Енсар Згодић: Исламофобија у Бошњака израсла је из симбиозе ИЗ БиХ и СДА

Је ли вријеме за нову исламску заједницу или деполитизацију постојеће? Срастање и свеколико прожимање Исламске заједнице БиХ са страначком инфраструктуром СДА заправо је вишедеценијска, необорива и неупитна чињеница, и њу не може оборити ничија декларативна прича, нити из ИЗ-а нити из интелектуалних кругова. Прошлогодишња одлука врха ове заједнице о забрани политичког ангажмана вјерских службеника у […]

четвртак, април 16, 2015 / 08:30

Је ли вријеме за нову исламску заједницу или деполитизацију постојеће?

Срастање и свеколико прожимање Исламске заједнице БиХ са страначком инфраструктуром СДА заправо је вишедеценијска, необорива и неупитна чињеница, и њу не може оборити ничија декларативна прича, нити из ИЗ-а нити из интелектуалних кругова.

Прошлогодишња одлука врха ове заједнице о забрани политичког ангажмана вјерских службеника у политичким кампањама те кориштења објеката ове вјерске заједнице у политичке сврхе, могла је тек насмијати помне посматраче збивања, а и оне који то нису, јер џамијска машина у БиХ увијек је радила у корист СДА и то није ништа ново. У причу да ће престати да раде у корист само једне странке, могу повјеровати само тешки наивци или плаћени спинери којима је посао да шире ту врсту мимикрије.

Једно тијело

Тврдња да је ИЗ БиХ кохезивни фактор у бошњачком народу, коју је ових дана изговорио један од говорника на отварању изложбе поводом 80 година изласка „Таквима“ у Гази Хусрев-беговој библиотеци, данас након више од двије деценије тако јасног једностраначког јединства ИЗ БиХ и СДА, нема никаквог упоришта ни аргументације јер, како је могуће бити кохезивни фактор када се тако јавно, без неког посебног прикривања, структура ИЗ БиХ преплиће са страначком структуром СДА, што се само увидом у имена, биографије посљедња три предсједника Сабора ИЗ БиХ, одраслих испод заједничког СДА-ИЗ БиХ џубета, види из авиона. О понашању и изјавама прошлог реису-ул-улеме не треба трошити ријечи.

Руку на срце, СДА је доласком на власт толико учинила на промоцији интереса ИЗ БиХ, са којом су од почетка првих демократских избора ишли руку под руку, да је тешко наћи било коју другу политичку партију која ће за њих учинити више.

Присност рецимо вјерских структура у српском и хрватском народу, није ни изблиза толико блиска са једном националном странком, као што је то случај са Бошњацима.
Однос других странака из бошњачко-босанског корпуса према ИЗ БиХ, ни изблиза није тако присан нити пријатељски као што је то случај са СДА, а пријатељски или непријатељски однос је итекако двостран.

Тако и однос ИЗ БиХ према странкама унутар бошњачког народа није исти, као према СДА, што је у једну руку разумљиво.

Кривица је обострана

Док су из ИЗ БиХ отворено и без зазора годинама фаворизовали СДА као заштитника својих и интереса муслимана и Ислама у БиХ, да је глас за СДА – глас за Ислам, неријетко су ратовали са нескривеним секуларистичким тежњама представника тзв. мултиетничких партија са базом у већински бошњачким крајевима.

И то није само кривица ИЗ БиХ него и других странака мимо СДА који нису имали те мудрости да у отвореном дијалогу са ИЗ БиХ одагнају њихов страх да ће, ако дођу на власт, бити угрожени интереси ове заједнице, Ислама, вјерског живота муслимана.
Неријетко су својим понашањем, отвореним атеизмом и иницијативама, представници тзв. мултиетничких странака додатно хранили такво преовлађујуће мишљење у ИЗ БиХ.
Било која странка унутар бошњачког или босанско-грађанског народа која не буде изградила однос са ИЗ БиХ, не може рачунати на њихову подршку нити има шансу да допринесе макар почетку деполитизације ове вјерске заједнице.

С обзиром да не постоје озбиљне тежње унутар бошњачких и босанско-грађанских странака да успоставе повјерење са ИЗ БиХ и макар покушају да пољуљају интересни брак СДА и ИЗ БиХ, знајући додуше да је то скоро па сизифовски посао, онда свим неесдеаовским снагама не преостаје ништа друго него да оснују нову ИЗ БиХ, која ће служити интересима свих Бошњака – муслимана, а не само СДА-овским елитама и масама, и да их притом не савлада искушење да направе још једну страначку вјерску структуру.

У дијелу народа, који не припада круговима из симбиозе ИЗ БиХ-СДА, годинама разумљиво расте зазор према ИЗ БиХ, па ако хоћете и према Исламу као религији, јер их виде као вјерску струју једне дубоко компромитоване политике, за чије се најуже руководство деценијама вежу све могуће негативне конотације, од корупције, непотизма, сумњивих токова новца, утаје средстава прикупљених за помоћ Армији РБиХ, тероризма, ратних злочина, криминала, родбинско-јаранско-страначког запошљавања, исисавања јавног новца и чега све не.

Чак и да је најпоштенија, однос према фаворизованој странци у круговима једне вјерске заједнице, пробудила би љубомору, завист, осјећај неправедности код других због маћехинског односа вјерске структуре коју сматрају својом.

Није свако у стању да одвоји свој лични вјерски осјећај од озлојеђености овим вјерско-политичким браком, којем се не види крај.

У интересу вјерског живота

Како друге странке унутар бошњачког народа и босанско-грађанског корпуса практично и не покушавају озбиљније да изграде неки бољи однос са ИЗ БиХ, симбиоза ове заједнице са СДА се већ може сматрати трајном категоријом, а то онда повлачи за собом нужност формирања нове исламске заједнице, оних муслимана и Бошњака који не желе бити дио једностраначко-вјерске структуре.

Свако друго одлагање формирања нове исламске заједнице или пак изградње повјерења и односа ИЗ БиХ и других неесдеаовских политика, само ће продубљивати и ширити јаз ИЗ БиХ према оним Бошњацима и муслиманима који не варе политику СДА и којима тешко пада њена сраслост са ИЗ БиХ.

Овакво стање може само проузроковати раст исламофобије код оних Бошњака који на ИЗ БиХ и СДА гледају као на неодвојиви организам.

Ако је већ немогуће од ИЗ БиХ направити заједницу којој ће вјеровати и сматрати је својом сви Бошњаци-муслимани, без обзира на страначку припадност, онда је формирање нове исламске заједнице, ближе народу и свим његовим хетерогеним политичким фракцијама, просто у интересу вјерског живота муслимана у БиХ, јер се та врста административно-вјерског раслојавања не би одвијала на вјерским већ искључиво на принципима деполитизације.

Уколико ИЗ БиХ нема воље да досегне тај принцип, упркос што нас годинама увјеравају да су вољни и да је ИЗ БиХ отворена за све, без обзира на њихову страначку припадност или неприпадност, оснивање нове администратвне структуре муслимана БиХ врхунски је вјерски и патриотски интерес, који би тек онда уљуљканим страначко-вјерским структурама отворио очи, да увиде посљедице свог овоземаљског дјеловања и одговорност за пораст исламофобије унутар властитог народа.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *