Енес Суљкановић: Борићу се да Српска буде бољи ентитет

Потпредсједник Републике Српске је непосредан, народски човјек, који посјећује и брине о обичним људима. Фронтал.РС је зато отишао у посјету кабинету у Палати Републике. Институт два постојећа потпредсједника Српске, наметнут је од стране канцеларије високог представника, уставним амандманима који су донесени вољом једног човјека, без изјашњавања народа на референдуму. Као и све што неко наметне […]

среда, април 6, 2011 / 12:28

Потпредсједник Републике Српске је непосредан, народски човјек, који посјећује и брине о обичним људима. Фронтал.РС је зато отишао у посјету кабинету у Палати Републике.

Институт два постојећа потпредсједника Српске, наметнут је од стране канцеларије високог представника, уставним амандманима који су донесени вољом једног човјека, без изјашњавања народа на референдуму. Као и све што неко наметне са стране, и на такав начин, довело је до неприродних појава.

Но, људи као што је Енес Суљкановић, налазе и природна рјешења за такве концепте уређења власти. Потпуно свјестан карактера свог мандата, потпредсједник Суљкановић се не бави свјетском политиком, већ управо супротно. Институт којем је на челу, схватио је као прилику да буде омбдусман свог народа и улаже велике напоре у рад на терену.

Већину разговора смо посветили том послу и потпредсједничкој функцији, али смо стигли да разговарамо о економији, прогнозама кад би могла бити формирана власт на нивоу БиХ, хапшењима у Управи за индиректно опорезивање, реформи правосуђа. Сазнали смо и да је потпредсједник посијао пшеницу, а ви пожањите остатак занимљивих података у интервјуу који слиједи.

Разговарао: Дани(ј)ел Симић, Фото: Жељко Свитлица
 
 
Како видите РС за 10 година?
 
Увијек сам говорио да се БиХ се састоји из два ентитета. Кандидовао сам се за ову функцију, и многи ме можда нису схватили кад сам рекао да ћу се залагати да РС буде бољи БХ ентитет. Правећи бољом РС, правимо бољу БиХ.
 
Многи такође не могу да схвате, да ја Енес Суљкановић, који се вратио у Добој 2000. године, да је направио породичну кућу, да му кћерка иде на Павловић универзитет, син у школу Свети Сава, да ја хоћу да моја дјеца имају добре базене у Добоју, добре спортске дворане, уређен живот и културне и забавне садржаје.
 
Ја видим Српску у саставу БиХ, и у тој једној трци, утицаћу и са ове позиције, да буде бољи од два ентитета.
 
Каква је ваша сарадња са предсједником Додиком, а каква са потпредсједником Влајкијем?
 
Ја имам заиста коректну и конкретну сарадњу са предсједником Додиком. Сваких петнаест дана, малтене, сједнемо и разговарамо . Ви сте можда примјетили да ја свој рад базирам на терену, окренут сам обичном човјеку, обезбјеђивању донација, отварању радних мјеста.
 
 
Ја много волим и спорт и био сам у делегацији у Базелу гдје смо добили кандидатуру за Свјетско рукометно првенство за јуниоре. Ангажован сам, тако да кроз свој рад покушавам да афирмишем и РС и БиХ, да представим и Бању Луку, Сарајево и БиХ и РС у једном позитивном свјетлу гдје год да дођем.
 
Имамо два концепта изградње и разградње БиХ. Мислим да би то требало да стане и да наши врхунски политичари сједну и да се договоре да млађим популацијама пружимо неки достојан живот. Да ми дамо примјер, да направимо искорак, да пређемо преко неких ствари и да омогућимо људима достојан живот.

 
Што се тиче потпредсједника Влајкија, такође имамо коректан однос. Његови иступи у јавност су његово мишљење. Ја нећу да се бавим неким стварима, а нарочито не волим гледати у ретровизор на ствари које су се већ догодиле, јер њих не можемо ни исправити ни поправити.

 
Емил Влајки има много више иступа у јавности него што је то случај са вама?

 
Пазите, господин Влајки нема партију. На крају крајева, ево видите колико се диже помпе у ФБиХ око господина Комшића, као представника хрватског народа, а нико није поставио питање из које политичке опције долази господин Влајки. Ја сам човјек који иза себе има партију, која је најјача политичка партија у БиХ, и када договарам неке ствари у неком повратничком или домицилном насељу, ја имам људе који стоје иза тога и из ФБиХ, и из кантона, са којима правимо заједничке пројекте.

 
Ја сам био код предсједника Владе Тузланског кантона, гдје ће на завршавању пројекта изградње моста на ријечи Спречи учествовати заједно РС и ФБиХ, што је интересу људи и са једне и са друге обале ријеке. Био сам у општини Теслић, у Жепчу и Маглају гдје смо договарали градњу пута преко Дугих Њива према Зеници, јер је то заједнички интерес ове три општине.
 
 

Дакле, ја се бавим том проблематиком и то сам радио и у Добоју кад сам био, помагао сам обичним људима и због тога сам вјероватно и побиједио на прошлим изборима. Обилазим и социјално угрожене породице, до сада сам дао осам стипендија од личног дохотка. Не из неких фондова. То нису неке цифре, то је око педесетак марака, али добро дође ученицима.

Људи тешко живе без обзира којој вјери и нацији припадају. Ја сам потпредсједник РС и потпредсједник сам свих њених грађана.

Можете ли издвојити неке општине и мјеста у РС гдје сте задовољни оним што видите?

Тешко, али могу рећи, као човјек који је шест година био предсјеник СО Добој, да сам са господином Петровићем, који је начелник општине, успио да вратим повјерење људима. Можда је разлог што је то удаљено 4 или 5 километра од Тузланског и Зеничког-добојског кантона, али људи заједно живе, заједно остварују своја права.

На факултетима у Добоју је 60 одсто Бошњака јер је Добој центар регије гдје припадају и Тешањ и Маглај. Разлог је и економска ситуација људи који живе у општинама и у окружењу Добоја, па им је тешко дијете слати у Сарајево.



Морам вам рећи и да сам, обилазећи насеља и разговарајући са обичним људима, примјетио да је разумијевање доста веће него међу политичарима, као и да стално расте. Људи имају исте основне проблеме. Неко каже ”лош је положај Бошњака у РС”, али уствари лош је положај свих. У ”Босанци” су радили и Срби и Хрвати и Бошњаци, а сада не ради нико, а и у ”Трудбенику” такође.

Можете ли упоредити стање повратника у РС из Федерације БиХ, конкретно народа којем ви припадате, и повратак Срба у Федерацију БиХ? Да ли ту постоје неке паралеле?

Углавном, гдје је ентитеска линија близу ту је најбоље остварен повратак. Доста људи ради у Федерацији БиХ, а вратило се у РС и обрнуто. Има доста смијешних ствари. На примјер, људи се вратили у општину Маглај и ујутру сједну на локални аутобус и иду у Добој на посао. Ови у Добоју сједну и иду у Зеницу на посао. Ја сам међу ријетким политичарима из РС који је обишао Србе повратнике у Федерацији.

Био сам у општини Маглај, идем и у Калесију. Посјетићу господина Гарића, који је имао проблема тамо у кантону, а тражићу да самном иде и премијер кантона. Федерација би морала својим примјером показати неке ствари, да би се оне могле реализовати и у РС. Нема смисла да ја тражим нека права за повратнике Бошњаке, ако су Срби у тотално дискриминисаном положају у ФБиХ.

То је један од мојих задатака и ја ћу се покушати бавити том проблематиком. Сигуран сам да ћу остварити неке резултате, јер сам доста активан имам доста контаката у амбасадама, хуманитарним организацијама и охрабрује ме што је међународна заједница на локални ниво спустила донације и пројекте, јер ако то крене одозго, то се разводни док дође на локални ниво. 



Ваше активности су базиране угланом на подручју о којем сте говорили, или планирате ићи у Семберију, Херцеговину и друге дијелове РС?

Покушаћу, колико могнем да помогнем у свим дијеловима РС. Увијек наводим, као примјер свих примјера, овај наш добојски турнир у рукомету, са којег је 12 сати квалитетног програма емитовано на Еуроспорту. Нико тада није нашао за сходно, ни са нивоа државе ни са нивоа ентитета, да похвали или да финансијски подржи турнир.

То је један плус за Републику Српску и један плус за БиХ. Мени се обраћају многи синдикати, НВО и остварујем контакте с многима. Имао сам у овом периоду много активности и на међународом плану и на локалном плану. Затим, ја сам као потпредсједник РС и члан ГО своје странке и члан Предсједништва и мислим да могу штошта помоћи.

Ви сте један од ријетких политичара са којима смо причали о конкретним стварима. Како гледате на економску ситуацију и каква ће бити, у економском смислу, наредна година по вашем мишљењу?

Ми морамо једном подвући црту. Једно вријеме људи су масовно улазили у кредите, и грађани и институције, и сада имамо посљедице тога што смо урадили. Не само код нас него и у окружењу.

Затим, поптпуно нестручни људи су дошли до управљања кредитима, развојним фондовима и узимали су у своје руке предузећа која су по правилу отишла у стечај. Треба прво провести ревизију приватизације да видимо ко се обавезао шта да учини, шта је испуњено а шта није. Ево, направићу једну паралелу између ФБиХ и РС: У ФБиХ планиран штрајк полиције; у РС радника Урбанистичког завода; просвјетари хоће да штрајкују, медицинари такође.

Не видимо ту нигдје металце ни кожарске раднике. Хоћу да кажем да код нас привреда, фактички не постоји.

Има ли излаза из такве ситуације?

Погледајте само колико има упослених у администрацији на државном, ентитетском, па још и кантоналном нивоу. Ми смо држава која највише троши на томе. Рекао сам вам да имам плату коју дајем за стипендије. Е, још је нагоре када узму 20 одсто од те моје плате да исплаћују тамо нека непрофитабилна догађања и слично.

Ја бих то уложио у стимулисање радних мјеста. Имамо много малих привредника којима је требало 10 до 20 хиљада КМ да купе неки машину и да запосле два или три човјека.

Дакле, рјешење је мала прирвреда или велики гиганти?

Ми морамо нешто схватити. Ево имамо примјер Мишковића, који је продао што је продао и сада купује земљу у Војводини. Мислим да смо ми преодређени да се бавимо пољопривредом и производњом хране, неко нас је предодредио и треба да се окренемо томе.

Морамо покушати да исцрпимо колико можемо фондове који нам дају новац и урадимо шта је могуће урадити. Нема нас доста, и овај попис становништва ће показати. Ја знам и видим то на терену.

Рецимо, у једној мјесној заједници која има неких 800 бирача, када дођу избори, изађе 450. Остали су сви у другим земљама. Одлази и омладина, куће закључане.

Да закључим, шанса је у малим и средњим предузећима и развоју пољопривреде. Ја сам на предизборним наступима говорио о томе како Влада треба донијети одређене мјере да се засије што више пшенице, да се дају стимулативна средства. Ево ја сам потпредсједник и посијао сам пшеницу! Међутим људи неће да сију, преко 100 КМ морају да издвоје за мало ђубрива и немају рачуна. Зато увозимо. Имамо и кинески купус, а имамо и Посавину која је зарасла у коров.

СДП и формирања власти без два ХДЗ-а. Како ви то видите и како се то може одразити на РС и на свеукупне односе у БиХ

Видите, у РС ниједан министар, представник Бошњака не долази из неке бошњачке политичке опције. Од Хрвата имамо само господина Чордаша из ХДЗ и нико не потеже то питање.

Да ли се може без СДА конституисати власт, да ли се може без СДП? Сасвим је у реду да неки министар Бошњак, долази из реда СНСД изгледа, а ако је Хрват или Србин из СДП у Федерацији БиХ, то није у реду?! То треба неко некад и да каже. 



РС је формирала власт, тако како је формирала и то је по Уставу формирано. Хоћу да кажем: Ево ја сам Бошњак, али нећу да морам бити у СДА па да будем Бошњак. Људи неће да схвате, када им ја кажем да сам грађанска опција. Има људи који тако размишљају и требају и они живјети. Или требамо увести изборе и рећи да нису општи избори него да су народни избори.

Како мислите да ће се ријешити ситуација око формирања власти на нивоу БиХ?

Ово је свјесна опструкција од стране два ХДЗ јер без обзира, када се конституише власт у три кантона, биће овако како је јер немају већину. Платформаше чине и ХСП и Радом за Бољитак као представници Хрвата. Код преговора је помогла и међунардона заједница. Предвиђено је било четири од пет министарских мјеста у ФБиХ, предсједавајући Савјета министара и два од три министра Хрвата и предсједник Федерације БиХ.

У Добоју је доста Хрвата у СДП, доста их је и у СНСД и зато није јак ХДЗ, није јак НХИ и да направе блок, нема их довољно.

И ти Хрвати из СНСД и СДП су Хрвати. Имају жупника, имају цркву, моле се Богу. А како се то све може ријешти? Ево сада је и међународна заједница повукла неке потезе, политиком мркве и штапа… Али вјероватно ће и политичари схватити да је свако даље пролонгирање убитачно за овај народ. Можемо причати шта хоћемо, али видимо да наше фирме нису нигдје конкурентне. Држава мора водити неку своју политику, као Дејтонска БиХ, мора функционисати и зато се надам да ће се наћи што скорије рјешење. Ја се надам да ће се најкасније до 1. маја све ријешити.

Како коментаришете хапшење 60 људи повезаних са царинским аферама?

То је можда била и јавна тајна у протеклом периоду, да се доста економских проблема уопште баш ту на царини стварало. Средства која су ушла или изашла из БиХ нелегално, могу се рачунати у милијардама КМ. Ту се мора завести ред увођењем рестриктивних мјера. 

Још увијек на неким дијеловима границе цуре неке ствари. И због тога кажем, ми морамо ову БиХ прихватити као државу ако мислимо да нам буде боље, а неће нам бити боље ако пустимо неког човјека да извуче 15 шлепера, а плати један шлепер тамо негдје у земље ЕУ, а требају паре да се врате овдје у РС и БиХ. У вези ових хапшења, сигуран сам да људи имају конкретне доказе и ја то поздрављам.

Већ сам то рекао и у случају приватизација, да морају да се ураде ревизије. Свак ко је направио уговор, мора уложити, нпр, у току три године, пет милиона КМ и сваке године континуирано упослити по 20 људи. Али, видимо да су предузећа нестала, а нико није одговарао, иако уговори постоје, написани у агенцијама за приватизацију.

Предсједник Додик је послао писмо правосуђу РС у којем тражи од правосуђа да ради свој посао, а имамо, с друге стране основано Специјално тужилаштво и Специјални суд, али то није дало никакве резултате. Пошто сте ви дио институције Предсједника РС, шта мислите да ли је тај позив био озбиљан и каква је ваша оцјена ситуације у правосуђу РС?

Имате људе који су привилеговани и ти случајеви стоје већ годинама у ладицама. Није битно да ли је то у Републици Српској или Федерацији или у кантону. Битно је да људи почну да раде свој посао. Јер, лакше се ријеши нека пљачка на бензинској пумпи од 110 КМ, гдје лопови добију 2-3 године затвора, него неке ствари које се воде већ 10 или 15 година.

Како натјерати ове институције да раде свој посао јер га очигледно не раде?

Морали би вјероватно политичари да се мало више дистанцирају од ових институција. Такође, ми смо послије рата научили да нам неко нешто наметне, а то смо проузроковали и својим понашањем. 



0 КОМЕНТАРА

  1. Човјече, први дио интервјуа – све цвјета, братство се шири. наставићу са читањем, чим се опоравим

  2. Свакако подржавам политичара који говори о конкретним стварима. Он не може водити земљу, али такви оперативци требају увијек. Наравно, немају смисла ако нема ко да води и усмјерава њихову енергију

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *