Kajević, Omer Bašić, Zajim Backović-Zagi, Ragib Zilić, Zijad Rašidagić, Irfan Ljevaković.
    Izvor : knjiga ”Opsjednuti grad”, autor Zijad Rujanac.

    Ја сам се са скијања на Игману и Бјелашници вратио 28.2.1992. године. Играо стони тенис на 5 метара од Алије Изетбеговића. Нисам имао појма да је он одавно припремио Патриoтску лигу.

  15. Чињенице су неумољиве.
    У Београду је прије рата, у току рата и данас, преко 200.000 муслимана.
    Ни један човјек није добио шамар зато што је муслиман, напротив,више их је чувала Слободанова удба него Србе.

    Колико је Беорад и српски народ злочинац, највише се види кад неки неписмени сељачић Семир из Новог Пазара, који је преко Београда постао познат, узвикује уживо, на нажалост у злу од ријалитија, АЛАХУ ЕКБЕР, говорећи како је химна БОЖЕ ПРАВДЕ злочиначка, како позива да се сви на Косову побију, како????

    Толики безобразлук, необразовање и карактер могу имати само муслиманска дјеца испраног мозга која су имала 5-10 година кад је био рат.
    Наравно образовани преко вјере коју заступа Зукорлић, Церић и такви.
    Јадно, биједно и понижавајуће за муслимане, још јадније због вишедеценијске лоше политике коју заступа Београд.

    Зна Семир и семировићи да може код лудих и добронамјерних Срба.
    Зато кад оде у Загреб, мањи је од макова зрна, улизује се као биједа, без обзира што их хрватски народ никад није цијенио, напротив.

    Кад су у њемачкој онда поштујеш њемачки народ и његове Законе, кад си у Мађарској, онда поштујеш Мађаре,у Хрватској поготово.

    То можеш само у Србији, дођеш у Београд и најниже вријеђаш српски народ, да би српске будале говориле као да су сам ИСУС,пусти га не зна шта ради?

  16. Чешњак, сад си исти Симо! Издвојио си једну реченицу и скренуо пажњу с бројних аргумената које изнесох. Аркану и његовим људима из јединице није ни суђено. Као и професионалним војницима француске службе који су играли битну ролу у Сребреници. Објасни нам, Чешњаче, ко је и зашто ослободио Станишића и Симатовића?

    Да ли лаже Хакија Мехољић о жртвовању Сребренице? Ти стварно вјерујеш да су Срби лоши момци, а Бошњаци жртве?

    Шта би с Патриотском лигом? Пази, већ марта 1991. СДА има војно крило!

  17. Чешњак, сад си исти Симо! Издвојио си једну реченицу и скренуо пажњу с бројних аргумената које изнесох. Аркану и његовим људима из јединице није ни суђено. Као и професионалним војницима француске службе који су играли битну ролу у Сребреници. Објасни нам, Чешњаче, ко је и зашто ослободио Станишића и Симатовића?

    Да ли лаже Хакија Мехољић о жртвовању Сребренице? Ти стварно вјерујеш да су Срби лоши момци, а Бошњаци жртве?

    Шта би с Патриотском лигом? Пази, већ марта 1991. СДА има војно крило!

  18. реално,

    Pročitao sam u novinama da je taj momak dobio 3 krivične prijave od države Srbije što pozdravljam jer sam sumnjao da će se to desiti.
    Krivo mi je samo što je izostala 4. krivična prijava a to promocija terorizma jer ima elemenata. I što baš ti reče nije kriv taj Semir ništa nego njegovi roditelji i krilo u islamskoj zajednici koje veliča radikalizam u Islamu. Ne može, ne smije i nije normalno da nekoga vrijeđa srpska nacionalna pjesma, srpska himna i srpska krsna slava u Srbiji i Republici Srpskoj. Isto kao što ni jednog Srbina ne vrijeđa ni bajram, niti muslimanske pjesme ako ih uopšte imaju. Ako to nekoga vrijeđa onda nešto nije u redu. Odgovorno tvrdim da ni jednog časnog i dobronamjernog Srbina ne vrijeđa ni jedan muslimanski praznik, pjesma ili običaj. Ako nekog vrijeđa ova pjesma neka se odmah opasa eksplozivom i raznese se sam sebe:

    Tamo daleko, daleko od mora,
    Tamo je selo moje, tamo je Srbija

    Tamo daleko, gdje cvata limun zut,
    Tamo je Srpskoj vojsci jedini bio put

    Tamo daleko, gdje cveta beli krim,
    Tamo su zivote dali zajedno otac i sin

    Tamo gdje tiha putuje Morava,
    Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava

    Tamo gde kivo pozdravlja vekov rad,
    Tamo mi spalise crkvu, u kojoj vencah se mlad

    Bez otadzbine na Krfu ziveh ja,
    Ali sam ponosnop klico zivela Srbija

  19. Брате извини, у праву си, али ја пишем само чињенице, не желим да о било чему расправљам ни са ким.
    Ево, о овој балади “Тамо далеко” је мајмун испраног мозга од Зукорлића и Угљанина у Рашкој, рекао да је кољачка.

    Нека се замисле наши муслимани посебно на то што је Семир рекао да је “Боже правде”, коју као да је писао сам Исус Христ, кољачка, или нека се замисле муслимани зашто Боже правде вријеђа њих, зашто тражише кад поштују комшије Србе да се укину стихови које са бољом намјером није могао написати пророк МУХАМЕД, нити их хуманијих има у Курану?

  20. Što se tiče teme teksta autor je potpuno u pravu i uopšte nije pitanje treba li odhebati u troskocima ove koji nameću kao glavnu temu dan republike/krsnu slavu/referendum1……..Referendum n/, sud……….. nego kako to učiniti efikasno i to je suština.Mislim da je za bar 90% pripadnika svakog naroda bitniji rebalans/privreda/zapošljavanje nego slava/dan republike..ali tih 90% je neorganizovano, marginalizovano i materijalno slabije stojeće kao i slabije obrazovano i informisano.Pitanje je kako kvantitet pretvoriti u kvalitet jer 90% nikad ništa ne čita i informiše se preko televizije a televizija zajedno sa religijom spada u sredstva za kontrolu stada i tako se već dvadeset godina vrtimo u začaranom krugu a onih 10% čine i činiće sve što mogu da tako i ostane jer njima nigdje na svijetu nije bolje nego ovdje.Frontal čita relativno mali broj ljudi ali pošto ne vidim drugog načina da nešto predložim učiniću to ovdje i kopirati na sve teme da pokušam skrenuti pažnju na ideju a isto tako molim čitaoce koji misle da je ideja dobra da je kopiraju na druge sajtove.
    Predlažem da svi na idućim izborima podržimo isključivo partije i pokrete koji SE IZRIČITO IZJASNE DA SE ZALAŽU ZA STATUS KVO PO PITANJU UNUTRAŠNJEG UREĐENJA I SPOLJNE POLITIKE BIH.
    Postoji više razloga za ovakav predlog ja ču navesti nekoliko
    -malobrojni su primjeri ili uopšte ne postoje da je promjena državnog uređenja ili teritorije urađena bez većeg ili manjeg prolivanja krvi.Prema tome zalaganje za ukidanje RS ili BIH vodi direktno u rat i to otvoreno treba reći i prema tome se opredjeliti a ne sve nekako u rukavicama i okolo.Nije bitno je li RS genocidna ili nije je li BIH želja srpskog i hrvatskog naroda nego je bitno da negacija RS ili BIH vodi direktno u rat i želimo li mi rat ili ne.
    -što se tiče spoljne politike mi smo slamka međ vihorovima i neće puno biti ni jači ni slabiji ni NATO ni Rusija zavisno od toga kom carstvu se mi priklonimo i treba igrati na tu kartu i zadržati neutralnost što je duže moguće pogotovo što bi bilo kakvo opredjeljivanje na međunarodnom planu dovelo do tenzija ako ne i rata na unutrašnjem planu.
    -ukoliko bi se nekoliko stranaka izjasnilo po ovom pitanju postavili bi nova pravila igre koja bi morali prihvatiti svi igrači a samim tim bi u prvi plan dospjelo ono od čega se živi.Zasad toliko pa ako bude odjeka idemo dalje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *